Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo protiv rešenja o troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo. Poništeno je rešenje kojim je odbačen prigovor na odluku o troškovima izvršnog postupka, uz stav da se protiv rešenja o troškovima može podneti prigovor.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Tomića iz Jadranske Lešnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stojana Tomića i utvrđuje da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine , u stavu prvom izreke, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda I. 31621/10 od 13. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojan Tomić iz Jadranske Lešnice podneo je Ustavnom sudu, 26. novembra 2014. godine, ustavnu žalbu protiv stava prvog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava , prava na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su rešenjem Prvog osnovnog suda I. 31621/10 od 13. decembra 2011. godine određeni troškovi postupka koje je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, prouzrokovao izvršnom dužniku; da je protiv navedenog rešenja podnosilac izjavio prigovor, koji je odbačen kao nedozvoljen stavom prvim rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine, iako je prvostepeno rešenje sadržalo pouku o pravnom leku; da su navedenim postupanjem podnosiocu povređena prava na pravno sredstvo i imovinu; da je Ustavni sud u svojoj praksi usvajao ustavne žalbe i utvrđivao povrede navedenih prava podnosilaca koji su se nalazili u sličnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje u stavu prvom izreke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Prvog osnovnog suda I. 31621/10 od 13. decembra 2011. godine odmereni su troškovi izvršnog postupka koje je prouzrokovao izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izvršnom dužniku GP „Novi kolektiv“ iz Novog Beograda. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je izvršni poverilac u celini naplatio svoje potraživanje u junu 2010. godine, te da su izvršne radnje preduzete nakon toga, a radi prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika, bile nepotrebne, pa je tako izvršni poverilac neosnovano prouzrokovao troškove izvršnom dužniku. U pouci o pravnom leku je navedeno da je protiv rešenja dozvoljen prigovor veću tog suda. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor.

Treći osnovni sud u Beogradu je u osporenom stavu prvom rešenja Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog dužnika. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđena mogućnost izjavljivanja prigovora protiv pobijanog rešenja, te je rešilo kao u stavu prvom izreke, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i članom 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da činjenica da se u prvostepenom rešenju nalazi greškom pouka o pravnom leku, ne može uticati na dozvoljenost prigovora. Osporeno rešenje je 29. oktobra 2014. godine dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosi lac ustavne žalbe utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 , 109/13 i 55/14) propisano je: da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik, kao i da o troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku i da u tom postupku određuje izvršenje radi njihovog namirenja, osim ako je zakonom drugačije propisano (član 34. st. 1. i 6. ); da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. stav 2.); da na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac i da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja (član 40. st. 1. i 2.).

5. Polazeći od navoda i razloga istaknutih u ustavnoj žalbi Ustavni sud je istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ocenjivao u smislu povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da su rešenjem Prvog osnovnog suda I. 31621/10 od 13. decembra 2011. godine određeni troškovi izvršnog postupka koje je prouzrokovao izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izvršnom dužniku GP „Novi kolektiv“ iz Novog Beograda. Veće Trećeg osnovnog suda je u stavu prvom izreke osporenog rešenja prigovor odbacilo kao nedozvoljen, sa obrazloženjem da, saglasno članu 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, protiv ovog rešenja nije predviđ ena mogućnost izjavljivanja prigovora, nezavisno od pouke o pravnom leku sadržane u prvostepenom rešenju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da se prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), odlučivanje o troškovima postupka smatra „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza", u smislu člana 6. stav 1. navedene Evropske konvencije. Članom 36. stav 2. Ustava svakom je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, dok je članom 34. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik. Iz navedenog proizlazi da je, saglasno stavu ESLjP, osporenim prvim stavom drugostepenog rešenja odlučeno o podnosi očevoj građanskoj obavezi, odnosno o obavez i imovinskog karaktera. Citiranim odredbama člana 40. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izričito je propisano je da na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac , te da to rešenje izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja . S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje, takođe, da je u svojoj Odluci Už-923/2012 od 5. februara 2015. godine (objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs), a po ustavnoj žalbi podnositeljke koja je bila u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao podnosilac ustavne žalbe u ovom predmetu, zauzeo stav da se dvostepenost u odlučivanju garantuje strankama u izvršnom postupku i u pogledu odluke o troškovima postupka, jer bi suprotno dovelo do arbitrernosti suda u pogledu donošenja odluke o troškovima sprovođenja izvršenja, kako na štetu izvršnog poverioca, tako i izvršnog dužnika, s obzirom na to da se konkretan iznos utvrđenih troškova ne bi više mogao preispitivati . Pored toga, s obzirom da je odluka o troškovima postupka doneta u formi rešenja, Ustavni sud smatra da u takvoj situaciji ima mesta shodnoj primeni člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) , kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Polazeći od svega navedenog, proizlazi da se proti v rešenja o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja može podneti prigovor, jer suprotno stanovište za posledicu ima povredu Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo protiv odluka kojima je odlučeno o nečijem građanskom pravu ili obavezi.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine , u stavu prvom izreke, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ipv(I). 1026/12/1 od 16. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosi oca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda I. 31621/10 od 13. decembra 2011. godine.

7. S obzirom na to da će se postupak po prigovoru podnosioca protiv prvostepenog rešenja ponoviti, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u delu kojim se ističe povreda prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, za sada preuranjena.

Što se tiče istaknute povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na jednaku sudsku zaštitu iz člana 21. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze koji bi ukazivali na to da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda principa zabrane diskriminacije, te dokaze za različito postupanje sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu