Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe na rešenje o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za dalje trajanje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Č . iz Opova , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. Č . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 570/14 od 14. novembra 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 458/14 od 27. novembra 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Č . iz Opova je , 2. decembra 2014. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 570/14 od 14. novembra 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 458/14 od 27. novembra 2014. godine, zbog povrede prava na slobodu i prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da se pred Višim sudom u Beogradu - Posebno odeljenje, u predmetu K.Po1. 91/14, protiv njega vodi krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa stavom 4. Krivičnog zakonika; da je prema njemu pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kpp.Po1. 19/14 od 29. aprila 2014. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 28. aprila 2014. godine kada j e lišen slobode; da mu je poslednji put pritvor produžen osporenim ršenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 570/14 od 14. novembra 2014. godine na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku za najduže 30 dana, koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 458/14 od 27. novembra 2014. godine; da se u pritvoru nalazi sedam meseci i četiri dana. Podnosilac dalje navodi: da se pritvor prema njemu produžava „mehanički i po automatizmu“, uz navođenje „paušalnih i uopštenih okolnosti koje se generalno odnose na sve okrivljene koji se nalaze u pritvoru“; da se u obrazloženju osporenih rešenja „ne navodi nijedan konkretan razlog u odnosu na Marjana Četnika koji bi opravdao dalje produžavanje pritvora prema njemu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku“, odnosno da se „ni u jednom jedinom rešenju ... ne navode konkretni razlozi za produžavanje pritvora na osnovu pomenute odredbe“; da su razlozi „ili generalizovani i odnose se na sve okrivljene, prepisuje se sadržina optužnice, ili se navode konkretni razlozi koji se odnose na ostala osumnjičena lica, ne i na osumnjičenog Marjana Četnika“; da „u konkretom slučaju ne postoji nijedna osobita okolnost koja bi ukazivala na opasnost od ponavljanja krivičnog dela“, jer je neosuđivano lice protiv koga se ne vodi nijedan drugi krivični postupak i dodaje da je otac dvoje maloletne dece koju izdržava svojim radom, da je zaposlen i da ima svoju firmu, odnosno „sopstvene i stalne izvore prihoda“, te njegov boravak u pritvoru „osim što je potpuno neosnovan, pogubno utiče na dalji pravilan razvoj njegove maloletne dece“. Konačno, podnosilac ističe: da ne postoji opasnost da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo; da je „potpuno jasno da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni osnovni zakonski uslovi za produženje pritvora“ po označenom zakonskom osnovu; da se „u ovoj stvari ne postupa sa naročitom hitnošću“, jer „ni posle više od sedam meseci od lišenja slobode podnosioca ustavne žalbe, optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal KTO 34/14 od 9. oktobra 2014. godine još uvek nije ni potvrđena, pa samim tim još uvek nije zakazano pripremno ročište“; da „ni Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, a ni Apelacioni sud u Beogradu u svojim odlukama ne daju jasne i dovoljne razloge o tome zašto se u konkretnom slučaju svrha zbog koje je određen pritvor ne može ostvariti izricanjem druge blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u toku postupka“. Iz svega navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su mu povređena prava na slobodu i na ograničeno trajanje pritvora.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete, poništi osporeno drugostepeno rešenje i naloži ponovno odlučivanje, te odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja , drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K pp.Po1. 19/14 od 29. aprila 201 4. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koji se podnosiocu računa od 28. aprila 201 4. godine kada je lišen slobode.

Tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je 9. oktobra 201 4. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica podiglo optužnicu Kto. 34/14, zbog krivičnog del a udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa članom 4. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe (i drugim licima) produžen za najduže 30 dana osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv. Po1. 570/14 od 14. novembra 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Obrazlažući postojanje razloga za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je, pored ostalog, istak ao: da „u konkretnom slučaju činjenice koje postoje predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“; da „postoji osnovana sumnja da je okrivljeni B.V. oragnizovao organizovanu kriminalnu grupu, čiji pripadnici su postali i okrivljeni P.M, S.B, V.J, Marjan Četnik i B.C, koja je delovala na prostoru Republike Srbije u dužem vremenskom periodu od oktobra 2011. do 28. aprila 2014. godine“; da postoji „osnovana sumnja da su preduzimajući više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika napred okrivljeni iskazali obučenost i veštinu u uzgoju opojne droge, poznavanje krijumčarskih kanala i metoda kojim se droga distribuira na takozvano crno tžište, a naročito istrajnost i upornost, što ukazuje da njihovo delovanje nije bilo usmereno na jednu radnju, niti vremenski ograničeno, i u svojoj sveukupnosti, bez obzira na raniju neosuđivanost okrivljenih, opravdava produženje pritvora“. Istim rešenjem je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe otklonjen pritvorski razlog iz tačke 1) člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (opasnost od bekstva), jer „kod okrivljenog Marjana Četnika postoji čvrsta životna i poslovna veza sa mestom boravka, budući da je reč o osobi sa uredno prijavljenim prebivalištem, porodičnom čoveku, suvlasniku nepokretnosti i vlasniku privatne firme, dakle licu sa stalnim primanjima, što u odsustvu prvobitno ekzistirajućih okolnosti, pokazuje opravdanom ovakvu odluku veća“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 458/14 od 27. novembra 2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto da su u prvostepenom rešenju „ dati dovoljno jasni i argumentovani razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud“, te da će „ prvostepeni sud, u daljem toku postupka, prilikom ponovnog odlučivanja o tome da li postoje razlozi za dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru, imati u vidu odredbu člana 210. Zakonika o krivičnom postupku, koja propisuje da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u zakonu i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, te da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalaziu pritvoru, te da pritvor ukinu čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen“.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 29. decembra 2014. godine rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 491/14 i istog dana je pušten na slobodu.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.).

Prema odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se, od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, te da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 6.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom predmetu pošao od zauzetog stanovišta da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Pritvor je osporenim rešenjem prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica predmeta, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga , da postoji opravdana sumnja da je organizovana kriminalna grupa delovala na prostoru Republike Srbije u dužem vremenskom periodu, i to od oktobra 2011. do 28. aprila 2014. godine, da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni, među kojima je i podnosilac, u navedenom periodu preduzima li više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iskazavši obučenost i veštinu u uzgoju opojne droge, poznavanje krijumčarskih kanala i metoda kojim se droga distribuira na takozvano crno tržište, što ukazje da „njihovo delovanje nije bilo usmereno na jednu radnju, niti vremenski ograničeno, i u svojoj sveukupnosti, bez obzira na raniju neosuđivanost okrivljenih, opravdava produženje pritvora“. Sve navedene okolnosti su, prema datoj argumentaciji Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, ocenjene kao osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su nadležni sud ovi osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te da su postupa li u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi i razlozi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Viši i Apelacioni sud u Beogradu su svoj e odluk e jasno i argumentovano obrazloži li, navodeći, pored opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivičn a del a koje su mu optužnicom stavljen a na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja. Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da se, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, krivični postupak do dana podnošenja ustavne žalbe vodio sa primerenom hitnošću, imajući u vidu brojnost okrivljenih, te činjenicu da je za sedam meseci sprovedena istraga i podignuta optužnica. Ustavni sud posebno naglašava i da je osporenim prvostepenim rešenjem otklonjen pritvorski osnov propisan tačkom 1) člana 211. stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, a da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinut 29. decembra 2014. godine, što, po oceni Suda ukazuje da je nadležni sud osnovanost daljeg zadržavanja podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrao.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo odgovarajuće i razumljive razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo i dalje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca iz člana 31. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.