Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost zbog neujednačene sudske prakse
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravnu sigurnost. Viši sud u Beogradu je u slučaju podnosioca zauzeo stav o zastarelosti potraživanja suprotan praksi drugih viših i apelacionih sudova u identičnim pravnim i činjeničnim situacijama.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-8653/2014
03.11.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Berbakova iz Sremske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Berbakova i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-48/2013-09 od 16. maja 2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Jovan Berbakov iz Sremske Kamenice, preko punomoćnika Petra Lisula, advokata iz Kikinde, podneo je Ustavnom sudu, 1. decembra 201 4. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se istovremeno ističe povreda prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ustavnom žalbom je osporena presuda Upravnog suda doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kojim je okončan upravni postupak odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za nadelu poljoprivrednog zemljišta u postupku komasacije.
U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnosilac, kao neuka stranka, podneo nadležnom organu 4. oktobra 2005. godine „molbu za povraćaj poljoprivrednog zemljišta“ i da je dostavljenom dokumentacijom dokazao da je sporno poljoprivredno zemljište bilo u zakupu zemljoradničke zadruge „Jedinstvo Kikinda“. Podnosilac ističe da „to zemljište nije nikada vraćeno domaćinstvu njegove pok. majke, koje iz komasacije nije dobilo ni 1 m2 poljoprivrednog zemljišta, te je, u svakom slučaju, zahtev podnet 4. oktobra 2005. godine bio osnovan“.
Prema navodima ustavne žalbe, stav Upravnog suda iz osporene presude je u suprotnosti sa stavom istog suda iz presude U. 29/11 od 13. jula 2012. godine. Takođe se ističe da je Upravni sud pogrešno primenio materijalno pravo, budući da nije primenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je bio na snazi na dan podnošenja zahteva, koji je za podnosioca povoljniji.
Ustavnom žalbom se traži od Ustavn og sud a da utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporen i akt ili da „utvrdi pravo svojine“ i pravo na naknadu nematerijalne štete, te pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt, spise predmeta Komisije za komasaciju za KO Kikinda i KO Mokrin broj III-01-46-3/2005 (dalje u tekstu: Komisija) i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 4. oktobra 2005. godine podneo Odeljenju za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu opštine Kikinda „molbu za povraćaj poljoprivrednog zemljišta“, u kojoj je naveo: da je njegova pokojna majka Kovinka Berbakov unela u komasacionu masu k.p. br. 12658, 12661 i 11775/2b, KO Kikinda, ali da je ona bila bolesna, a njena deca maloletna, tako da niko od njih nije mogao da učestvuje u postupku komasacije; da je tadašnja zemljoradnička zadruga „Jedinstvo“ Kikinda unela sporno zemljište u komasacionu masu, kao zakupodavac; da njegovoj majci nije vraćeno predmetno zemljište, niti joj je dodeljeno drugo. Zahtevom je traženo da se podnosiocu vrati u posed i svojinu zemljište adekvatno onom koje je uneto u komasacionu masu.
Podnosilac ustavne žalbe je 6. juna 2006. godine podneo istom organu zahtev da mu izda „rešenje o unošenju u komasacionu masu poljoprivrednog zemljišta, koje je u to vreme bilo u vlasništvu njegove pokojne majke, a odnosi se na k.p.12658, 12661 i 11775/2b, KO Kikinda.
U dopisu Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu, upućenom Opštinskom sudu u Kikindi 26. juna 2006. godine, navodi se da proverom u arhivi opštine Kikinda nisu pronađeni predmeti, niti rešenja o komasaciji, zbog čega se moli taj sud da proverom u arhivi utvrdi da li postoji rešenje o komasaciji poljoprivrednog zemljišta za Kovinku Berbakov.
Postupajući po zahtevu Komisije od 18. januara 2010. godine, kojim je traženo dostavljanje podataka o tome da li je Kovinka Berbakov unela u komasacionu masu k.p.12658, 12661 i 11775/2b, KO Kikinda, Služba za katastar nepokretnosti Kikinda je u odgovoru navela da je u svojoj dokumentaciji pronašla posedovni list broj 4197, kao i popis spornih parcela, te posedovni list broj 3000 u kojem je bila upisana k.p. broj 11775/2b, a da ne raspolaže raspravnim zapisnicima, niti iskazima zemljišta u kojima se vidi šta je koji posednik uneo, a šta izneo iz komasacione mase.
Komisija je rešenjem od 24. maja 2010. godine odbila zahtev podnosioca ustavne žalbe za nadelu poljoprivrednog zemljišta u površini od oko 10 kj u postupku komasacije. U obrazloženju rešenja je navedeno da nije pronađen dokument iz koga bi se moglo utvrditi da podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj, odnosno na nadelu odgovarajućeg zemljišta, te je ocenjeno da ne postoji pravni osnov za to, jer se iz raspoloživih dokaza može samo utvrditi da je Kovinka Berbakov bila vlasnik spornog zemljišta pre komasacije, ali se ne može utvrditi da li je isto unela u komasacionu masu ili ga je otuđila pre započinjanja komasacije. Takođe je navedeno da je pribavljen posedovni list broj 3000, KO Kikinda, koji se odnosi na seljačku radnu zadrugu „Heroj Tito“, iz koga se može utvrditi da je k.p. broj 11775/2b, koja je bila u svojini Kovinke Berbakov i njene dece, bila uneta u ovu zadrugu. Drugostepeni organ je rešenjem od 1. septembra 2010. godine odbio žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv navedenog rešenja, a u obrazloženju je ocenio da je Komisija naišla na prethodno pitanje povodom činjenice vlasništva na predmetnom zemljištu, zbog čega je trebalo da prekine postupak, u skladu sa članom 134. Zakona o opštem upravnom postupku.
Presudom Upravnog suda U. 29/11 od 13. jula 2012. godine, na koju se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, uvažena je njegova tužba i poništeno konačno rešenje od 1. septembra 2010. godine, jer je ocenjeno da je dispozitiv pobijanog rešenja kontradiktoran njegovom obrazloženju.
Nakon poništavanja rešenja od 24. maja 2010. godine, Komisija je u zapisniku o uzimanju izjave, sačinjenom 11. oktobra 2012. godine, konstatovala da je, preispitujući ispravu Zemljoradničko-proizvođačke zadruge „Jedinstvo“ broj 1520/62 izdatu 21. januara 1962. godine, utvrdila da je Kovinka Berbakov bila vlasnik zemljišta površine 8 kj 1241 kv.hv, koje je po toj ispravi uneto u masu nekadašnjeg PP „Banat“ i nije vraćeno u postupku komasacije koji je vođen u periodu od 1961. do 1968. godine za KO Kikinda.
Rešenjem Komisije broj III-01-46-3/2005 od 25. februara 2013. godine odbijen je zahtev podnosioca za nadelu poljoprivrednog zemljišta u površini od oko 10 kj u postupku komasacije, a u obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da je iz kopije starog posedovnog lista broj 4197, KO Kikinda , utvr đeno da je predmetno poljoprivredno zemljište bilo vlasništvo u jednakim delovima od po 1/8 pokojnog oca tužioca i njegove brać e i sestara , koje im je bilo nadeljeno agrarnom reformom; da je posle smrti podnosiočevog oca 16. jula 1955. godine, Kovinka Berbakov nasledila suvlasnički deo od 1/8 spornog poljoprivrednog zemljišta i na osnovu ostavinskog rešenja Opštinskog suda u Kikindi od 26. septembra 1956. godine u starom posedovnom listu broj 4197 je izvršena promena. Komisija je dalje navela da je iz isprave broj 152/62, koju je izdala Zemljoradničko-proizvođačka zadruga „Jedinstvo“ 21. januara 1962. godine, utvrđeno: da je Kovinka Berbakov unela u zadrugu zemljište ukupne površine 8 k.j. i 1255 kv.hv; da su joj prilikom izlaska iz zadruge dodeljene druge parcele ukupne površine 8 k.j. i 1241 kv.hv, koje su prodate poljoprivrednom preduzeću „Banat“; da je u vezi s tim izvršena promena u posedovnom listu pod brojem 1573/63, ali da se u arhivi Službe za katastar nepokretnosti u Kikindi ovaj predmet izvršene promene nije mogao pronaći. Komisija je, takođe, navela: da je opšte poznato da je postupak komasacije za KO Kikinda započeo 1964. godine; da se iz izloženog može izvući zaključak da je Kovinka Berbakov iz zadruge iznela zemlju tokom 1962. godine, da ju je otuđila 1963. godine i da 1964. godine, kada je započeo postupak komasacije, nije lično, niti preko zadruge, unela u komasacionu masu poljoprivredno zemljište čiji se povraćaj traži, jer te godine nije ni bilo upisano na njeno ime; da iz navedenog sledi da imenovana nije mogla ni da iznese iz komasacione mase drugo odgovarajuće zemljište, a da, ukoliko podnosilac smatra da treba da mu se vrati zemljište iz komasacione mase, to pravo može ostvariti u postupku pred nadležnim sudom. Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-48/2013-09 od 16. maja 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta radi poništaja rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 16. maja 2013. godine. Upravni sud je konstatovao da je u tužbi podnetoj Upravnom sudu podnosilac naveo: da je Komisija za komasaciju bila u obavezi da podnosioca i njegove pravne prethodnike uključi u komasacioni postupak, jer je njihovo poljoprivredno zemljište uneto u komasacionu masu, te da su morali dobiti u svojinu zemljište u istoj površini ili istoj vrednosti koja je i uneta u tu masu, a što je prvostepeni organ propustio da utvrdi; da je pogrešan stav tuženog organa da podnosilac nema pravo na vlasništvo na spornom poljoprivrednom zemljištu, jer nema dokaza da su on ili njegov pravni prethodnik otuđili to zemljište. Upravni sud je dalje naveo sadržinu odredaba člana 40. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik PC", br. 62/06...41/09), kojima je propisano kakvo zemljište svaki vlasnik, odnosno korisnik zemljišta dobija iz k omasacione mase, po vrednosti, katastarskoj kulturi, udaljenosti od naselja i položaj u, te je, polazeći od navedenog, a imajući u vidu činjenice utvrđene u predmetnom upravnom postupku, oceni o da podnosilac neosnovano potražuje odgovarajuće zemljište iz komasacione mase, jep ničim nije dokazao da su on, odnosno njegovi pravni prethodnici, uneli predmetno poljoprivredno zemljište u komasacionu masu. Upravni sud je ocenio pravilnim zaključak tuženog organa da iz „zakonskog rešenja proizlazi“ da se u komasacionom postupku rešava samo o pitanjima u vezi sa grupisanjem i novom podelom zemljišta koje ulazi u komasacionu masu, a da se ne rešava o prigovorima i zahtevima istaknutim u vezi sa pravom svojine i posedom zemljišta koje ulazi u komasacionu masu, niti o prigovorima i zahtevima o službenosti i drugim teretima i ograničenjima svojine, već da se ta sporna pitanja raspravljaju u redovnom sudskom postupku pred sudom opšte nadležnosti.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se je mči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
S obzirom na to da se odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, po svojoj suštini, ne razlikuju od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je istaknutu povredu prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.
Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih zakona.
Odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/95, 54/96, 14/2000 i 101/05), koji je bio na snazi na dan podnošenja zahteva podnosioca ustavne žalbe od 4. oktobra 2005. godine, bilo je propisano: da se komasaciona masa sastavlja na osnovu faktičkog stanja koje utvrđuje komisija za sprovođenje komasacije i o tome sastavlja zapisnik (član 35. stav 2.); da u postupku komasacije nije dopušten povraćaj u pređašnje stanje i obnova postupka (član 42.); da se rešenje o raspodeli komasacione mase izlaže na javni uvid u trajanju od 15 dana (član 45.); da posle isteka roka iz člana 45. ovog zakona komisija dostavlja svakom učesniku komasacije i drugoj stranci u postupku komasacije izvod iz rešenja o raspodeli komasacione mase, koji obavezno sadrži: deo dispozitiva koji se odnosi na učesnika komasacije, obrazloženje sa posebnim navođenjem zahteva učesnika komasacije o razlozima zbog kojih nije usvojena njegova primedba, i uputstvo o pravnom leku (član 46.); da protiv rešenja o raspodeli komasacione mase učesnik komasacije može da izjavi žalbu Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja izvoda iz rešenja o raspodeli komasacione mase (član 47.); da se podaci o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na zemljištu koje se unosi u komasacionu masu, uzimaju sa stanjem u zemljišnim ili drugim javnim knjigama ili na osnovu faktičkog stanja (član 51. stav 1.); da ako se faktičko stanje, koje na terenu nije sporno u pogledu prava svojine i drugih stvarnih prava na zemljištu iz stava 1. ovog člana, ne slaže sa stanjem u zemljišnim i drugim javnim knjigama, zemljište će se uključiti u komasacionu masu na osnovu faktičkog stanja, čime se ne diraju prava trećih lica na to zemljište (član 51. stav 2.); da sporove usled neslaganja faktičkog i pravnog stanja rešava nadležni sud i ovi sporovi se smatraju hitnim (član 51. st. 3. i 4.); da će se do pravnosnažnosti presude o sporu iz stava 3. ovog člana, kao učesnik komasacije smatrati faktički korisnik zemljišta (član 51. stav 5.).
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 65/08 i 41/09), koji se primenjivao na dan donošenja prvostepenog rešenja od 24. maja 2010. godine, bilo je propisano: da se podaci o pravu svojine i drugim pravima na zemljištu i objektima koji se unose u komasacionu masu, uzimaju sa stanjem iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga ili se uzimaju na osnovu faktičkog stanja (član 45. stav 1.); da ako je faktičko stanje na terenu sporno u pogledu prava svojine i drugih prava iz stava 1. ovog člana i ne slaže se sa stanjem u katastru nepokretnosti ili drugim javnim knjigama, zemljište i objekti će se uneti u komasacionu masu na osnovu faktičkog stanja (član 45. stav 2.); da će se postupak komasacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona, za koji nije doneto pravosnažno rešenje, okončati po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 88.).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je dokumentacijom koju je dostavio Komisiji dokazao da je sporno poljoprivredno zemljište bilo u zakupu zemljoradničke zadruge „Jedinstvo Kikinda“ u vreme otpočinjanja komasacije u KO Kikinda i da to zemljište nije nikada vraćeno domaćinstvu njegove pok. majke, niti je dobijeno drugo odgovarajuće zemljište, što, po njegovom mišljenju, čini osnovanim njegov zahtev od 4. oktobra 2005. godine. Podnosilac se, s tim u vezi, poziva na stav Upravnog suda iz presude U. 29/11 od 13. jula 2012. godine. Takođe ističe da su za odlučivanje o njegovom zahtevu merodavne odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 1992. godine.
Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.
Po oceni Ustavnog sud a, u upravnom postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda postavila su se kao sporna pitanja kada je otpočeo postupak komasacije u KO Kikinda i da li je i kada pravnosnažno okončan, te da li je pok. majka podnosioca ustavne žalbe na dan otpočinjanja postupka komasacije u KO Kikinda bila vlasnik poljoprivrednog zemljišta u toj katastarskoj opštini i da li joj je i kada dostavljeno rešenje o raspodeli komasacione mase.
Iz činjenica utvrđenih u predmetnom upravnom postupku proizlazi: da je Kovinka Berbakov nasledila suvlasnički deo od 1/8 poljoprivrednog zemljišta koje je predmet zahteva, te je u starom posedovnom listu broj 4197 izvršena promena na osnovu ostavinskog rešenja Opštinskog suda u Kikindi od 26. septembra 1956. godine; da nisu sve katastarske parcele koje su predmet zahteva podnosioca ustavne žalbe bile unete u zemljoradničko-proizvođačku zadrugu „Jedinstvo“, već je k.p. broj 11775/2b bila uneta u seljačku radnu zadrugu „Heroj Tito“; da je Komisija, na osnovu uvida u ispravu zemljoradničko-proizvođačke zadruge „Jedinstvo“, izdatu 21. januara 1962. godine, utvrdila da je poljoprivredno zemljište koje je dodeljeno Kovinki Berbakov nakon izlaska iz te zadruge prodato PP „Banat“, iako u Službi za katastar nepokretnosti u Kikindi takva promena nije sprovedena, niti je pribavljen ugovor o prodaji tih nepokretnosti.
Ustavni sud, takođe, nalazi da je u postupku pred Komisijom ostala neutvrđena činjenica da li je pravnosnažno okončan postupak komasacije u KO Kikinda, od čega zavisi da li će na odlučivanje o zahtevu biti primenjene odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 1992. ili 2006. godine. Takođe nije na nesumnjiv način utvrđeno da li je Kovinka Berbakov na dan otpočinjanja postupka komasacije u KO Kikinda bila vlasnik poljoprivrednog zemljišta u toj katastarskoj opštini i da li joj je dostavljeno rešenje o raspodeli komasacione mase. Od navedenih činjenica zavisi dozvoljenost zahteva podnosioca ustavne žalbe, kao i odluka o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za dodelu drugog odgovarajućeg zemljišta iz komasacione mase. Ustavni sud konstatuje da ni u drugostepenom upravnom postupku, niti u upravnom sporu pred Upravnim sudom nisu otklonjene povrede postupka nastale u postupku pred Komisijom. U vezi sa stanovištem Upravnog suda da iz „zakonskog rešenja proizlazi“ da se u komasacionom postupku rešava samo o pitanjima u vezi sa grupisanjem i novom podelom zemljišta koje ulazi u komasacionu masu, a da se ostala sporna pitanja raspravljaju u redovnom postupku pred sudom opšte nadležnosti, Ustavni sud ističe da je predmet zahteva podnosioca ustavne žalbe upravo dodela zemljišta iz komasacione mase, o čemu se, po oceni ovog suda, odlučuje u postupku pred Komisijom. Polazeći od toga da u arhivi opštine Kikinda nisu sačuvana rešenja o komasaciji, niti raspravni zapisnici, a imajući u vidu pravnu prirodu dokaza na kome se temelji ocena upravnih organa i Upravnog suda da Kovinka Berbakov nije unela poljoprivredno zemljište u komasacionu masu, Ustavni sud nalazi da osporeni akt ne sadrže relevantne i dovoljne razloge za ocenu da podnosilac ustavne žalbe neosnovano potražuje drugo odgovarajuće zemljište iz komasacione mase.
Ocenjujući da osporena presuda Upravnog suda nije obrazložen a na način koji bi otklonio sumnju u arbitr ernost postupanja i odlučivanja, Ustavni sud je, ne prejudicirajući odluku o predmetnoj upravnoj stvari, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-48/2013-09 od 16. maja 2013. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.
7. S obzirom na to da će nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda U. 10861/13 od 17. oktobra 2014. godine biti ponovo odlučivano o tužbi podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio preuranjenim njegov zahtev za utvrđivanje povrede ostalih prava istaknutih u ustavnoj žalbi.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).
9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić