Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje o uklanjanju objekata izgrađenih bez dozvole. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na imovinu, s obzirom na postupak ozakonjenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Prnjavora kod Trstenika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. S . izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 5977/18 od 18. maja 20 22. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Prnjavora kod Trstenika , preko punomoćnika S. N , advokata iz Trstenik a, podneo je Ustavnom sudu, 22. jula 2022. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako se označena prava garantovana Evropskom konvencijom i njenim Protokolom 1 jemče i odgovarajućim odredbama Ustava, to Ustavni sud postojanje njihove povred e ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da je nadležni inspekcijski organ doneo rešenje kojim se podnosiocu nalaže da obustavi izvođenje radova i ukloni stambeni i pomoćni objekat na k.p. broj …/4 KO Prnjavor, za koje je u rešenju navedeno da su izgrađeni bez građevinske dozvole;

- da je podnosilac u žalbi izjavljenoj protiv tog rešenja istakao da je sve objekte na predmetnoj parceli izgradio njegov otac pe desetih godina prošlog veka, u vreme kada za izgradnju objekata na selu nije bila propisana obaveza investitora da pribavi građevinsku dozvolu;

- da je drugostepeni organ u svom rešenju ocenio da navodi žalbe ne mogu uticati na rešenje te pravne stvari;

- da u predmetnom postupku nije utvrđ eno kada su predmetni objekti izgrađeni, a upravni organi, niti Upravni sud nisu pozvali podnosioca da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.

Ustavnom žalbom se, pored ostalog, predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt, spise predmeta Odseka za inspekcijske poslove Opštinske uprave opštine Trstenik broj 354-4-9770/2017 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odseka za inspekcijske poslove opštinske uprave opštine Trstenik broj 354-4-9770/2017-10 od 1. sept embra 2017. godine naloženo je podnosiocu ustavne žalbe da obustavi dalje izvođenje građevinskih radova, kao i da u roku od tri dana od dana prijema rešenja ukloni stambeni objekat dimenzija u osnovi 141 m2, spratnosti Pr-1, pomoćni objekat dimenzije u osnovi 235 m2, spratnosti Pr-PK i pomoćni objekat dimenzije u osnovi 68 m2, spratnosti Pr, na k.p. broj …/4 KO Prnjavor, koji su izgrađeni bez građevinske dozvole (tačka 1. dispozitiva). Kako je utvrđeno da je objekat vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, određeno je da se to rešenje prosledi organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju, koji po prijemu istog pokreće postupak ozakonjenja (tačka 2. dispozitiva) , te da se rešenje o uklanjanju objekta iz tačke 1. dispozitiva neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja (tačka 3. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno: da je na osnovu sprovedenog popisa nezakonito izgrađenih objekata, pojedinačnim popisnim listom od 10. marta 2017. godine utvrđeno da je investitor bespravno izgradio objekat; da je uvidom u satelitski snimak Republike Srbije iz 2015. godine utvrđeno da objekat postoji; da investitor nezakonito izvedenih radova nije potpisao pojedinačni popisni list. Prvostepeni organ se pozvao na odredbe člana 7. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata i odredbe člana 176. stav 1. tačka 1) i člana 176. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 363-354-00442/2017-10 od 7. februara 2018. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja , iz razloga koji su navedeni u pobijanom rešenju. Ocenjujući navode žalbe da je sve objekte na predmetnoj parceli izgradio otac podnosioca u vreme kada za izgradnju nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, drugostepeni organ je našao da ti navodi „nisu osnovani i ne mogu uticati na drugačiju ocenu pravilnosti pobijanog rešenja, budući da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je investitor bespravno izgradio objekat.

Osporena presud a Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 5977/18 od 18. maja 20 22. godine, kojom je odbijena kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv predmetnog rešenja drugostepenog organa, doneta je bez održavanja javne rasprave, jer je taj sud našao da predmet spora očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja. Ocenjujući navode tužbe, Upravni sud je našao da podnosilac nije pružio dokaze kojima potkrepljuje svoju tvrdnju, a da iz stanja u spisima predmeta proizlazi da su objekti izgrađeni bez odobrenja nadležnog organa.

3.2. U spisima predmeta nalazi se izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti za 12. oktobar 2017. godine, prema kome je podnosilac ustavne žalbe upisan kao držalac k.p. broj …/4 KO Prnjavor. Na navedenoj parceli nije upisan nijedan objekat.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 17. januara 2011. godine okončan je postupak potvrđivanja katastra nepokretnosti za KO Trstenik, osim za k.p. br. 2916, 2917, 3656/1 i 3656/2, u kom delu je katastar potvrđen rešenjem od 24. juna 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 96/15) propisano je: da je predmet ozakonjenja i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom (član 6. stav 4.); da se p opis nezakonito izgrađenih objekata iz člana 6. stav 4. ovog zakona, vrši prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji na predlog građevinske inspekcije donosi načelnik opštinske, odnosno gradske uprave (član 7. stav 1.); da p o završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu (član 7. stav 6.); da r ešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju ( član 7. stav 7.); da se rešenje iz stava 7. ovog člana neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja (član 7. stav 8.); da objekti za koje bude utvrđeno da ne postoje, odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimku iz člana 6. stav 4. ovog zakona, nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (član 7. stav 10.) ; da se u cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, u postupku ozakonjenja pribavlja izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat (č lan 11. ).

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, br. 72/09…96/15) propisano je: da je imalac prava na nepokretnosti obavezan da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti (član 61. stav 1.); da ako nema lica koje se može upisati kao imalac prava svojine na parceli, lice koje je poslednje upisano u katastru zemljišta upisaće se kao držalac parcele, ako je parcela u njegovom posedu ( član 96. stav 2); da se za imaoca prava svojine na objektu upisuje graditelj koji ima pravo svojine, graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg stvarnog prava na parceli ako je objekat izgrađen u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju ili graditelj kome je izdata građevinska i upotrebna dozvola (član 97. stav 1. tač. 1), 2) i 3)); da a ko se primenom odredbe stava 1. ovog člana ne može upisati imalac prava svojine na objektu, graditelj objekta ili držalac parcele upisuje se za držaoca objekta (član 97. stav 3.) .

Saglasno odredbi člana 5. stav 8. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („ Službeni glasnik RS“, br. 41/18…92/23), ako se radi o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu Zakona o izgradnji investicionih objekata („ Službeni glasnik SRS “, broj 25/73) , podaci o objektu, odnosno posebnim delovima tog objekta upisuju se na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, koji sadrže potrebne podatke o objektu, odnosno posebnim delovima objekta i vremenu gradnje tog objekta, kao i na osnovu elaborata geodetskih radova ako objekat nije upisan u katastar.

Pravilnikom o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („ Službeni glasnik RS”, broj 46/99), koji je bio na snazi u vreme osnivanja katastra nepokretnosti za KO Trstenik, bilo je propisano: da se u postupku izlaganja određuje pravni status objekata i utvrđuju prava i nosioci prava na njima (član 49.); da se o bjektima izgrađenim u skladu sa propisima, smatraju i ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata, „Službeni glasnik SRS “, broj 25/73 (član 50. tačka 3)); da se za objekte snimljene pre stupanja na snagu propisa kojima je utvrđena obaveza pribavljanja građevinske dozvole, neće zahtevati podnošenje uverenja o vremenu gradnje objekta (član 51. stav 2.) .

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Sud ukazuje na to da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza – osim u slučaju njene očigledne proizvoljnosti, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrarna ili diskriminatorska.

Primenjujući navedene stavove na konkretan slučaj, Ustavni sud je ispitivao može li se obrazloženje osporenog akt a smatrati arbitrernim i, posebno, da li je Upravni sud ispunio svoju Ustavom utvrđenu ulogu u postupku sudske kontrole zakonitosti pojedinačnih akata upravnih organa.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je predmetnim rešenjem prvostepenog organa podnosilac ustavne žalbe obavezan da ukloni sporne objekte izgrađene bez dozvole za gradnju i da je to rešenje dostavljeno nadležnom organu radi pokretanja postupka ozakonjenja.

Ustavni sud je dalje konstatovao da su, prema odredba ma Zakona o ozakonjenju objekata , p redmet ozakonjenja i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Takvi nezakonito izgrađeni objekti se popisuju, a nakon izvršenog popisa nadležni građevinski inspektor donosi rešenja o rušenju tih objekata. Ta rešenja se neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, za razliku od rešenja o rušenju objekata koji nisu vidljivi na navedenom satelitskom snimku, koja postaju izvršna danom donošenja.

Saglasno navedenim o dredbama Zakon a o državnom premeru i katastru, imalac prava na nepokretnosti je imao obavezu da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti, a Komisija za izlaganje je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti upisivala držaoca parcele, odnosno objekta, ukoliko nije bilo lica koje ispunjava uslove za upis imaoca prava svojine na parceli. Iz navedenih odredaba Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti proizlazi da se nije zahtevalo podnošenje uverenja o vremenu gradnje objekta za objekte snimljene pre stupanja na snagu propisa kojima je utvrđena obaveza pribavljanja građevinske dozvole. Prema važećem zakonu kojim je uređen postupak upisa u katastar nepokretnosti, podaci o takvom objektu upisuju se na osnovu uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, kao i na osnovu elaborata geodetskih radova ako objekat nije upisan u katastar.

Ocenjujući navode ustavne žalbe da su sporni objekti izgrađeni u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju, a da ta činjenica nije utvrđena u predmetnom upravnom postupku , Ustavni sud je konstatovao da je u predmetnom upravnom postupku utvrđeno da su sporni objekti predmet ozakonjenja u smislu odredbe člana 6. stav 4. Zakona o ozakonjenju objekata, te da su popisani kao nezakonito izgrađeni objekti u smislu odredaba člana 7. tog zakona. Ustavni sud naglašava da to što je objekat vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine – iako za njega nije podnet zahtev za legalizaciju, čini taj objekat predmetom popisa u svrhu ozakonjenja po samom zakonu . Takođe, donošenje rešenja nadležnog organa o obavezi uklanjanja takvog objekt a je zakonska posledica navedene okolnosti, ali to , po nalaženju Ustavnog suda, ne predstavlja smetnju da se u katastru nepokretnosti upiše prav o svojine na objektu, u skladu sa zakonom, ukoliko je izgrađen pre stupanja na snagu Zakona o izgradnji investicionih objekata. S obzirom na izloženo, Sud ocenjuje ustavnopravno prihvatljivim zaključak drugostepenog organa da navodi podnosioca ustavne žalbe kojima je ukazao na vreme izgradnje spornih objekata ne mogu uticati na drugačije odlučivanje tog organa.

Činjenica da na predmetnoj katastarskoj parce li nema upisanih objekata može ukazivati na to da sporni objekti nisu bili snimljeni pre stupanja na snagu propisa kojima je utvrđena obaveza pribavljanja građevinske dozvole, te nisu mogli biti upisani u katastar nepokretnosti u postupku njegovog osnivanja. S druge strane, ukoliko je učinjen propust u izradi elaborata premera, podnosilac ustavne žalbe je mogao da otkloni posledice tog propusta, posebno imajući u vidu obavezu podnošenja zahteva za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti i datum potvrđivanja katastra nepokretnosti za KO Trstenik. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da se u postupku ozakonjenja pribavlja izveštaj o zatečenom stanju, koji sadrži, pored ostalog, vreme izgradnje objekta, što znači da će u tom postupku biti utvrđeno da li je objekat izgrađen u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju.

Ustavni sud je ocenio neosnovanim navode ustavne žalbe da je podnosiocu uskraćeno pravo da učestvuje u postupku, time što nije održana javna rasprava pred organom uprave. Sud, s tim u vezi, ukazuje na obavezu prvostepenog organa da donese r ešenje o rušenju objekta u roku od sedam dana od dana evidentiranja i da ga u roku od tri dana dostavi organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju. Takođe, rešenja kojima je naloženo rušenje objekata na osnovu odredbe člana 7. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata ne izvršavaju se do okončanja postupka ozakonjenja , te se u tom postupku mogu dostavljati dokazi o vremenu izgradnje spornih objekata. Kad je reč o raspravi u predmetnom upravnom sporu, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud obrazložio zbog čega smatra da u konkretnom slučaju ne postoje okolnosti koje bi iziskivale održavanje javne rasprave.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Imajući u vidu ocenu o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i činjenicu da je predmetnim rešenjem prvostepenog organa određeno da se u delu koji se odnosi na rušenje objekata neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, Ustavni sud je našao da podnosiocu nije povređeno ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti