Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Utvrđeno je da podnosiocu nisu povređena prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u postupku vođenom zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G . iz Svrljiga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. G . izjavljena protiv presud a Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 od 14. marta 2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 753/16 od 8. septembra 2016. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je pred Osnovnim sudom u Kruševcu vođen u predmetu K. 777/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. G . iz Svrljiga je, 14. novembra 201 6. godine, preko punomoćnika B. B , advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 od 14. marta 2016. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 753/16 od 8. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 777/15, a koja su prava zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je istakao povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije postojanje povrede Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se , pored ostalog, navodi da se pred Osnovnim sudom u Kruševcu (ranije pred Opštinskim sudom u Kruševcu), protiv podnosioca vodio krivični postupak, pravnosnažno okonačan donošenjem osporenih presuda , kojima je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne učini novo krivično delo.

Povredu prav a na pravično suđenje podnosilac obrazlaže time što su osporene presude zasnovane na dokazu na kome se ne mogu zasnivati – na veštačenju veštaka specijaliste patološke anatomije R.S, koji je cenio mehanizam povređivanja oštećenog, umesto da se na ove okolnosti odredi veštak specijalista ortopedije, jer je jedino veštak te struke lice koje poseduje posebna stručna znanja koja su od značaja za utvrđivanje mehanizma nastanka povreda oštećenog u konkretnom slučaju. No, i pored toga što su sudu prezentiran i nalaz i mišljenje veštaka specijaliste ortopeda G.V. sud je prihvatio nalaz veštaka R.S. kao pravilan , ne pružajući obrazloženje zbog čega ne prihvata prezentirani nalaz veštaka ortopeda. Pri tome, sud je odbio brojne predloge odbrane za saslušanje svedoka koji bi pokazal i da je veštak G.V. pravilno utvrdio činjenice koje su bile predmet veštačenja.

Podnosilac navodi da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno usled predugog trajanja krivičnog postupka povodom događaja od 12. novembra 2007. godine , u kojem je optužnica Kt. 291/07 podignuta 24. oktobra 2008. godine, a prvostepen a presud a Osnovnog suda u Kruševcu K. 1960/10 doneta 29. jula 2015. godine, koja je ukinuta presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1317/15 od 10. novembra 2015. godine. Smatra da se složenost predmeta postupka najviše ogledala u utvrđivanju stepena njegove alkoholisanosti u vreme izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, što ne opravdava sedam godina trajanja prvostepenog postupka. Navodi da je glavni pretres dva puta odložen usled njegove sprečenosti zdravstvenim razlozima da pristupi sudu, pa tvrdi da nadležni sud nije vodio računa o potrebi da se postupak vodi na taj način da se okonča u razumnom roku. Kao najočigledniji primer ovakvog postupanja navodi zakazivanje pretresa na zapisniku od 16. januara 2011. godine tek za 25. april 2012. godine, za šta sud nije dao nikakvo obrazloženje. Takođe smatra da je njegov interes kao okrivljenog bio da se postupak što pre okonča, kako ne bi duži period vremena proveo u neizvesnosti oko ishoda postupka, što može imati negativne efekte i na njegovo zdravlje i na odnose sa sredinom u kojoj živi.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog ustavnog prava , poništi osporene presude, naloži da se u ponovnom postupku umesto nalaza veštaka R.S. koristi nalaz i mišljenje veštaka G.V., kao i da mu se na ime pravične naknade dosudi iznos od 3.000 evra.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Varvarinu Ki. 78/07 od 22. februara 2008. godine, koje je potvrđeno rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu Kv. 19/08 od 5. marta 2008. godine, pokrenut je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Varvarinu Kt. 291/07 od 7. decembra 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu Ki. 78/07 od 8. maja 2008. godine, koje je potvrđeno rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu Kv. 19/08 od 5. juna 2008. godine, proširena je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela podstrekavanjem iz člana 333. stav 1. u vezi član a 34. Krivičnog zakonika i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja podstrekavanjem iz člana 336. stav 2. u vezi član a 34. Krivičnog zakonika , po zahtevu Opštinskog tužilaštva u Varvarinu Kt. 291/07 od 11. februara 2008. godine .

U toku istrage, pored podnosioca ustavne žalbe saslušan je i okrivljeni D.M, te su ispitani u svojstvu svedoka R.S, G.S, G.K, D.M, D.M, M.B, Ž. J, Lj.M, D.A, N.A, .

Naredbom istražnog sudije Opštinskog suda u Varvarinu Ki. 78/07 od 13. avgusta 2008. godine određeno je sudsko-medicinsko veštačenje i povereno je sudskom veštaku R.S, koje je sprovedeno i dostavljeno sudu 19. avgusta 2008. godine.

Naredbom istražnog sudije Opštinskog suda u Varvarinu Ki. 78/07 od 3. septembra 2008. godine određeno je biološko veštačenje tragova, te nalaz i mišljenje utvrđivanja nespornog DNK profila podnosioca ustavne žalbe dostavljen sudu 19. septembra 2008. godine.

Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Varvarinu Kt. 291/07 od 24. oktobra 2008. godine, koja je stupila na pravnu snagu odbijanjem prigovora okrivljenog rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu Kv. 73/08 od 12. novembra 2008. godine, podn osiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. a sve u vezi člana 34. Krivičnog zakonika. Istom optužnicom okrivljenom D.M. je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. Krivičnog zakonika , a okrivljenom D.M. izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. Krivičnog zakonika.

Nakon reforme pravosudnog sistema Republike Srbije pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1960/10, g lavni pretres, koji je bio prvobitno zakazan za 6. oktobar 2010. godine, nije održan (nema zapisnika ni ti bilo kog drugog traga kako je odložen, već u spisima predmeta samo stoji dostavna naredba od 29. jula 2010. godine o njegovom zakazivanju za 6. oktobar 2010. godine, po kojoj je postupljeno 10. avgusta 2010. godine). Nakon toga, glavni pretres je naredbom od 21. marta 2011. godine zakazan za 13. maj 2011. godine. Glavni pretres nije mogao da se održi 13. maja 2011. godine zbog nedolaska branilaca okrivljenih D.M. i D.M. Glavni pretres nije mogao da se održi ni 18. jula 2011. godine, zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca koji su bili uredno obavešteni, kao i branioca D.M, a 9. septembra 2011. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenih D.M. i D.M . i branioca okrivljenog D.M.

Glavni pretres je započeo 2. novembra 2011. godine i završen je 29. jula 2015. godine, za koje vreme je zakazan ukupno 21 put, s tim da nije mogao da se održi osam puta ( od toga četiri puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, odnosno sedam puta zbog nedolaska njegovog branioca). U toku dokaznog postupka sud je ispitao oštećenog, devet svedoka i sudske veštake medicinske i saobraćajno-tehničke struke. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1317/15 od 10. novembra 2015. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 1960/10 od 29. jula 2015. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4.K. 36/15 od 21. oktobra 2015. godine usvojen zahtev predlagača D. M . (oštećeni) i utvrđeno da je oštećenom u krivičnom postupku K. 1960/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo da se preduzmu sve mere radi što bržeg okončanja postupka.

U ponovnom krivičnom postupku nakon ukidanja prvostepene presude , Osnovni sud u Kruševcu je predmet primio 4. decembra 2015. godine i zaveo ga pod brojem K. 777/15, te je glavni pretres zakazao za 10. decembar 2015. godine, a njegove nastavke za 15. januar, 9. februar i 14. mart 2016. godine, kada je doneo osporenu prvostepenu presudu K. 777/15, koja je potvrđena osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 753/16 od 8. septembra 2016. godine, a kojom je podnosioca oglasio krivim za krivično delo iz člana 297. stav 3. u vezi člana 298. stav 3. KZ i izrekao mu uslovnu osudu, tako što je podnosiocu kao okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko optuženi u roku od dve godine ne učini drugo krivično delo.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 (ranije K. 1960/10) utvrdio da ne postoji zapisnik o glavnom pretresu koji je održan pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1960/10 od 16. januara 2011. godine, na kojem je sud doneo rešenje kojim je pretres odložio a sledeći zakazao za 25. april 2012. godine ( čiju je kopiju podnosilac dostavio uz ustavnu žalbu), već da se u spisima predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 (ranije K. 1960/10) popisan pod rednim brojem 91 nalazi zapisnik o glavnom pretresu koji je održan pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1960/10 dana 16. januara 2012. godine, na kojem je sud doneo rešenje kojim je pretres odložio, a sledeći zakazao za 25. april 2012. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca, te da se razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini njegovog trajanja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje konkretnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 28. februara 2008. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 753/16 od 8. septembra 2016. godine, koja je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu 14. oktobra 2016. godine.

Ispitujući složenost predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je istraga pred Opštinskim sudom u Varvarinu vođena protiv tri okrivljena lica zbog četiri krivična dela, da je nadležni javni tužilac u toku postupka proširivao istragu protiv podnosioca ustavne žalbe, te da je sud u dokaznom postupku ispitao deset svedoka i sproveo sudsko-medicinsko i saobraćajno-tehničko veštačenje. U konkretnom slučaju krivični sud je raspravljao složena, pre svega, činjenična pitanja koja su zahtevala relativno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Zadatak krivičnog suda je bio da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje kod optuženja za četiri krivična dela protiv trojice okrivljenih, koji su pri izvršenju krivičnih dela postupal i u svojstvu ovlašćenih službenih lica, pri čemu su okrivljeni optuženi za krivična dela koja su međusobno povezana. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno ne sporno ukazuje na to da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdan razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije pristupio na glavni pretres četiri puta, a njegov branilac još tri puta, usled čega glavni pretres nije mogao biti održan čak sedam puta. Ustavni sud je takođe utvrdio da je u osporenom krivičnom postupku, pre donošenja osporenih presuda, Osnovni sud u Kruševcu 29. jula 2015. godine doneo osuđujuću presudu K. 1960/10, kojom je podnosilac oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi član a 289. stav 3. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, dok je u odnosu na ostala krivična dela za koja je optužen sud odbio optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Ova presuda je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 1317/15 od 10. novembra 2015. godine ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran dva puta pred dve sudske instance. Opštinski sud u Kruševcu je glavni pretres i nastavak glavnog pretresa zakazivao u proseku u razmacima od jednog do tri meseca, što, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja ažurno postupanje suda. Osnovni sud u Kruševcu je, nakon ukidanja prve prvostepene presude, ponovni postupak sproveo u izuzetno kratkom roku od tri meseca, zakazujući glavni pretres i nastavak glavnog pretresa na mesec dana, da bi Apelacioni sud u Kragujevcu drugostepeni postupak okončao i presudu doneo u roku od šest meseci od donošenja prvostepene presude. Stoga sud ne može zaključiti da su nadležni sudovi bili neaktivni u ovom predmetu.

U odnosu na navod podnosioca da je najočigledniji primer neažurnosti suda zakazivanje pretresa na zapisniku od 16. januar 2011. godine tek za 25. april 2012. godine, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 (ranije K. 1960/10) utvrdio da ne postoji zapisnik o glavnom pretresu koji je održan pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1960/10 od 16. januara 2011. godine, na kojem je sud doneo rešenje kojim je pretres odložio, a sledeći zakazao za 25. april 2012. godine (čiju je kopiju podnosilac dostavio uz ustavnu žalbu), već da se u spisima predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 777/15 (ranije K. 1960/10) popisan pod rednim brojem 91 nalazi zapisnik o glavnom pretresu koji je održan pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1960/10, 16. januara 2012. godine, na kojem je sud doneo rešenje kojim je pretres odložio, a sledeći zakazao za 25. april 2012. godine.

S obzirom na složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je u ovom postupku bilo potrebno utvrditi i razjasniti, dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, kao i ostale radnje koje su sudovi u postupku preduzimali, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak, već je na dužinu trajanja postupka uticala, sa jedne strane, složenost postupka, a sa druge strane, ponašanje samog podnosioca i njegovog branioca zbog čijih nedolazaka je čak trećina nastavaka zakazanog glavnog pretresa morala biti odložena, čime se ozbiljno dovodi u sumnju tvrdnja podnosioca da je njegov interes bio da se postupak što pre okonča.

Sledstveno iznetom, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe, u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 777/15, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući ostale navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre konstatovao da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan samo da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, odnosno da načelno nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, a na kojima se zasniva osporena odluka. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je krivični postupak u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Iako jemstva sadržana u pravu na pravično suđenje nisu nužno istovetna u sporovima u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama, na jednoj strani, i u predmetima u kojima se raspravlja o krivičnoj optužbi, na drugoj strani (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Dombo Beheer B.V. protiv Holandije, predstavka broj 14448/88, od 27. oktobra 1993. godine, serija A, n◦ 274.), Sud ističe da pojam pravičnog postupka podrazumeva jednakost oružja, postojanje načela raspravnosti i obavezu obrazloženja sudskih odluka, s tim da se u krivičnom postupku ovim jemstvima pridodaju pretpostavka nevinosti i prava odbrane.

Ustavni sud podseća da je obaveza instancionih sudova da delotvorno ispitaju dokazne predloge stranaka i da ocene njihov značaj prilikom donošenja odluke (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Kraska protiv Švajcarske, predstavka broj 13942/88, od 19. aprila 1993. godine, § 30 .). Zbog toga je jedan od bitnih elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku (Evropski sud za ljudska prava , odluka u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, predstavka broj 18390/91, od 9. decembra 1994. godine, § 29 .). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Iako obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Van der Hurk protiv Holandije, predstavka broj 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, § 61.), Ustavni sud ukazuje da povreda prava na pravično suđenje postoji ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu H adjianastassiou protiv Grčke, predstavka broj 12945/87, od 16. decembra 1992. godine, § 33 .).

Imajući u vidu da prvostepeni krivični sud utvrđuje činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odluke i da ocenjuje dokaze o postojanju bitnih činjenica, Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Osnovni sud u Kruševcu imao obavezu da u obrazloženju osporene presude K. 777/15 od 14. marta 2016. godine iznese ključne argumente na kojima temelji svoju odluku i da, u slučaju postojanja određenih dokaza koji potvrđuju, odnosno negiraju neku odlučnu činjenicu, izloži razloge zbog kojih takve dokaze prihvata i na koji način je tu odlučnu činjenicu van svake sumnje utvrdio. U konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Kruševcu je u osporenoj presudi izneo ključne argumente iz kojih proizlazi da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. Krivičnog zakonika. Pri tome, u obrazloženju osporene presude navedeni su brojni dokazi na kojima je sud zasnovao svoju odluku, iz kojih proizlazi da veštačenje veštaka specijaliste patološke anatomije R.S, koji je cenio mehanizam povređivanja oštećenog, nije jedini niti ključni dokaz krivice podnosioca , kako se navodi u ustavnoj žalbi. Štaviše, sud je, pored nalaza ovog veštaka, naveo i nalaz i iskaz veštaka G.V., kome su stavljeni na raspolaganje spisi predmeta, i koji je svoj nalaz usaglašavao sa nalazom veštaka koga je sud odredio, bez obzira što se radi o veštaku koga nije sud odredio da vrši veštačenje, već ga je odbrana angažovala.

Stoga je , po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Kruševcu u konkretnom slučaju, u osporenoj presudi K. 777/15 od 14. marta 2016. godine pružio jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za svoje pravno stanovište u pogledu odlučnih činjenica koje su od značaja za utvrđivanje postojanja krivičnog dela i krivice podnosioca.

Imajući u vidu da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje da li je krivični postupak u celini bio pravičan, Ustavni sud je razmatrao da li je krivični sud više instance u postupku po pravnom leku uklonio event ualne propuste prvostepenog suda na koje mu je ukazano.

Ustavni sud ističe da je prilikom ocene da li obrazloženje odluke suda pravnog leka ispunjava standarde prava na pravično suđenje, neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda (Evropski sud za ljudska prava , odluka u predmetu Helle protiv Finske, predstavka broj 20772/92, od 19. decembra 1997. godine, § 60 .). S obzirom na to da je prvostepeni krivični sud na zadovoljavajući način raspravio agrumente okrivljenog (Evropska komisija za ljudska prava, odluka u predmetu Fouquet protiv Francuske, od 12. oktobra 1994. godine, § 38 .), Ustavni sud ističe da je Apelacioni sud u Kragujevcu bio dužan da razmotri navode koje je okrivljeni izneo u žalbi. Po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio razloge i stavove prvostepenog suda, pri čemu je pružio obrazloženje za ključne argumente koji su uticali na utvrđivanje postojanja krivičnog dela i krivice okrivljenog, izričit o i jasn o odgov arajući na navode iz žalbe koju su okrivljeni i njegov branilac izjavili protiv prvostepene presude (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetima: Hiro Balani protiv Španije, predstavka broj 18064/91, od 9. decembra 1994. godine, § 28 . i Higgins i ostali protiv Francuske, predstavka broj 20124/92, od 19. februara 1998. godine, § 43 .).

Polazeći od navedenog, kao i da je Osnovni sud u Kruševcu u obrazloženju osporene prvostepene presude detaljno analizirao sve izvedene dokaze i naveo jasne i detaljne razloge zbog kojih smatra da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, te da je Apelacioni sud u Kragujevcu naveo, analizirao i ocenio najbitnije žalbene navode iz žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv prvostepene presude, Ustavni sud je ocenio da osporene presude nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja nadležnih sudova.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odr edbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti