Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu u celosti. Deo koji se odnosi na sudske presude odbačen je kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka roka od 30 dana. Deo koji se odnosi na akt Vrhovnog kasacionog suda odbačen je kao nedozvoljen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisava Prebega iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borisava Prebega izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 2342/08 od 30. septembra 2009. godine, presude Višeg suda u Valjevu Gž. 150/10 od 4. februara 2010 godine i akta Vrhovnog kasacionog suda I Su 596/10 od 24. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borisav Prebeg iz Beograda je 6. januara 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu navedenih prava zajemčenih odredbama člana 6, člana 10. stav 1. i čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i načela opšte zabrane diskriminacije iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode, kao i da se ustavna žalba može izjaviti samo u zakonom propisanom roku.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt Vrhovnog kasacionog suda I Su 596/10 od 24. novembra 2010. godine ne predstavlja kontinuitet odlučivanja u parničnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Valjevu vođen u predmetu P. 2342/08. Stoga se i ispunjenost pretpostavki za vođenje postupka po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 2342/08 od 30. septembra 2009. godine i presuda Višeg suda u Valjevu Gž. 150/10 od 4. februara 2010 godine mora posebno ceniti.

U tom smislu, Ustavni sud je iz dopisa Osnovnog suda u Valjevu VIII Su. 515/11 od 29. jula 2011. godine utvrdio da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, osporenu presudu Višeg suda u Valjevu Gž. 150/10 od 4. februara 2010 godine primio 18. februara 2010. godine. Imajući u vidu datum prijema osporene drugostepene presude, te da je ustavna žalba podneta 6. januara 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu u kome se osporavaju navedene sudske odluke neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava obaveštenje Vrhovnog kasacionog suda I Su 596/10 od 24. novembra 2010. godine, upućeno podnosiocu ustavne žalbe povodom njegovog obraćanja tom sudu, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt nema karakter pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, a protiv koga je, u skladu sa odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, dozvoljena ustavna žalba. Ovo iz razloga što je podnosilac osporenim aktom samo obavešten o pravnom shvatanju utvrđenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 26. maja 2003. godine i dopunjenom zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 19. maja 2009. godine, a koje se odnosi na pravo na naknadu zarade i isplatu dnevnica licima u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije u toku NATO bombardovanja SRJ 1999. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti