Odbačaj ustavne žalbe privatnog tužioca zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu koju je izjavio privatni tužilac, nezadovoljan ishodom krivičnog postupka. Sud je zauzeo stav da se lice u položaju privatnog tužioca ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje zbog toga što okrivljeni nije osuđen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-859/2009
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Svetislava Stankovića iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Svetislava Stankovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. 17/09 od 3. februara 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Leskovcu Kž. 241/08 od 11. juna 2008. godine, presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 733/08 od 4. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 170/09 od 18. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetislav Stankovića iz Lebana izjavio je Ustavnom sudu 5. juna 2009. godine ustavnu žalbu, a 25. juna 2009. godine njenu dopunu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede „prava na pravično suđenje i sudsku zaštitu“.

Podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu kao lice koje je u krivičnim postupcima u kojima su doneti osporeni akti imalo svojstvo privatnog tužioca, smatrajući da mu je istaknuta povreda prava pričinjena time što okrivljena lica nisu osuđena.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

3. Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. U tom smislu, jedino je sud nadležan da odluči da li ima mesta pokretanju krivičnog postupka, a ukoliko je postupak pokrenut – da odluči o postojanju krivičnog dela i krivice okrivljenog. Stoga se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

4. Polazeći od prethodno izloženog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe i procesni položaj podnosioca u krivičnim postupcima u kojima su doneti osporeni pojedinačni akti, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, rationae personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbačaj ustavne žalbe privatnog tužioca zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti