Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao skoro sedam i po godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đura Katića iz Nove Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Đura Katića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1500/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 613/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.
O b r a z l o ž e nj e
1. Đuro Katić iz Nove Pazove podneo je, 9. novembra 2012. godine, preko punomoćnika Vladimira Marinkova, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1500/11.
Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je osporeni parnični postupak, u kome je imao svojstvo tužioca, započeo u novembru 2006. godine, te da do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta sada Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 1500/11 (inicijalno P. 613/06 Opštinskog suda u Staroj Pazovi), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe podneo je 16. novembra 2006. godine Opštinskom sudu u Staroj Pazovi (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih JP „Srem put“ iz Rume i M. K. iz Nove Pazove, kojom je tražio od suda da obaveže tužene da izvrše popravku kuće tužioca u ulici Cara Dušana broj 124 u Novoj Pazovi ili da tužiocu solidarno isplate određeni novčani iznos na ime naknade štete. Po tužbi je formiran predmet P. 613/06.
Prvo ročište u postupku je održano 5. aprila 2007. godine. Do kraja 2007. godine održana su još dva ročišta i izvedeni su dokazi saslušanjem pet svedoka.
U toku 2008. godine održana su četiri ročišta i sprovedeno je građevinsko veštačenje, na osnovu koga je tužilac preinačio tužbu 10. oktobra 2008. godine, na taj način što je povukao zahtev kojim je tražio od suda da obaveže tužene da izvrše popravku kuće tužioca, dok je zahtev za naknadu štete precizirao na 76.608,00 dinara.
Nakon tri održana ročišta u toku 2009. godine i izvođenja dokaza saslušanjem jednog svedoka, tužioca i drugotuženog kao parničnih stranaka, glavna rasprava je zaključena.
Presudom Opštinskog suda P. 613/06 od 6. jula 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, dok je u stavu drugom izreke obavezan tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 109.250,00 dinara. Presuda je dostavljena punomoćniku tužioca 4. marta 2010. godine. Tužilac je izjavio žalbu protiv presude 11. marta 2010. godine.
Apelacioni sud u Novom Sadu se rešenjem Gž. 8588/10 od 9. decembra 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim i ustupio predmet Višem sudu u Sremskoj Mitrivici kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje po žalbi.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 1882/10 od 25. maja 2011. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 613/06 od 6. jula 2009. godine i predmet vratio na ponovno suđenje. Spisi predmeta su 31. maja 2010. godine dostavljeni Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska Jedinica u Staroj Pazovi (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Tužilac je dopisom Osnovnom sudu od 14. jula 2011. godine urgirao zakazivanje ročišta.
Prvo ročište u ponovnom postupku je održano 28. februara 2011. godine.
Presudom Osnovnog suda P. 1500/11 od 24. aprila 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, dok je u stavu drugom izreke obavezan tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 153.750,00 dinara. Presuda je 22. decembra 2012. godine dostavljena punomoćniku tužioca.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž. 70/14 od 5. maja 2014. godine, u žalbenom postupku, potvrdio presudu Osnovnog suda P. 1500/11 od 24. aprila 2012. godine u stavu prvom izreke, dok je, u stavu drugom izreke navedenu prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o troškovima postupka.
4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut 16. novembra 2006. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu a pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 70/14 od 5. maja 2014. godine, trajao skoro sedam godina i šest meseci.
Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.
Po oceni Ustavnog suda, predmetni spor nije bio složen, niti zahtevao sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.
Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio značaja n za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbi kojom je tražena isplata određenog novčanog iznosa na ime naknade štete. Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on nije doprineo dužem trajanju postupka.
Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je dužem trajanju postupka doprinelo pre svega neefikasno postupanje prvostepenih sudova. Naime, Opštinski sud je prvo ročište u postupku održao tek nakon skoro pet meseci od podnošenja tužbe, a presuda P. 613/06 od 6. jula 2009. godine je dostavljena pounomoćniku podnosioca tek nakon devet meseci – 11. marta 2010. godine. Nakon što je rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1882/10 od 25. maja 2011. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje, Osnovni sud je prvo ročište u ponovnom prvostepenom postupku zakazao tek nakon devet meseci od vraćanja spisa iz drugostepenog spisa i urgencije podnosioca. Takođe, Osnovni sud je presudu P. 1500/11 od 24. aprila 2012. godine dostavio punomoćniku podnosioca ustavne žalbe tek posle osam meseci – 22. decembra 2012. godine.
S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 1500/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 613/06) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , i odlučio kao u tački 1. izreke.
5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2 . izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić