Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda. Utvrđeno je da nije povređeno pravo na pravni lek, jer Zakon o izvršnom postupku ne dozvoljava žalbu protiv zaključka, ali predviđa druga sredstva za otklanjanje nepravilnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-857/2009
18.01.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „Lipar-komerc, d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba "Lipar-komerc", d.o.o. izjavljena protiv stava dva rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 1011/09 od 7. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za građevinarstvo, inženjering i trgovinu "Lipar-komerc" d.o.o. iz Beograda je, preko punomoćnika Milorada Matića, advokata iz Beograda, 8. juna 2009. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 1011/09 od 7. maja 2009. godine, zbog povrede ustavnih prava iz člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je stavom dva osporenog rešenja odbijena njegova žalba kao izvršnog poverioca pa je prvostepeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu I. 1104/09 od 7. aprila 2009. godine potvrđeno, a da su navedenim prvostepenim rešenjem odbačene njegove žalbe protiv zaključaka tog suda od 1. aprila 2009. godine. Istakao je „da postoji nezakonita pojava kako u Trgovinskom sudu u Beogradu tako i u drugim trgovinskim sudovima, a to je da odlučuju u formi zaključaka protiv kojih nema prava žalbe nezadovoljne strane u smislu odredbe Zakona o izvršnom postupku prema kojoj protiv zaključaka nije dozvoljen pravni lek, a da drugostepeni sudovi prihvataju ovakav stav ne ulazeći u sadržinu zaključaka.“

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje radi naplate određenog novčanog iznosa nad izvršnim dužnikom, na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1094/06 od 27. februara 2007. godine. Rešenjem

o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu I. 1104/09 od 26. marta 2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu I. 1104/09 od 1. aprila 2009. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije - OPN Kragujevac da zastane sa postupkom izvršenja po rešenju o izvršenju do konačne odluke suda, a ako je sprovedeno rešenje, zabranjuje se odliv sredstava sa računa izvršnog poverioca. Drugim zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu pod istim brojem i datumom naloženo je Narodnoj banci Srbije OPN, Kragujevac, da zastane sa postupkom izvršenja po rešenju o izvršenju, do konačne odluke suda. Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu I. 1104/09 od 7. aprila 2009. godine odbačene su žalbe podnosioca ustavne žalbe protiv navedenih zaključaka, kao nedozvoljene.

Osporenim stavom dva rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 1011/09 od 7. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe pa je prvostepeno rešenje I.1104/09 od 7. aprila 2009. godine potvrđeno. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je pravilno prvostepeni sud postupio kada je pobijanim rešenjem odbacio žalbe izvršnog poverioca koje su izjavljene protiv zaključaka donetih od strane prvostepenog suda 1. aprila 2009. godine; da je to sa razloga što je odredbom člana 12. stav 7. Zakona o izvršnom postupku propisano da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, kako je to prvostepeni pravilno i zaključio; da je drugostepeni sud cenio navode žalbe izvršnog poverioca da zaključcima koje je prvostepeni sud doneo nije rešavano o pitanjima koja se tiču upravljanja postupkom, već je nezakonito zabranjeno raspolaganje poveriocu sredstvima na računu, ali drugostepeni sud nema mogućnosti da odlučuje o sadržini zaključaka, već će izvršni poverilac preduzeti druge radnje koje su zakonom predviđene da se otklone nepravilnosti ako su nastale u postupku izvršenja kao posledica donetih zaključaka.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da odluke u izvršnom postupku sud donosi u obliku rešenja ili zaključaka i da se zaključkom izdaje nalog sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovođenje pojedinačnih radnji i odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom (član 9.); da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek (član 12. stav 7.); da stranka i učesnik mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja i da će sud rešenjem ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog izvršitelja (član 58.)

5. Ustavni sud je utvrdio da osporenim delom drugostepenog rešenja Višeg trgovinskog suda podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ustavna prava na koja se poziva u ustavnoj žalbi.

Naime, podnosilac ustavne žalbe je imao mogućnost i koristio je pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja Trgovinskog suda u Beogradu I. 1104/09 od 7. aprila 2009. godine, dok u smislu člana 12. stav 7. Zakona o izvršnom postupku protiv zaključaka nije mogao uložiti pravni lek. Mogao je, međutim, u smislu člana 58. tog zakona da traži od suda otklanjanje nepravilnosti ako je smatrao da su nastale u postupku izvršenja kao posledica donetih zaključaka. Sa tim u vezi, Ustavni sud ističe da je prvostepeno rešenje o odlaganju izvršenja I. 1104/09 od 7. aprila 2009. godine doneto upravo da bi se moglo odlučiti o žalbi, pa su i zaključci prvostepenog suda 1. aprila 2009. godine doneti radi nesmetanog izvršenja konačne odluke koja je trebalo da bude doneta u žalbenom postupku. Na osnovu navedenog, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U vezi navoda podnosioca o povredi prava na imovinu, Ustavni sud nalazi da ovo ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe nije moglo biti povređeno budući da se članom 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava samo ako su ona stečena na osnovu zakona. Ustavni sud ukazuje da je u nadležnosti sudova da u imovinskim sporovima utvrđuju, između ostalog, prirodu i granice međusobnih prava i obaveza stranaka u postupku, što nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. To znači da činjenica da je jedna stranka u izvršnom postupku neizbežno neuspešna, samo po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Naime, mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti