Ustavni sud utvrđuje ponovljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o izuzimanju zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje ponovljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje od 2006. godine. Podnosiocima se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra zbog dugotrajnog vođenja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. i N. S, oboje iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i N. S. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 463-2/2017-03 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. i N. S, oboje iz Šapca, preko punomoćnika D. M, advokata iz Šapca, podneli su Ustavnom sudu, 23. januara 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 463-2/2017-03.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je M. B, pravni prethodnik podnosilaca, 12. maja 2006. godine nadležnom organu uprave podneo zahtev za poništaj pravnosnažnih rešenja o izuzimanju građevinskog zemljišta iz njegovog poseda i poseda Lj.B; da je zahtev podnet na osnovu odredbe člana 86. tačka 7) 3akona o planiranju i izgradnji; da predmetno zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto; da je Odlukom Ustavnog suda Už-4592/2010 od „23. decembra 2013. godine“ utvrđeno da je M. B. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom upravnom postupku.

Podnosioci ustavne žalbe su detaljno izložili tok predmetnog upravnog postupka u periodu koji je usledio posle donošenja navedene odluke Ustavnog suda i istakli da se ni četiri godine nakon donošenja te odluke „ne vidi kraj“ tog postupka.

Ustavnom žalbom se traži od Ustavnog suda da utvrdi povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, te da objavi odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Podnosioci ustavne žalbe su, takođe, tražili naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta broj 463-2/2017-03 Odeljenja za finansije Gradske uprave grada Šapca, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

M. B, pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe, podneo je 12. maja 2006. godine zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Opštinskog komiteta za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-39/82-08 od 6. oktobra 1982. godine, kojim je izuzeto iz njegovog poseda i poseda njegovog pravnog prethodnika Lj.B. iz Šapca nacionalizovano neizgrađeno građevinsko zemljište, i to: k.p. broj …/3 u površini od 0.16.51 ha, k.p. broj …/5 u površini od 0.74.74 ha i deo k.p. broj …/1 u površini od 2.19.52 ha, u korist opštine Šabac, a za potrebe preduzeća „Z.“ Šabac, u cilju izgradnje fabrika farmaceutskih proizvoda i finih hemikalija, alatnice i drugih objekata.

Dalji tok upravnog postupka čije trajanje je osporeno ovom ustavnom žalbom – do donošenja rešenja prvostepenog organa od 26. decembra 2013. godine, kojim je odbijen predmetni zahtev M. B, bio je predmet razmatranja Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi M. B. u predmetu Už-4592/2010. Odlukom donetom u tom predmetu 20. novembra 2013. godine utvrđeno je da je tom podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo nadležnim organima da okončaju postupak koji se vodi pred Odeljenjem za finansije Gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 463-4/2013-03.

Rešenjem Ministarstva finansija od 23. oktobra 2014. godine odbijena je žalba M. B. izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa od 26. decembra 2013. godine, ali je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15017/14 od 28. oktobra 2016. godine uvažena njegova tužba podneta 24. novembra 2014. godine i poništeno pobijano konačno rešenje.

Ministarstvo finansija je u izvršenju navedene presude donelo rešenje od 2. decembra 2016. godine, kojim se poništava rešenje prvostepenog organa od 26. decembra 2013. godine i predmet vraća istom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje od 20. aprila 2017. godine, kojim je ponovo odbio predmetni zahtev kao neosnovan, sa obrazloženjem da je okončan postupak formiranja k.p. …/1, u čijem su sastavu izuzete parcele, a da se, prema stavu Upravnog suda, ne može delimično poništiti rešenje o izuzimanju zemljišta „u odnosu na deo ili više izuzetih parcela koje nisu opredeljene u posebnu parcelu i kada predstavljaju deo kompleksa zemljišta koji je kao takav izuzet radi privođenja nameni“.

Rešenjem Ministarstva finansija od 20. novembra 2017. godine odbijena je žalba M. B. izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa od 20. aprila 2017. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su zakonitost navedenog konačnog rešenja pobijali tužbom podnetom Upravnom sudu 23. decembra 2017. godine, uz koju su priložili rešenje o nasleđivanju Osnovnog suda u Šapcu O. 2957/16 od 3. marta 2017. godine. Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19623/17 od 26. novembra 2020. godine uvažena je tužba podnosilaca i poništeno pobijano rešenje, kako bi se u upravnom postupku utvrdilo da li se u konkretnom slučaju radi o kompleksu zemljišta i ocenio nalaz veštaka iz koga proizlazi da zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto.

Ministarstvo finansija je rešenjem od 18. januara 2021. godine poništilo rešenje prvostepenog organa od 20. aprila 2017. godine i predmet vratilo istom organu na ponovno odlučivanje.

Punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je dopisom od 7. septembra 2021. godine obavestio prvostepeni organ o tome da su stranke i zainteresovano lice privredno društvo „H.“ a.d. Vršac postigle sporazum o vraćanju delova izuzetog zemljišta.

Rešenjem prvostepenog organa od 16. septembra 2021. godine poništeno je rešenje Opštinskog komiteta za stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Šabac broj 463-39/82-08 od 6. oktobra 1982. godine, u delu koji se odnosi na k.p. broj …/3 u površini od 0.1651 ha, k.p. broj …/5 u površini od 0.74.74 ha i deo k.p. broj …/1 u površini od 1.84.84 ha, koje se sada nalaze u okviru parcele koja nosi novi broj …/22 KO Šabac. Podnosioci ustavne žalbe i privredno društvo „H.“ a.d. Vršac su se odrekli prava žalbe protiv navedenog rešenja, koje su primili 20, odnosno 24. septembra 2021. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) sadrži suštinski iste odredbe u čl. 9. stav 2. i članu 174.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog postupka po zahtevu njihovog pravnog prethodnika od 12. maja 2006. godine za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je Odlukom Už-4592/2010 od 20. novembra 2013. godine utvrdio da je pravnom prethodniku podnosilaca ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom upravnom postupku i naložio nadležnim organima da okončaju osporeni postupak u najkraćem roku. Ustavni sud stoga nalazi da je period merodavan za ocenu o povredi prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku započeo 24. decembra 2013. godine, kada je prvostepenom organu dostavljena Odluka Už-4592/2010 od 20. novembra 2013. godine, bez obzira na to što su podnosioci ustavne žalbe, kao naslednici pokojnog podnosioca zahteva, stupili u osporeni postupak 23. decembra 2017. godine, podnošenjem tužbe Upravnom sudu protiv rešenja Ministarstva finansija od 20. novembra 2017. godine (videti, mutatis, mutandis, Odluku Už-2365/2011 od 11. februara 2015. godine). Predmetni upravni postupak je pravnosnažno okončan rešenjem prvostepenog organa od 16. septembra 2021. godine.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak nakon utvrđivanja povrede označenog prava trajao nepunih osam godina ukazuje na to da je izašao izvan granica odlučivanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak i suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, te da je prvostepeni organ bio dužan da utvrdi da li je građevinsko zemljište koje je izuzeto iz poseda pravnog prethodnika podnosilaca ustavne žalbe privedeno nameni za koju je izuzeto.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su oni imali značajan pravni i materijalni interes da se poništi akt na osnovu koga je predmetno građevinsko zemljište izuzeto iz poseda njihovog pravnog prethodnika.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud nalazi da je prevashodni uzrok dugog trajanja predmetnog postupka u posmatranom periodu vraćanje predmeta drugostepenom organu uprave od strane Upravnog suda radi ponovnog odlučivanja. Ustavni sud, takođe, konstatuje da su upravni sporovi pred Upravnim sudom trajali dve, odnosno nepune tri godine, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem, posebno imajući u vidu da je predmetni upravni postupak tada trajao već osam, odnosno deset godina. U vezi sa postupanjem drugostepenog organa, Sud je utvrdio da je nakon deset meseci doneta odluka o žalbi pravnog prethodnika podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa od 26. decembra 2013. godine. Takođe, drugostepeni organ je o žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 20. aprila 2017. godine odlučivao sedam meseci, koliko je trajalo i nepostupanje prvostepenog organa u ponovnom postupku, nakon poništavanja navedenog rešenja.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je njihov pravni prethodnik propustio da u periodu koji je ukupno trajao 17 meseci podnese tužbu zbog „ćutanja administracije“ radi ubrzanja predmetnog postupka, a da podnosioci ustavne žalbe u periodu od sedam meseci nisu koristili sredstva radi ubrzanja postupka zbog nedonošenja odluke prvostepenog organa u ponovnom postupku. Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeni doprinos podnosilaca, u konkretnom slučaju, ne može uticati na odluku ovog suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, a posebno činjenicu da su podnosioci stupili u postupak 23. decembra 2017. godine, pri čemu je imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i Upravnog suda.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

Povodom zahteva da se objavi odluka u „Službenom glasniku Republike Srbije“, Ustavni sud je ocenio da utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i prava na naknadu nematerijalne štete, predstavljaju adekvatan vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe.

7. U vezi sa zahtevom za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred ovim sudom, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud utvrđuje ponovljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o izuzimanju zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti