Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud smatra da je restriktivno tumačenje pojma zakonite državine, kojim se podnosiocu uskraćuje pravo stečeno održajem u postupku arondacije, bilo arbitrerno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Kocića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Kocića i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3777/08 od 26. marta 2008. godine.

3. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3777/08 od 26. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Kocić iz Beograda podneo je , 24. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Nade Ćurić, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je nedopustivo i nepravično da podnosilac trpi štetu zbog nemarnog rada državnih organa, zato što nisu doneli rešenje o naknadi za oduzeto zemljište; da se podnosiocu, posle toliko godina, ne može staviti na teret propust državnog organa koji nije u to vreme postupio po Zakonu, odnosno nije doneo odluku o naknadi sa upisanim parcelama, koje su bile u mirnom posedu pravnog prethodnika podnosioca 40 godina, a posed je stečen teretnim pravnim poslom, jer je njegovom pravnom prethodniku oduzeta njegova imovina, a da za istu nije dobio protivvrednost u drugoj imovini.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporenu presudu. Tražio je odlaganje presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3777/08 od 26. marta 2009. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Dušan Kocić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Petom opštinskom sudu protiv tuženog Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ - Holding Korporacija Padinska skela a.d. „Voćarske plantaže“ i tužene Republike Srbije, radi utvrđenja prava korišćenja na spornim katastarskim parcelama, po osnovu arodancije i održaja. U konkretnom slučaju je od pravnog prethodnika – oca tužioca, rešenjem Narodnog odbora Grada Beograda br. 3560/1 od 3. marta 1961. godine oduzeta određena katastarska parcela koja je na osnovu privremenog rešenja Skupštine opštine Grocka br. 03-5551/1 od 12. oktobra 1963. godine, u postupku arodancije , dodeljena na korišćenje Voćarsko-vinogradskoj stanici „Radmilovac“. Ovim privremenim rešenjem je određeno da će se o naknadi za oduzeto zemljište naknadno doneti rešenje. Pravni prethodnik tužioca je uveden u posed spornih katastarskih parcela od strane direktora stanice „Radmilovac“, kao korisnika arondiranog zemljišta. Prema potvrdi od 11. februara 1962. godine , pravnom prethodniku tužioca su ustupljene druge parcele kao naknada u postupku arodancije, a u potvrdi nije navedeno o kojim se parcelama radi. Sporne katastarske parcele su u registar nepokretnosti , upisane kao vlasništvo Republike Srbije, a pravo korišćenja je upisano na Poljoprivredni kombinat „Beograd“ - Holding Korporacija Padinska skela a.d. „Voćarske plantaže“.

Peti opštinski sud u Beogradu je presudom P. 3777/08 od 26. marta 2008. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. U obrazloženju te presude je navedeno: da se iz potvrde datirane 1969. godine, kao ni iz jednog drugog pisanog dokaza, ne može utvrditi da li je i kada je doneto rešenje kojim su pravnom prethodniku tužioca date upravo sporne parcele; da je tokom dokaznog postupka nesumnjivo utvrđeno da pravni prethodnik tužioca, pa ni sam tužilac, ne poseduju punovažan pravni osnov podoban za sticanje prava korišćenja na spornim parcelama (rešenje upravnog organa ili suda kojim bi se utvrdila naknada pravnom prethodniku tužioca za oduzetu parcelu u postupku arodancije); da tužilac nije stekao pravo korišćenja na spornim katastarskim parcelama ni održajem, u smislu odredaba člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu, prihvatajući obrazloženje prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je: da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, kao i da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. st. 2. i 4.); da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i da se savesnost državine pretpostavlja (član 72.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je Evropski sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, tražio utvrđenje prava korišćenja na spornim parcelama, po osnovu arodancije i održaja, a koje su dodeljene njegovom pravnom prethodniku u zamenu za zemljište koje je njemu oduzeto u postupku arodancije. Međutim, sporno zemljište se u katastru nepokretnosti vodi kao vlasništvo Republike Srbije, a pravo korišćenja je upisano na Poljoprivredni kombinat „Beograd“ - Holding Korporacija Padinska skela a.d. „Voćarske plantaže“.

Ustavni sud dalje konstatuje da se članom 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i da pravo svojine može biti oduzeto samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nesumnjivo je utvrđeno da je pravnom prethodniku podnosioca oduzeto zemljište u postupku arondacije i da je privremenim rešenjem u navedenom postupku to zemljište dodeljeno na korišćenje Voćarsko-vinogradskoj stanici „Radmilovac“. Pravnom prethodniku podnosioca su na ime nakn ade za oduzeto zemljište dodeljene na korišćenje sporne parcele, koje su mu predate u posed pre više od 40 godina, ali postupak arondacije nije formalno okončan – nije doneto rešenje o naknadi, niti je sprovedena promena vlasništva u javnim knjigama o nepokre tnostima na oduzetoj i dodeljenim parcelama. Osporenom presudom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosioca da se utvrdi njegovo pravo korišćenja na spornom zemljištu po osnovu arodancije i održaja jer, po nalaženju postupajućih sud ova, podnosilac nije dokazao da ima punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine na spornom zemljištu – pojedinačni pravni akt o naknadi za zemljište koje je oduzeto u postupku arodancije. Ustavni sud ističe da je održaj pravni institut koji postoji u opštem interesu, zato što se pretvaranjem faktičkog stanja u pravno stanje ostvaruje izvesnost u pravnim odnosima, odnosno realizuje načelo pravne sigurnosti. U konkretnom slučaju, postupak arondacije koji je formalnopravno pokrenut je faktički i sproveden, te stoga, po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe ne može snositi štetne posledice što postupak arodancije nije formalnopravno okončan donešenjem pojedinačnog akt a o naknadi za zemljište koje oduzeto u u postupku arondacije, koji bi bio osnov za promenu prava vlasništva na dodeljenom zemljištu u javnim knjigama o nepokretnostima. Pri tom e, Ustavni sud ukazuje da je privremenim rešenjem koji je donet o u postupku arodancije određeno da će se o naknadi za oduzeto zemljište naknadno doneti posebno rešenje.

Ustavni sud smatra da je Apelacioni sud u Beogradu povredio garancije prava na pravično suđenje kada je osporenu presudu zasnovao na restriktivnom tumačenju člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nalazeći da se pod punovažnim pravnim osnovom za sticanje zakonite državine podrazumeva samo formalno - pravni akt na osnovu koga je državina stečena, a ne i sticanje državine u postupku koji su sproveli nadležni organi čijom krivicom je izostalo donošenje takvog pravnog akta – rešenja o naknadi, koje je zakonom predviđeni osnov za sticanje prava korišćenja. Ovakvim tumačenjem normi merodavnog prava podnosilac ustavne žalbe je lišen prava na naknadu za zemljište koje je u postupku arondacije oduzeto njegovom pravnom prethodniku i postalo državno dobro, odnosno prava da mu se umesto oduzetog zemljišta na ime naknade dodeli u svojinu drugo odgovarajuće zemljište – sporne parcele.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Sud je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3704/11 od 13. juna 2013. Godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca podnetoj protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3777/08 od 26. marta 2008. godine.

7. Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstv o iz člana 36. Ustava zasniva na identičnim razlozima koje je isticao u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje, a koji su razmatrani u prethodno j tački obrazloženja, zbog čega Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta navedenog ustavnog prava.

8. S obzirom da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3777/08 od 26. marta 2008. godine bespredmetan, te j e Sud navedeni predlog odbacio i odlučio kao u tački 3. izreke, saglasno članu 86. u vezi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić