Adekvatnost novčanog obeštećenja za povredu prava na razumni rok

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe Z. B., M. D. i D. M., utvrdivši da je dosuđeni iznos od 600 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku nedovoljan. Sud je povisio iznos naknade na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8587/2024
24.09.2025.
Beograd

predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Z. B, M. D. i D. M, svih iz sela Aleksa Šantić kod Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. B. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Somboru Gžrr. 409/23 od 13. maja 2024. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Z. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 409/23 od 13. maja 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Somboru u predmetu St. 3/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. D. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Somboru Gžrr. 407/23 od 13. maja 2024. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo M. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 407/23 od 13. maja 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Somboru u predmetu St. 3/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Somboru Gžrr. 408/23 od 13. maja 2024. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo D. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 408/23 od 13. maja 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Somboru u predmetu St. 3/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. B, M. D. i D. M, svi iz sela Aleksa Šantić kod Sombora, podneli su Ustavnom sudu, 18. juna 2024. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz Sombora, ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Somboru Gžrr. 409/23, Gžrr. 407/23 i 408/23, sve od 13. maja 2024. godine, zbog povrede načela iz člana 18. stav 3. Ustava i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Somboru je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavne žalbe radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Somboru u predmetu St. 3/17, a koju je protiv Republike Srbije podnela u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 600 evra, svakom, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana pravnosnažnosti presude pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da su im osporenim presudama povređena označena ustavna načela i prava, da podnosiocima utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2.400 evra, svakom, kao i pravo na naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka u iznosu od po 27.000,00 dinara. Tražili su i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravosnažnim rešenjima Privrednog suda u Somboru R4 st. 984/21, R4 st. 970/21 i R4 st. 1010/21, sva od 27. avgusta 2021. godine, usvojeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi, te je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „A.“ AD Aleksa Šantić - u stečaju, u predmetu St. 3/17 Privrednog suda u Somboru, a u kome su podnosioci prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata, ali nisu u celosti izmirena.

Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Osporenim presudama Višeg suda u Somboru pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija da podnosiocima, na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, isplati iznos od po 600 evra, dok je deo tužbenog zahteva podnosilaca preko dosuđenog do traženog iznosa od po 3.000 evra odbijen. Takođe, tužena je obavezana da podnosiocima naknadi troškove parničnog postupka.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnje podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na navodima da je visina novčanog obeštećenja dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

Polazeći od stava Evropskog suda za ljudska prava izraženog u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), koji stav u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud još od 2020. godine (videti Odluke Ustavnog suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine i Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, obe javno objavljene na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“), a prema kome se iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra, dosuđen na nacionalnom nivou, može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi pravosnažnim dosuđivanjem nižeg iznosa novčanog obeštećenja, osporenim presudama Višeg suda u Somboru, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno prethodno izloženom, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4. i 6. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Somboru Gžrr. 409/23, Gžrr. 407/23 i 408/23, sve od 13. maja 2024. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Somboru u predmetu St. 3/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji su nastali za podnosioce tokom postupaka koji su vođeni radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

U odnosu na istaknutu povredu načela neposredne primene ljudskih prava iz člana 18. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da je reč o načelu u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, tako da isto ne može biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahteve, rešavajući kao u tački 7. izreke.

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Adekvatnost novčanog obeštećenja za povredu prava na razumni rok

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti