Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neefikasnog izvršnog postupka koji je trajao skoro četiri godine. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-86/2010
04.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 3855/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1200/08) povređena prav a podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

3. Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Marić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred ranije Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1032/03 i protiv rešenja istog suda I. 1032/03 od 13. novembra 2008. godine.

4. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi Ljubice Marić u delu kojim su osporen i rešenje Opštinskog suda u Čačku K. 361/09 od 15. jula 2009. godine, rešenje Okružnog suda u Čačku Kž. 554/09 od 26. novembra 2009. godine, rešenje Opštinskog suda u Čačku Kv. 395/09 od 3. novembra 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Čačku Kv. 423/09 od 23. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda je 5. januara 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu , koju je dopunila i uredila 26. marta 2012. godine.

U dopunjenoj i uređenoj ustavnoj žalbi, podnositeljka je povukla ustavnu žalbu u delu kojim je osporila rešenje Opštinskog suda u Čačku K. 361/09 od 15. jula 2009. godine, rešenje Okružnog suda u Čačku Kž. 554/09 od 26. novembra 2009. godine, rešenje Opštinskog suda u Čačku Kv. 395/09 od 3. novembra 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Čačku Kv. 423/09 od 23. decembra 2009. godine, dok je ostala pri delu ustavne žalbe koji se odnosi na izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Šapcu u predmetu I. 3855/10 (ranije Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1200/08) i na izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1032/03, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u uređenoj i dopunjenoj ustavnoj žalbi navodi da još nije stupila u posed dosuđene nepokretnosti u predmetu Opštinskog suda u Šapcu u predmetu I. 1032/03, dok se u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I. 3855/10 (ranije Opštinski sud u Šapcu u predmetu I. 1200/08) ne sprovodi izvršenje, usled čega joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Od Ustavnog suda je tražila da usvoji ustavnu žalbi , utvrdi povredu označenih prava, da naloži Osnovnom sudu u Šapcu da hitno okonča postupak izvršenja u predmetu I. 3855/10 , kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne i materijalne štete prouzrokovane nesprovođenjem izvršenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Šapcu Su. VIII-VIII-803/2012 od 30. oktobra 2010. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Postupak pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 3855/10 (ranije Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1200/08)

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, na osnovu izvršne isprave – rešenja o predaji Opštinskog suda u Šapcu I. 1032/04 od 1 novembra 2004. godine, podnela je 30. oktobra 2008. godine tom sudu predlog za izvršenje, protiv izvršnog dužnika S.J. iz Konjevića, radi predaje tri katastarske parcele. Opštinski sud u Šapcu je 8. aprila 200 9. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1200/08, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca.

Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je 23. aprila 200 9. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1116/09 od 15. juna 200 9. godine odbijena kao neosnovana, te je označeno prvostepeno rešenje potvrđeno.

Predmet je 3. septembra 2009.godine, po naredbi tada postupajućeg sudije, dat u rad sudskom izvršitelju M.M. radi sprovođenja izvršenja.

Nakon 1. januara 2010. godine spisi predmeta I. 1200/08 dobili su broj I1. 23/10, a zatim broj I. 3855/10.

Zakljukom od 26. aprila 2010. godine, naloženo je izvršnom poveriocu da u roku od tri dana od dana prijema zaključka obavesti sud da li joj je izvršni dužnik predao u državinu predmetne parcele i isplatio troškove izvršnog postupka.

Podneskom od 6. maja 2010. godine izvršni poverilac je obavestio sud da izvršni dužnik nije postupio po rešenju o izvršenju, a da se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi postupak izvršenja na zaradi izvršnog dužnika, u vezi sa preostalim novčanim potraživanjem po rešenju o namirenju Opštinskog suda u Šapcu I. 1032/08.

Zakljukom od 26. maja 2010. godine predmet je dat u rad sudskom izvršitelju sa nalogom da odmah preduzme izvršne radnje.

Predaju nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu, uz asistenciju policije, sudski izvršitelj je zakazao za 23. oktobar 2012. godine u 10,00 časova, o čemu je poslato obaveštenje izvršnom poveriocu i izvršnom dužnik u, koje su obe stranke primile.

Nakon prijema navedenog obaveštenja, izvršni dužnik je dana 11. oktobra 2012. godine, podneo zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti rešenja o izvršenju I. 3855/10 (u spisima predmeta ne postoji rešenje o izvršenju pod brojem I. 3 855/10). Navedeni zahtev ne utiče na dalji tok izvršnog postupka.

Osnovni sud u Šapcu je 23. oktobra 2012. godine izvršnom poveriocu predao u državinu katastarske parcele br. 2684/1, 2684/2 i 2685, upisane u Posedovni list broj 3360 za KO Majur, Služba za katastar nepokretnosti Šabac, u prisustvu stručnog lica-geometra koji je identifikovao predmetne parcele a u odsustvu uredno obavešteno izvršnog dužnika o danu i času sprovođenja izvršenja, a što se vidi iz zapisnika u spisima predmeta od 23. oktobra 2012. godine.

Rešenjem I. 3855/10 od 24. oktobra 2012. godine obustavljen je postupak izvršenja po rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu I. 1200/08 od 8. aprila 2009. godine u delu u kojem je određeno izvršenje radi predaje napred navedenih parcela izvršnom poveriocu u državinu, i u tom delu ukinute su sve sprovedene izvršne radnje.

Postupak izvršenja je nastavljen radi naplate troškova izvršnog postupka u iznosu od 1.300,00 dinara, kao i budućih troškova izvršenja po odmerenju suda nakon dostavljanja troškovnika od strane izvršnog poverioca.

3.2. Postupak pred ranije Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1032/03

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je 30. jula 2003. godine tom sudu predlog za izvršenje na nepokretnostima dužnika postojećim u KO Majur, upisanim u posedovni list broj 3360. Opštinski sud u Šapcu je 9. oktobra 200 3. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1032/03, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca.

Po utvrđivanju vrednosti predmetnih nepokretnosti, Opštinski sud u Šapcu je svojim zaključcima odredio ročišta za prvu i drugu javnu prodaju.

Na drugom ročištu zakazanom za javnu prodaju od 26. oktobra 2004. godine, izvršni poverilac se pojavio kao jedini i najpovoljniji ponudilac i shodno tome su njemu i predate predmetne nepokretnosti.

Rešenjem Opštinskog suda u Šapcu I. 1032/03 od 1. novembra 2004. godine (koje je postalo pravnosnažno 3. decembra 2004. godine), izvršnom poveriocu, ovde podnositeljki ustavne žalbe, predate su nepokretnosti koje su bile predmet izvršenja i predmet je arhiviran .

Po donošenju navedenog pravnosnažnog rešenja o predaji poverilac nije preduzimao nikakve radnje po ovom predmetu, već je podneskom od 28. decembra 2004. godine obavesti o sud o uplati takse.

Podneskom od 10. avgusta 2006. godine, izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe je od Opštinskog suda u Šapcu zatražila da donese rešenje o namirenju i da poverioca uvede u posed predmetnih nepokretnosti.

Opštinski sud u Šapcu je 13. novembra 2008. godine doneo rešenje I. 1032/03 o ispravci rešenja o predaji, dok je 2. decembra 2008. godine doneo rešenje o namirenju.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica u predmetu Osnovnog suda u Šapcu u predmetu I. 3855/10 (ranije predmetu Opštinskog sud a u Šapcu I. 1200/08) , Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom trajao skoro četiri godine (računajući od 30. oktobra 2008. godine kada je podnet predlog za izvršenje pa do 24. oktobra 2012. godine kada je postupak pravnosnažno okončan).

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut radi naplate duga, kao i da podnositeljka nije utical a na navedenu dužinu trajanja postupka.

Sa druge strane, analizirajući postupanje redovnih sudova, Ustavni sud je ocenio da u postupku, koji je po svojoj prirodi hitan, a koji, u konkretnom slučaju, nije bio složen, izvršni sud nije preduzimao sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, izvršni sud je tek nakon više od pet meseci od dana kada je podnet predlog za izvršenje (30. oktobar 2008. godine) doneo rešenje o izvršenju (8. aprila 2009. godine), iako je bio dužan da u skladu sa zakonskim odredbama o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana. Takođe, nakon donošenja zaključka od 26. maja 2010. godine, kojim je predmet dodeljen u rad sudskom izvršitelju sa nalogom da odmah preduzme izvršne radnje, predaju nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu, sudski izvršitelj je zakazao tek za 23. oktobar 2012. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući u ovom delu o ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja, odgovorni što je postupak izvršenja okončan nakon četiri godine .

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je neizvršavanjem izvršne isprave, i to u periodu od četiri godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od zančaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povrede prava koje je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenoj treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim podnositeljka ustavne žalbe ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 1032/03, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak pravnosnažno okončan 3. decembra 2004. godine.

Imajući u vidu da je osporeni izvršni postupak pravnosnažno okonačan pre proglašenja Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u tački 3. izreke . Ustavni sud je imao u vidu da je Opštinski sud u Šapcu 13. novembra 2008. godine doneo osporeno rešenje I. 1032/03 o ispravci rešenja o predaji nepokretnosti I. 1032/03 od 1. novembra 2004. godine, ali ukazuje da je navedeno rešenje doneto u korist podnositeljke ustavne žalbe, te stoga podnositeljka nema pravi interes za njegovo osporavanje.

7. Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 26. marta 2012. godine obavestila Ustavni sud da povlači ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku K. 361/09 od 15. jula 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Čačku Kž. 554/09 od 26. novembra 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku Kv. 395/09 od 3. novembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 423/09 od 23. decembra 2009. godine.

Odredbom člana 88. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak ako je ustavna žalba povučena.

S obzirom na to da je podnositeljka u odnosu na navedene akte povukla ustavnu žalbu, Ustavni sud je, saglasno navedenoj odredbi Zakona, obustavio postupak po ustavnoj žalbi u ovom delu i odlučio kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tač. 1) i 2) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti