Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, a postupak je vođen hitno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. S . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2. 536/16 od 13. oktobra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S . iz Novog Sada je, 15. novembra 2016. godine, preko punomoćnika V. H . i Vl. V, H , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2. 536/16 od 13. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu odbijena žalba njegovog branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim mu je produžen pritvor u kome se nalazi „punih devet meseci“. Podnosilac smatra da u osporenom rešenju, kao ni u rešenjima koja su mu prethodila, nisu obrazloženi razlozi zbog kojih mu se pritvor „uporno produžava“ i iz kojih razloga se mera pritvora ne može zameniti merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, posebno imajući u vidu da mu se supruga nedavno porodila i da o njoj i maloletnom detetu nema ko da brine. Imajući u vidu da mu pritvor neprekidno traje od 8. februara 2016. godine i da nije zamenjen blažom procesnom merom, podnosilac zaključuje da mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora i pravo na pravično suđenje.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i „donese novu zakonitu odluku kojom će se poštovati Ustavom zagarantovana prava“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenj e i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu Kpp. 123/16 od 10. februara 201 6. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koji se podnosiocu računao od 8. februara 201 6. godine kada je lišen slobode, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 5. jula 201 6. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kti. 25/16, zbog napred navedenih krivičn ih dela (koja je potvrđena rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 1268/16 od 25. avgusta 2016. godine, ali koje rešenje je ukinuto rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1227/16 od 14. septembra 2016. godine).

Poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen za još 30 dana rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 1874/16 od 30. septembra 2016. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Branioci podnosioca ustavne žalbe su protiv rešenja o produženju pritvora izjavili žalbu sa predlogom da se žalba uvaži i prvostepeno rešenje preinači tako što će se prema podnosiocu pritvor zameniti merom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor i merom zabrane prilaženja, sastajanja ili komunikacije sa oštećenima.

Viši sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 536/16 od 13. oktobra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu branilaca podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora . U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac osnovano sumnjiv da je u vremenskom periodu od februara 2014. godine do februara 2016. godine izvršio ukupno pet krivičnih dela i to: krivično delo nasilje u porodici, krivično delo ugrožavanje sigurnosti, krivično delo izazivanje opšte opasnosti, krivično delo nasilničko ponašanje i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja; da je o snovano sumnjiv da je navedena dela izvršio na štetu većeg broja oštećenih lica, te da je krivično delo nasilje u porodici za koje je osnovano sumnjiv d a ga je izvršio u kontinuitetu od početka februara meseca 2014. godine do jula 2015. godine na štetu svoje vanbračne supruge; da „imajući u vidu navedeno, te učestalost i ozbiljnost pretnji, za koje je okrivljeni osnovano sumnjiv da ih je uputio pojedinim oštećenima, kao i brojnost i učestalost radnji za koje postoji osnovana sumnja da ih je okrivljeni izvršio, a posebno ceneći činjenicu da se radi o krivičnim delima sa elementima nasilja, po mišljenju ovog suda, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, navedene okolnosti, u svojoj ukupnosti i međusobnoj povezanosti imaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju na bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivična dela za koje je osnovano sumnjiv, te na taj način ometati nesmetano vođenje postupka“; da je „pritvor protiv okrivljenog u konkretnom slučaju, iako najstrožija, ujedno i jedina adekvatna mera za obezbeđenje nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, te da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. u odnosu na osporeno rešenj e zasniva na tvrdnjama da nadležni sud nije obrazložene razloge zbog kojih mu se pritvor „uporno produžava“, te zašto se mera pritvora ne može zameniti blažom merom imajući u vidu da pritvor prema njeumu traje već „punih devet meseci“.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenj e, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava.

Pritvor je osporenim rešenjem prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti, odnosno dovršiti pokušano krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica predmeta, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti, odnosno dovršiti pokušano krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio pet krivičnih dela, i to nasilje u porodici ugrožavanje sigurnosti, izazivanje opšte opasnosti, nasilničko ponašanje i nedozvoljeno držanje oružja na štetu većeg broja oštećenih lica. Takođe je navedeno da je podnosilac osnovano sumnjiv da je krivično delo nasilje u porodici izvršio u kontinuitetu od početka februara meseca 2014. do jula 2015. godine na štetu svoje vanbračne supruge. Sve navedene okolnosti, te učestalost i ozbiljnost pretnji za koje je podnosilac osnovano sumnjiv da je uputio pojedinim oštećenima, kao i brojnost i učestalost radnji za koje postoji osnovana sumnja da ih je podnosilac izvršio, a posebno da se radi o krivičnim delima sa elementima nasilja, su u svojoj međusobnoj povezanosti prema argumentaciji Višeg suda u Novom Sadu ocenjene kao osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivična dela za koja je osnovano sumnjiv.

Imajući u vidu izrečeno, Ustavni sud smatra da je nadležni sud osporen o rešenj e zasnova o na ustavnopravno prihvatljivom i razumljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te da je postupa o u skladu sa odredbama ZKP kada je utvrdi o da postoje uslovi i razlozi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Viši sud u Novom Sadu je svoj u odluk u jasno i argumentovano obrazloži o, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivična del a koj a su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Stoga je Ustavni sud ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nadležni sud nije dao obrazložene razloge zbog kojih mu se pritvor „uporno produžava“.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana donošenja osporenog drugostepenog rešenja (13. oktobar 2016. godine) nalazio u pritvoru nešto više od osam meseci (računajući od 8. februara 201 6. godine, kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i ispitana u dva stepena . Imajući u vidu brojnost krivičnih dela koja su podnosiocu ustavne žalbe stavljena na teret, Ustavni sud je ocenio da se postupak, u okolnostima konkretnog slučaja, vodio sa primerenom hitnošću.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da su u osporenom rešenj u o produženju pritvora navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatra o da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređen o Ustavom zajemčeno prav o podnosioca iz člana 31. st . 1. i 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti