Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora prema maloletniku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu žalbu maloletnika, utvrdivši da je odluka o produženju pritvora zasnovana na zakonu i obrazložena relevantnim razlozima. Pozivanje na druge postupke prilikom procene rizika od ponavljanja dela ne predstavlja povredu pretpostavke nevinosti.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-8588/2021
26.12.2024.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi F. K. iz Čantavira kod Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba F. K. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kvm. 5/21 od 3. juna 2021. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 62/21 od 14. juna 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. F. K. iz Čantavira kod Subotice podneo je Ustavnom sudu, 21. juna 2021. godine, preko punomoćnika V. J. Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kvm. 5/21 od 3. juna 2021. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 62/21 od 14. juna 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Kako se pravo garantovano označenom odredbom navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi prvostepeno i drugostepeno rešenje, te dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 4.000 evra, kao i troškove zastupanja pred Ustavnim sudom. Takođe, podnosilac je zahtevao od Ustavnog suda da naloži redovnim sudovima da ga odmah puste na slobodu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio da je Više javno tužilaštvo u Subotici – javni tužilac za maloletnike 26. aprila 2021. godine podneo predlog Ktm. 12/21 Višem sudu u Subotici za izricanje krivične sankcije prema maloletnom F. K, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kvm. 5/21 od 3. juna 2021. godine prema maloletnom F. K. je produžen pritvor, po zakonskom osnovu propisanom članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13), a koji mu se računa od 9. marta 2021. godine kada je imenovani lišen slobode.
Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 62/21 od 14. juna 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletnog – advokata V. J. Đ. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kvm. 5/21 od 3. juna 2021. godine.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka - poziv, dovođenje, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanje određenih mesta, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i pritvor (član 188.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3.).
Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) (u daljem tekstu ZM) propisano je: da sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili slični ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu (u daljem tekstu: mera privremenog smeštaja maloletnika), ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo ili radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika (član 66. stav 1.), kao i da izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ako se svrha radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona (član 67. stav 1.); da posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije, pritvor prema maloletniku može da traje najduže do šest meseci, a prema mlađem maloletniku najduže četiri meseca (član 67. stav 5.); da u slučajevima produžavanja pritvora po st. 5. i 6. ovog člana veće za maloletnike je dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o ukidanju ili produžavanju pritvora (član 67. stav 7.).
Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu KZ) propisano je: da se maloletnikom smatra lice koje je navršilo četrnaest godina, a nije navršilo osamnaest godina (član 112. stav 9.); da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina (član 206. stav 1.); da ko učini sitnu krađu, utaju ili prevaru, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci (član 210. stav 1.).
5. Podnosilac smatra da mu je rešenjem Višeg suda u Subotici Kvm. 5/21 od 3. juna 2021. godine i rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm.2. 62/21 od 14. juna 2021. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost. Pri tome navodi da osporena rešenja nisu zasnovana na zakonu, jer u njima nisu navedene činjenice iz kojih bi proizlazila ispunjenost zakonom propisanih uslova za produženje pritvora. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac u trenutku produžavanja pritvora osporenim rešenjima imao 17 godina, odnosno bio je maloletnik u smislu člana 112. stav 9. KZ.
Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.
Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.
Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.
Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Višeg suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su, u konkretnom slučaju, bila bitna za odlučivanje.
Po oceni Ustavnog suda, zauzet stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom da postoji opravdana sumnja da je podnosilac izvršio krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ i krivično delo sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ.
Pri tome, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „veće nakon sagledavanja stanja stvari uz priložene spise predmeta smatra da je opravdano i dalje produžiti pritvor prema maloletniku po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP sa razloga kako je to navedeno u samom predlogu za izricanje krivičnih sankcija. Prema maloletnom F. K. je rešenjem veća za maloletnike ovog suda br. Kim. 4/19 od 5. februara 2019. godine zbog krivičnog dela iz grupe krivičnih dela protiv imovine izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva. Nadalje, prema ovom maloletniku u toku su pripremni krivični postupci pred sudijom za maloletnike ovog suda pod poslovnim brojem Kim. 19/21 u pravcu tri krivična dela, teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ, Kim. 18/21 u pravcu jednog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, Kim. 35/19 zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. i dva krivična dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a takođe mu je već stavljen predlog za izricanje krivične sankcije zbog dva krivična dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđih stvari iz člana 212. stav 1. KZ koji je zaveden u ovome sudu pod poslovnim brojem Km. 14/21. Brojnost navedenih krivičnih dela zbog kojih se sada vode pripremni postupci prema ovom maloletniku nesumnjivo ukazuju na to da na njega nije vaspitno delovala vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva koja mu je izrečena rešenjem ovoga suda br. Km. 4/19 od 5. februara 2019. godine i da sa ovom vaspitnom merom njegovo ponašanje nije korigovano u pravcu društveno prihvatljivog. Sve izneto jesu osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi maloletnik boravkom na slobodi nastavio sa vršenjem krivičnih dela protiv imovine uzimajući u obzir i činjenicu da je on nezaposleno lice, bez imovine, koji ne pohađa školu, stoga je opravdano njegovo dalje zadržavanje u pritvoru iz osnova propisanih u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa čl. 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica“.
U obrazloženju osporenog rešenja Kžm.2. 62/21 od 14. juna 2021. godine Apelacioni sud u Novom Sadu navodi da „iz spisa predmeta proizlazi da je prema imenovanom maloletnom rešenjem veća za maloletnike Višeg suda u Subotici Kim. 4/19 od 5. februara 2019. godine izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva zbog krivičnog dela iz grupe krivičnih dela protiv imovine, te da su prema maloletnom u toku pripremni postupci pred sudijom za maloletnike Kim. 19/21 u pravcu tri krivična dela takođe iz grupe krivičnih dela protiv imovine, a takođe mu je već stavljen predlog za izricanje krivične sankcije zbog dva krivična dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 33. KZ i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ koji je zaveden u Višem sudu u Subotici pod poslovnim brojem Km. 14/21. Imajući u vidu navedeno, a ceneći i činjenicu da je maloletni nezaposlen, da je bez imovine, da ne pohađa školu i nema obaveze, to nevdene okolnosti i po oceni ovog suda, imaju kvalitet i značaj osobitih okolnosti koje ukazuju da će maloletni F. K, ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega mu je i po nalaženju drugostepenog suda, opravdano produžiti pritvor po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 4. ZM. Iako je pritvor krajnja mera koja se u postupku prema maloletnicima primenjuje samo izuzetno shodno članu 67. ZM, isti je u konkretnom slučaju, i po oceni ovog suda, jedina adekvatna mera, pri čemu se ista svrha kako je to i prvostepeni sud pravilno ocenio ne bi mogla ostvariti primenom drugih blažih mera, o čemu su u pobijanom rešenju dati jasni i dovoljni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud i na iste upućuje podnosioca žalbe. Ovo sve tim pre što brojnost navedenih krivičnih dela zbog kojih se trenutno vode pripremni postupci prema maloletnom F. K. i po stanovištu ovog suda nesumnjivo ukazuju na to da na njega nije delovala vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva koja mu je izrečena rešenjem Višeg suda u Subotici Km. 4/19 od 5. februara 2019. godine i da ovom vaspitnom merom njegovo ponašanje nije korigovano u pravcu društveno prihvatljivog“.
Ustavni sud naročito napominje da je u osporenim rešenjima cenjena i činjenica uzrasta maloletnika, kao i činjenica da je pretežniji interes da podnosilac bude u pritvoru od njegovog prava da se brani sa slobode ili da se privremeno smesti u prihvatilište. Takođe, postupajući sudovi su cenili i činjenicu da li se svrha zbog koje je u konkretnom slučaju pritvor produžen mogla ostvariti smeštanjem podnosioca u ustanovu otvorene socijalne zaštite ili primenom mere stavljanja pod nadzor organa starateljstva ili smeštaja u drugu porodicu, odnosno primene neke od blažih mera za obezbeđenje prisustva podnosioca u postupku, a koje su predviđene ZKP. Dakle, Ustavni sud je ocenio da su sve činjenice od značaja za odlučivanje u ovom predmetu, a na koje se pozivaju postupajući sudovi, istinite i relevante za donošenje pravilne odluke.
Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi puštanjem na slobodu podnosilac mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.
6. Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da je Viši sud u Subotici u osporenom rešenju naveo da „Brojnost navedenih krivičnih dela zbog kojih se sada vode pripremni postupci prema ovom maloletniku nesumnjivo ukazuju na to da na njega nije vaspitno delovala vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva koja mu je izrečena rešenjem ovog suda Km. 4/19 od 5. februara 2019. godine i da sa ovom vaspitnom merom njegovo ponašanje nije korigovano u pravcu društveno prihvatljivog“. Dalje je u rešenju navedeno da „Sve izneto jesu osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi maloletnik boravkom na slobodi nastavio sa vršenjem krivičnih dela protiv imovine uzimajući u obzir i činjenicu da je on nezaposleno lice, bez imovine, koje ne pohađa školu, stoga je opravdano njegovo dalje zadržavanje u pritvoru iz osnova propisanih u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica“. Podnosilac ističe da je „Viši sud u Subotici, pre nego što je oglašen krivim pravnosnažnom odlukom suda, malopre citiranim delom rešenja Kvm. 5/21 izrazio stav da podnosioca ne smatra nevinim za krivična dela za koja su tek u toku postupci Kim. 19/21 (3 krivična dela teške krađe), Kim. 18/21 (jedno krivično delo teške krađe), Kim. 35/19 (dva krivična dela teške krađe), Km. 14/21 (krivično delo teške krađe i uništenje tuđe stvari). Sud je izričito naveo da ga smatra krivim za sva ta krivična dela, navodeći poslednju rečenicu iz citata, koja je direktan i nedvosmislen stav o krivici podnosioca za sva ta krivična dela“.
Takođe, što se tiče osporenog drugostepenog rešenja, podnosilac navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu izneo da „iako je pritvor krajnja mera koja se u postupku prema maloletnicima primenjuje samo izuzetno shodno članu 67. ZM, isti je u konkretnom slučaju i po oceni ovog suda, jedina adekvatna mera, pri čemu se ista svrha, kako je to i prvostepeni sud pravilno ocenio ne bi mogla ostvariti primenom drugih blažih mera, o čemu su u pobijanom rešenju dati jasni i dovoljni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud i na iste upućuje podnosioca žalbe. Ovo sve tim pre što brojnost navedenih krivičnih dela zbog kojih se trenutno vode pripremni postupci prema maloletnom F. K. i po stanovištu ovog suda nesumnjivo ukazuju na to da na njega nije vaspitno delovala vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva koja mu je izrečena rešenjem Višeg suda u Subotici Km. 4/19 od 5. februara 2019. godine i da ovom vaspitnom merom njegovo ponašanje nije korigovano u pravcu društveno prihvatljivog. Citiranim je Apelacioni sud u Novom Sadu, pre nego što je oglašen krivim pravnosnažnom odlukom suda, malopre citiranim delom rešenja Kžm.2. 62/21, izrazio stav da podnosioca ne smatra nevinim za krivična dela za koja su tek u toku postupci Kim. 19/21 (tri krivična dela teška krađa), Kim. 18/21 (jedno krivično delo teška krađa), Kim. 35/19 (dva krivična dela teška krađa), Km. 14/21 (krivično delo teška krađa i uništenje tuđe stvari). Sud je izričito naveo da ga smatra krivim za sva ta krivična dela, navodeći poslednju rečenicu iz citata, koja je direktan i nedvosmislen stav o krivici podnosioca za sva ta krivična dela“.
Ustavni sud je ove navode ocenio kao očigledno neosnovane.
Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.
U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane Višeg suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu, a koje podnosilac uočava u osporenim rešenjima, Ustavni sud konstatuje da su obrazloženja osporenih rešenja, data primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, te da ona nisu u kontekstu razmatranja odgovornosti okrivljenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da su sporne rečenice na koje ukazuje podnosilac deo većeg pasusa i da ih treba posmatrati kao deo jedne logičke celine u kojoj su korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti produženja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Korišćeni termini u osporenim rešenjima su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi ZKP žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.
7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).
8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.