Kratak pregled

Ustavni sud je delimično usvojio žalbu zbog prekoračenja razumnog roka u postupku pred Upravnim sudom. Istovremeno su odbačeni navodi o diskriminaciji i povredi prava na rad, uz ocenu da su troškovi upisa u advokatsku komoru utvrđeni na osnovu jasnih objektivnih kriterijuma.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8577/2022
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. T. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba G. T. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Advokatskom komorom Beograda u predmetu broj 282/18 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo G. T. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. G. T. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 20. jula 2022. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 18658/18 od 26. maja 2022. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na rad iz čl. 21. i 32. i člana 60. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Advokatskom komorom Beograda u predmetu broj 282/18. Istaknuta je i povreda člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju Sud ceni u odnosu na odgovarajući član Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje vidi u tome što odluka prvostepenog organa, kojom je odbijen njegov zahtev za oslobađanje dela troškova upisa u Imenik advokata, ne sadrži ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, ali je i pored toga ocenjena kao zakonita i pravilna.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku se obrazlaže time da je osporeni postupak trajao od podnošenja zahteva podnosioca od 1. novembra 2016. godine do donošenja osporene presude od 26. maja 2022. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na značaj predmeta postupka za podnosioca, njegovo ponašanje i postupanje nadležnih organa i suda.

U prilog istaknutih povreda načela zabrane diskriminacije i prava na rad, podnosilac navodi da je Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije od 22. juna 2014. i Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda od 18. maja 2016. godine, kojima je utvrđena obaveza plaćanja troškova upisa u „enormno“ visokom iznosu i mogućnost značajnog umanjenja tog iznosa za određen krug lica, u suprotnosti sa načelom zabrane diskriminacije, jer se diskriminišu lica lošijeg imovnog stanja i onemogućava licima koja su svoj staž obavljala u sudu, tužilaštvu ili privredi da ostvare pravo na umanjenje, čime se ugrožava i njihovo pravo na slobodan izbor profesije. Ustavni sud je iz ovih navoda ustavne žalbe zaključio da podnosilac ističe i povredu odredbe člana 60. stav 2. Ustava, kojom se svakom jemči pravo na slobodan izbor rada.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede označenih ustavnih prava i ustavnog načela, poništi osporenu presudu i naloži Upravnom sudu da ponovo odluči o tužbi. Zahteva se i naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra i da se Odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Advokatske komore Beograda broj 282/18 i Upravnog suda U. 18658/18, kao i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. novembra 2016. godine podneo zahtev za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda i zahtev za oslobađanje dela troškova upisa, dopunjen podneskom od 9. februara 2017. godine.

Upravni odbor Advokatske komore Beograda (u daljem tekstu: prvostepeni organ) je 8. decembra 2016. godine doneo odluku kojom se usvaja zahtev podnosioca za upis u Imenik advokata i odložio donošenje odluke o zahtevu za umanjenje troškova upisa radi dostavljanja dopune dokaza predviđenih Odlukom Upravnog odbora Advokatske komore Beograda od 18. maja 2016. godine o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika. U obrazloženju odluke je navedeno da se odlaže odlučivanje o zahtevu podnosioca za umanjenje troškova upisa radi provere u službenoj evidenciji Komore da li je podnosilac celokupan pripravnički staž proveo u advokaturi, što je jedan od uslova za oslobađanje od njihovog plaćanja, i dostavljanja dokaza da je za vreme radnog odnosa u bliže navedenom privrednom društvu bio u fiktivnom radnom odnosu.

Prvostepeni organ je 19. aprila 2017. godine doneo odluku broj 1327-1-1.2.2/2017 kojom se odbija zahtev podnosioca za delimično oslobađanje od troškova upisa u Imenik advokata Advokatske komore Beograda iz reda advokatskih pripravnika, s obzirom na to da nije ispunio uslove propisane Odlukom navedene komore od 18. maja 2016. godine. Istovremeno je podnosiocu odobreno plaćanje troškova upisa u 12 mesečnih rata, počev od dana upisa u Imenik advokata.

Rešenjem Advokatske komore Beograda broj 5017/2016 od 20. jula 2017. godine podnosilac je upisan u Imenik advokata te komore i stekao pravo na bavljenje advokaturom počev od 20. jula 2017. godine, danom polaganja zakletve.

Podnosilac ustavne žalbe se podnescima od 4. avgusta i 19. septembra 2017. godine obratio prvostepenom organu sa zahtevom da mu se dostavi odluka od 19. aprila 2017. godine. Navedena odluka nije dostavljena podnosiocu.

Rešenjem prvostepenog organa broj 5017/17 od 10. oktobra 2017. godine je, po službenoj dužnosti, u celosti ponovljen postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za upis podnosioca u Imenik advokata iz razloga što su rešenje od 20. jula 2017. godine donela neovlašćena lica i što je zakletva data pred neovlašćenim licima, te je poništeno navedeno rešenje i data advokatska zakletva, a potom utvrđeno da podnosilac ispunjava uslove za upis u Imenik advokata, izvršen upis i određeno da stiče pravo na bavljenje advokaturom počev od 20. jula 2017. godine.

Odlukom prvostepenog organa broj 282/2018 od 15. januara 2018. godine odbijen je zahtev podnosioca za oslobađanje plaćanja dela troškova upisa u Imenik advokata u iznosu od 3.500 evra, s obzirom na to da nije ispunio uslove propisane Odlukom od 18. maja 2016. godine. Navedena odluka je dostavljena podnosiocu 16. aprila 2018. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 601/2018 od 11. jula 2018. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedene odluke prvostepenog organa. Polazeći od činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku da podnosilac nije bio upisan u Imenika advokatskih pripravnika-volontera Advokatske komore Beograda najmanje dve godine, da je zahtev za upis i oslobađanje dela troškova upisa u Imenik advokata podneo po proteku devet godina, deset meseci i 26 dana od dana brisanja iz Imenika advokatskih pripravnika-volontera i da je zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca po prestanku advokatsko-pripravničke vežbe i ispisa iz Imenika, drugostepeni organ je našao da je žalba podnosioca neosnovana. Posebno je ocenjeno da potvrda advokata Ž. M, koju je podnosilac priložio kao dokaz da je u periodu od 27. decembra 2007. do 30. aprila 2010. godine kao volonter obavljao pripravnički staž, nije od uticaja na drugačiju odluku, jer ne postoje dokazi da je podnosilac u navedenom periodu bio upisan u Imenik advokatskih pripravnika – volontera Advokatske komore Beograda, ukazujući na to da je, prema odredbi člana 65. stav 4. Zakona o advokaturi, imenik advokatskih pripravnika javna knjiga, a potvrde koje se izdaju na osnovu podataka iz službene evidencije javne isprave.

Podnosilac je tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja podneo 10. oktobra 2018. godine. Rešenjem Upravnog suda U. 18658/18 od 1. novembra 2018. godine odbačen je zahtev podnosioca za odlaganje izvršenja navedenog drugostepenog rešenja, jer se zahtev odnosi na rešenje kojim je odbijena žalba i nije meritorno odlučeno u upravnoj stvari. Drugostepeni organ je 2. aprila 2019. godine dostavio Upravnom sudu spise predmeta i odgovor na tužbu. Upravni sud je dopisom od 11. maja 2022. godine tražio od drugostepenog organa dopunu spisa predmeta, koji su dostavljeni 19. maja iste godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 18658/18 od 26. maja 2022. godine odbijena je tužba podnosioca. Po nalaženju Upravnog suda, pravilno je ocenio drugostepeni organ da podnosilac ne ispunjava uslove za oslobađanje dela troškova upisa u imenik advokata, dajući za svoju odluku dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje je u svemu prihvatio i taj suda. Sud je cenio navode tužbe da troškovi upisa u imenik advokata mogu predstavljati samo stvarne troškove i da po svojoj prirodi nisu namenjeni za finansiranje drugih delatnosti Advokatske komore, kao i da je iznos troškova upisa od 4.000 evra diskriminatoran, ali je našao da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku. Ovo iz razloga što podnosilac nije ispunio formalne uslove za oslobađanje od plaćanja dela troškova upisa, pri čemu ocena ustavnosti i zakonitosti Odluke Advokatske komore Srbije o visini troškova upisa, odnosno pitanje eventualnog postojanja diskriminacije po osnovu imovnog stanja svih diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom u svojstvu kandidata za upis u imenik advokata u odnosu na kandidate iz reda advokatskih pripravnika, nije u nadležnosti Upravnog suda.

Podnosilac je 20. jula 2017. godine počeo da obavlja samostalnu advokatsku delatnost. Troškove upisa u Imenik advokata je platio u tri dela, 20. jula 2017. godine iznos od 40.220,00 dinara, 8. maja 2018. godine iznos od 39.400,00 dinara i preostali iznos od 3.332 evra u dinarskoj protivvrednosti do 1. novembra 2018. godine, kada je u ponovljenom postupku položio advokatsku zakletvu.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (član 60. stav 2.); da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. stav 3.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene odredbe Ustava, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Odredbom član 14. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je, pored ostalog, propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

Zakonom o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12) je propisano: da je „advokat“ lice koje je upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom (član 4. tačka 1)); da je „kandidat“ lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik advokata, sve dok nije upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu (član 4. tačka 2)); da Advokatska komora Srbije, pored ostalog, ima javno ovlašćenje da odredi visinu troškova upisa u imenik advokata (član 65. stav 1. tačka 14)); da su izvori finansiranja advokatske komore prihodi od upisa, članarine i druga sredstva, u skladu sa zakonom (član 72. stav 2.); da visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen statutom advokatske komore (član 72. stav 3.); da se u postupku koji vodi advokatska komora kad rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak (član 84. stav 1.).

Odlukom o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine, koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije, je predviđeno: da su troškovi upisa u imenik advokata jednokratna naknada za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i jednokratna naknada za obavljanje poslova iz člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: troškovi upisa) (član 1. stav 1.); da troškovi upisa iz člana 1. stav 1. ove odluke iznose 4.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan uplate (…) (član 2.); da, Upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije koji donosi odluku o upisu u imenik advokata na zahtev kandidata može doneti odluku o oslobađanju dela troškova upisa iz člana 1. stav 2. (naknada za stečena dobra) (član 14.).

Odlukom o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika broj 2394-1-7/2016 od 18. maja 2016. godine, koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Beograda, je predviđeno: da kandidat koji podnosi zahtev za upis u Imenik advokata iz reda advokatskih pripravnika može podneti zahtev za delimično oslobađanje od troškova upisa, koji iznose 4.000 evra (član 1. stav 1.); da kandidat iz člana 1. može biti oslobođen plaćanja troškova upisa i to dela troškova upisa na ime naknade za stečena dobra Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije, koji je odlukom Advokatske komore Srbije broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine, utvrđen u iznosu od 3.500 evra, ukoliko ispunjava sledeće uslove: da je bio upisan u Imenik advokatskih pripravnika u trajanju od najmanje od dve godine; da je zahtev podneo u roku od jedne godine od prestanka pripravničke vežbe čije je trajanje utvrđeno odredbom člana 61. stav 2. Zakona o advokaturi (najduže četiri godine trajanja pripravničke vežbe); da je izmirio sve dospele obaveze prema advokatskoj komori u kojoj je obavljao pripravničku vežbu; da za vreme trajanja pripravničke vežbe, kao i nakon prestanka statusa advokatskog pripravnika, nije zasnovao radni odnos o čemu je dužan podneti dokaze (član 2.).

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da je osporeni postupak trajao od 1. novembra 2016. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda i zahtev za oslobađanje dela troškova upisa, do 26. maja 2022. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda, odnosno pet godina i sedam meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova u upravnom sporu, kao i značaja predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da se u postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja i da je predmet bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postupanje nadležnih organa i suda u upravnom sporu, Ustavni sud konstatuje da je odluka o odbijanju zahteva za oslobađanje dela troškova upisa doneta 15. januara 2018. godine i dostavljena podnosiocu 16. aprila 2018. godine, odnosno jednu godinu i pet meseci od podnošenja zahteva. Prvostepeni organ je najpre odložio donošenje odluke o tom zahtevu radi dostavljanja dokaza o ispunjenosti uslova za umanjenje troškova upisa, potom je doneo odluku o odbijanju zahteva od 19. aprila 2017. godine koju nije dostavio podnosiocu, da bi odluku o odbijanju zahteva od 15. januara 2018. godine doneo nakon ponovljenog postupka upisa. Ipak, Ustavni sud nalazi da je najveći deo osporenog postupka vođen pred Upravnim sudom, tri godine i nešto duže od sedam meseci, te je sporo postupanje tog suda, koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati, dovelo do toga da postupak kao celina izađe izvan okvira razumnog roka.

Podnosilac ustavne žalbe, osim što mu je na početku postupka pružena mogućnost da dopuni zahtev potrebnim dokazima, nije doprineo njegovom dužem trajanju.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud ocenjuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u tom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove naknade štete, posebno dužinu trajanja osporenog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena presuda Upravnog suda U. 18658/18 od 26. maja 2022. godine, Sud konstatuje da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda Upravnog suda sadrži dovoljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava. Ustavni sud, takođe, ukazuje na to da rešavajući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje dokaze izvedene u upravnom postupku i u upravnom sporu, niti da preispituje pravilnost zaključaka upravnih organa i suda o pojedinim izvedenim ili predloženim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da su upravni organi i sud u upravnom sporu proizvoljno cenili izvedene dokaze, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. U konkretnom slučaju, nadležni organi su, u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, izvršili uvid u pisane dokaze koje su pribavili, kao i one koje je priložio podnosilac, obrazloživši proces njihove ocene i razloge zbog kojih je određenim dokazima poklonjena vera, koje je Upravni sud prihvatio kao pravilne. Stoga je Sud ocenio da navodi ustavne žalbe ne daju osnova za tvrdnju da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na rad iz člana 60. st. 2. i 3. Ustava, Sud konstatuje da podnosilac smatra: prvo, da time što je obavezan da plati pun iznos troškova upisa u Imenik advokata od 4.000 evra, diskriminisan po osnovu imovnog stanja, jer je za njega, tada kao lice bez zaposlenja i imovine, to bio „enormno“ visok iznos, kojim mu je ograničeno i pravo na rad, i drugo, da je diskriminisan u odnosu na određeni krug lica koja, za razliku od njega, mogu da se upišu pod znatno povoljnijim uslovima oslobađanjem dela troškova upisa u iznosu od 3.500 evra.

Ocenjujući prvi navod podnosioca ustavne žalbe koji se odnosi na visinu troškova upisa, Sud konstatuje da je Rešenjem IUo-104/2015 od 15. oktobra 2020. godine (dostupno na veb sajtu Suda www.ustavni.sud.rs) odbacio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 1, 2. i 14. Odluke o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine (u daljem tekstu: Odluka od 22. juna 2014. godine). Ustavni sud se u navedenom rešenju pozvao na stanovište koje je izrazio u Odluci IUo-684/2012 od 20. februara 2014. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 54/14, kojom je utvrdio da odredbe čl. 1. i 2. prethodne Odluke o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava 789-3/2012 od 18. maja 2012. godine nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Naime, Sud smatra da visina troškova upisa u imenik advokata mora biti zasnovana na određenim objektiviziranim kriterijumima i da to moraju biti stvarni troškovi upisa u imenik advokata, a ne da deluje kao da je visina troškova upisa arbitrarno određena, a ukoliko to nije slučaj, troškovi upisa, dobijaju težinu i značaj dodatnog uslova za bavljenje advokatskom delatnošću, koji Zakon ne poznaje, čime se dovodi u pitanje smisao i suština poverenog javnog ovlašćenja, što zapravo ima značenje njegovog prekoračenja. Polazeći od tog stanovišta, Sud je ocenio da su odredbom člana 1. stav 1. Odluke od 22. juna 2014. godine, definisani troškovi upisa u imenik advokata, a odredbama člana 1. st. 2. i 3. Odluke razrađeni elementi tih troškova (naknade za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i naknade za obavljanje poslova iz člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije). U odredbi člana 2. Odluke utvrđena je visina troškova upisa u iznosu od 4.000 evra (od čega naknada za stečena dobra iznosi 3.500 evra, a naknada za obavljanje poslove 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate). Po oceni Ustavnog suda, odredbama čl. 1. i 2. Odluke su uređeni i konkretizovani troškovi upisa u imenik advokata iz člana 65. tačka 14) Zakona o advokaturi za sve kandidate podnosioce zahteva za upis u imenik advokata i da, opredeljeni iznos od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate, ne deluje kao arbitrarno određen. Stoga je Ustavni sud našao da se ovako propisani iznos troškova ne može smatrati novim uslovom za bavljenje advokaturom kao samostalnom delatnošću, a što bi se moglo dovesti u vezu sa sadržinom prava na slobodan izbor rada iz člana 60. stav 2. Ustava, odnosno povredom načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i garantovanog jednakog pravnog položaja na tržištu iz člana 84. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je navedenom odlukom od 22. juna 2014. godine visina troškova upisa u imenik advokata jasno propisana, na osnovu utvrđenih objektiviziranih kriterijuma. U konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe je odobreno plaćanje troškova upisa u iznosu od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u 12 mesečnih rata, koje je u celini uplatio jednu godinu i tri meseca nakon što je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Beograda i počeo da se bavi advokaturom. Stoga se ne može zaključiti da je navedeni iznos, koji podnosilac nije morao da plati u celini i odjednom pre nego što je počeo da se bavi advokaturom, bio prevelik teret za njega, u smislu da mu je onemogućen pristup advokatskoj profesiji i time ostvarivanje prava na rad.

Ocenjujući drugi navod podnosioca da mu nije omogućeno oslobađanje dela troškova upisa, kao što je to učinjeno u odnosu na određenu grupu lica, Ustavni sud konstatuje da je u svojoj odluci od 15. oktobra 2020. godine našao da javno ovlašćenje Advokatske komore Srbije da određuje visinu troškova upisa u imenik advokata obuhvata i ovlašćenje da ta komora propiše mogućnost oslobađanja kandidata dela troškova upisa. S obzirom na to da su advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadležne za odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata (član 65. stav 3. Zakona o advokaturi) i da je odredbom člana 14. Odluke od 22. juna 2014. godine jasno opredeljeno, u kojoj visini i za koje troškove (naknade) kandidat može biti oslobođen (onih iz člana 1. stav 2. tj. naknade za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, a predstavljaju učešće u prethodnom sticanju, održavanju i uređenju nepokretnih i pokretnih dobara, stvari i prava Advokatske komore Srbije i advokatske komore u čiji imenik advokata se kandidat upisuje – poslovnih prostorija, opreme i uređaja, biblioteke, računarske tehnike, umetničkih dela, arhivske građe, website-a i drugo), a koji saglasno članu 2. Odluke iznose 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate, to je Ustavni sud našao da je Advokatska komora Srbije bila ovlašćena da propiše mogućnost oslobađanja kandidata dela troškova upisa, i da „Upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije koji donosi odluku o upisu u imenik advokata na zahtev kandidata može doneti odluku o oslobađanju dela troškova upisa iz člana 1. stav 2. Odluke“ i da je to učinjeno na jasan, dovoljno definisan i precizan način.

Ustavni sud je Zaključkom IUo-10/2020 od 8. decembra 2022. godine odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, pored ostalog, čl. 1. do 3. Odluke o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika broj 2394-1-7/2016 od 18. maja 2016. godine (u daljem tekstu: Odluka od 18. maja 2016. godine), koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Beograda, pozivajući se u tom zaključku na razloge detaljno navedene u Rešenju IUo-104/2015 od 15. oktobra 2020. godine, budući da je navedenom inicijativom gotovo istovetnim razlozima u odnosu na član 21. Ustava bila osporena, pored ostalog, i navedena odluka.

Sledom iznetog, Ustavni sud je našao da podnosilac ustavne žalbe i lica za koja je propisana mogućnost oslobađanja dela troškova upisa u advokatsku komoru nisu u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, s obzirom na to da podnosilac nije bio najmanje dve godine upisan u Imenik advokatskih pripravnika, niti je zahtev za upis u Imenik advokata podneo u roku od jedne godine od prestanka advokatske pripravničke vežbe, a nakon prestanka statusa advokatskog pripravnika je zasnovao radni odnos, dok su lica kojima je, u skladu sa Odlukom od 18. maja 2016. godine, priznata olakšica advokatski pripravnici koji su u tom statusu proveli najmanje dve godine i izmirili sve dospele obaveze, koji su u roku od jedne godine po prestanku tog statusa podneli zahtev za upisa u Imenik advokata i u tom periodu nisu zasnovali radni odnos. Pri tome su advokatski pripravnici članovi advokatske komore kojoj plaćaju članarinu i u tom statusu učestvuju u sticanju dobara advokatske komore, pa je predviđena mogućnost da, uz ispunjenje svih propisanih uslova, ne plaćaju deo troškova upisa koji se upravo odnosi na jednokratnu naknadu za stečena dobra. Podnosilac ustavne žalbe pored toga što nije proveo pripravnički staž u advokaturi u propisanom roku, nije ispunio ni druge uslove za oslobađanje dela troškova upisa, koje je platio u istom iznosu kao i sva druga lica koja se nalaze u istoj situaciji. Stoga je Ustavni sud ocenio da navodi ustavne žalbe ne daju osnova za tvrdnju da je podnosiocu osporenom presudom povređeno pravo na rad iz člana 60. st. 2. i 3. Ustava. Kada je u pitanju istaknuta povreda načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava koja se dovodi u direktnu vezu sa pravom na rad, Ustavni sud ukazuje na to da se povreda tog načela, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu, ne može utvrđivati u slučaju kada prethodno nije utvrđena povreda prava na rad.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je osporena presuda Upravnog suda U. 18658/18 od 26. maja 2022. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na to da je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da je ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije potrebno da se, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao način pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku odredi i objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, što se zahteva ustavnom žalbom.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 11462/2020: Usvajanje ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka
• Už 2070/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku za isplatu policijskih dodataka
• Už 12829/2018: Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazloženja sudske odluke
• Už 12545/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2653/2021: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 5131/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 13619/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku