Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao pet godina i sedam meseci. Sud utvrđuje da je neefikasno postupanje prvostepenog suda dovelo do nerazumno dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8592/2019
06.04.2023.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Tijana Šurlan i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 1104/2014 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Beograda je , 26. avgusta 2019. godine, preko punomoćnika M . S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 1104/2014.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je predmetni parnični postupak, koji se vodio samo u prvom stepenu, trajao nepunih šest godina, pa smatra da je u konkretnom slučaju povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenog ustavnog prava u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 1104/2014, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilja S. S, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 30. januara 2014. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog JKP „B .“ iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. U tužbi je, pored ostalog, navedeno da je tužilja 5. jula 2013. godine kao pešak zadobila telesne povrede usled pada na trotoaru u Ulici M. u Beogradu, tako što je nogom zakačila metalnu šipku koja je virila iz trotoara, na neobeleženom mestu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 4. juna 2019. godine doneo presudu P. 1104/2014, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženog da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 50.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha isplati iznos od 40.000,00 dinara.

Takođe, Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta , utvrdio da je u prvostepenom postupku zakazano ukupno 18 ročišta za glavnu raspravu ( 1. oktobra 2014, 5. februara i 28. maja 2015, 10. maja, 5. oktobra i 19. decembra 2016, 6. januara, 25. maja, 14. jula i 18. decembra 2017, 22. januara, 29. marta, 31. maja, 25. juna i 3. oktobra 2018, 15. januara 2019, 26. februara i 4. juna 2019. godine), od kojih je sedam ročišta održano. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 1. oktobar 2014. godine nije održano zbog štrajka advokata, ročište zakazano za 28. maj 2015. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilje, ročišta zakazana za 10. maj 2016, 19. decembar 2016. i 6. januar 2017. godine nisu održana zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za njihovo održavanje , jer tuženi nije uredno pozvan, ročište zakazano za 5. oktobar 2016. godine nije održano zbog nedolaska tužilje, ročište zakazano za 29. mart 2018. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, ročišta zakazana za 31. maj, 25. jun i 3. oktobar 2018. godine nisu održana zbog nedolaska veštaka, dok ročište zakazano za 15. januar 2019. godine nije održano zbog štrajka zaposlenih u pravosudnim organima.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbe člana 10. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, koji se primenjivao u ovom parničnom postupku, afirmisale su načelo efikasnog postupanja suda u parnici.

5. Analizirajući dužinu trajanja parničnog postupka sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 30. januara 2014. godine, podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu i da je predmet pravnosnažno okončan početkom avgusta 2019. godine, protekom roka za žalbu protiv presude istog suda P. 1104/2014 od 4. juna 2019. godine. Iz navedenog proizlazi da je ovaj spor radni naknade nematerijalne štete trajao pet godina i sedam meseci, što bi moglo da ukaže na činjenicu da postupak nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaj a predmetnog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja parničnog postupka. Imajući u vidu da je tuženi prema merodavnim propisima isključivo nadležan za obavljanje komunalne delatnosti održavanja ulica i puteva na teritoriji Grada Beograda, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni sud, odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva podnositeljke ustavne žalbe, treba lo da utvrdi da li je podnositeljka zadobila povrede kao posledica neadekvatnog održavanja ulice, a što je bila pravna pretpostavka da se aktivira odgovornost tuženog javnog preduzeća na osnovu odredbe člana 184. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade nematerijalne štete koja je bila prouzrokovana u javnom saobraćaju, Ustavni sud smatra da je podnositeljka ustavne žalbe kao tužilja imala nesumnjiv interes da se ovaj obligacionopravni spor okonča u što kraćem roku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavn i sud je ocenio da su podnositeljka i njen punomoćnik u neznatnoj meri doprineli dužem trajanju predmetnog parničnog postupka, jer je dva ročišta za glavnu raspravu odloženo iz razloga koji se njima mogu staviti na teret.

Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno i neažurno postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu prvenstveno dovelo do nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni sud pokazao neefikasnost u fazi pripremanja glavne rasprave, uzimajući u obzir da je pripremno ročište zakazao nakon osam meseci od dana podnošenja tužbe. Prvi osnovni sud u Beogradu je neefikasno postupanje, po oceni Ustavnog suda, pokazao i u daljem toku postupka, s obzirom na to da je taj sud u više navrata zakazivao ročišta za glavnu raspravu u neprihvatljivo dugim vremenskim razmacima, od kojih je posebno upečatljiv period od nepunih godinu dana (28. maj 2015 – 10. maj 2016. godine). Takođe, Ustavni sud je utvrdio da u ovoj pravnoj stvari nije održano sedam ročišta iz razloga koji se mogu pripisati u krivicu postupajućem prvostepenom sudu. Odgovornost Prvog osnovnog suda u Beogradu za prekomerno dugo trajanje parničnog postupka se najbolje ogleda u činjenici da je o tužbi podnositeljke ustavne žalbe odlučeno tek nakon više od pet godina.

Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, krećući se u granicama postavljenog zahteva u ustavnoj žalbi, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti koje su od uticaja u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu neznatan doprinos podnositeljke ustavne žalbe prekomerno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela .

7. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti