Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Sud je ocenio da, uzimajući u obzir složenost predmeta, efikasno postupanje sudova i doprinos podnosioca dužini postupka, pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-857/2012
03.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Jene Pašćik Irena iz Kule , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jene Pašćik Irena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 455/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jene Pašćik Iren iz Kule podne o je 3. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića i Ištvana Nađa, advokata iz Crvenke, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 455/11.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o da je podne o tužbu Opštinskom sudu u Kuli 5. marta 200 9. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 455/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podne o je 5. marta 200 9. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv A.D. "Aska" iz Kule, kojom je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok isplati određene novčane iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Osnovni sud u Somboru – Sudska jedinica u Kuli je presudom P1. 263/10 od 16. decembra 2010. godine usvojio tužben i zahtev tuži oca. Protiv navedene presude tužena je 8. januara 2011. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž1. 602/11 od 6. marta 2011. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U toku postupka pred prvostepenim sudovima ukupno je zakazano 12 ročišta, od kojih tri nisu održana na predlog obe parnične stranke, jedno zbo g sprečenosti sudije i dva radi naknadnog izjašnjenja tužene na podnesak tužilje dostavljen uoči ročišta.

Na predlog tužioca izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužbenog zahteva, veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti na predlog tužene, kao i dopunsk o veštačenj e na predlog tuži oca.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 455/11 od 23. januara 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženom otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisna, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak pokrenut 5. marta 200 9. godine, podnoš enjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada nepunih pet godin a, s tim što je od januara 2012. godine u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnosi lac ustavne žalbe ima legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku relativno su složen a i iziskivala su sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je u postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, ka o i dopunsko veštačenj e na predlog tuži oca.

Analizirajući ponašanje podnosi oca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini trajanj a postupka. Na ime, tri ročišta u postupku nisu održana na predlog parničnih stranaka, a dva zbog toga što je podnosilac podnesak sa zahtevom opredeljenim u skladu sa nalazom veš taka predao neposredno pre ročišta . Osim toga, na predlog podnosioca dva puta je određeno finansijsko-ekonomsko veštačenje, kao i dopunsko veštačenje. Ovo ne znači da podnosi lac nema pravo da koristi sva procesna prava radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, kao i Apelacionog suda u Novom Sadu, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno. Naime, presuda P1. 263/10 je doneta godinu i devet me seci od podnošenja tužbe, dok je drugostepena odluka doneta samo dva meseca nakon izjavljivanja žalbe.

Polazeći od svega navedenog, a pre svega od činjenice da postupak traje nepun ih pet godina, s tim što je u prekidu u od januara 2012. godine, zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženom, te uzimajući u obzir i doprinos podnosi oca dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnosi ocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti