Odbijanje ustavne žalbe u upravnom sporu zbog carinskog prekršaja

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka donetih u prekršajnom postupku zbog carinskog prekršaja. Sud je ocenio da podnosilac nije izneo ustavnopravne razloge, već osporava činjenično stanje i primenu prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. V . izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 5634/14 od 24. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12. oktobra 2017. godine, preko punomoćnika T. H . L, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je rešenjem NOO Savski venac od 30. decembra 1959. godine iz poseda ranijih vlasnika D. V . i R . M . izuzeta katastarska parcela broj …/3 KO Beograd 7 za potrebe Uprave zgrada saveznih organa, radi stambene izgradnje, odnosno izgradnje vile za reprezentaciju; da je podnosilac, kao pravni sledbenik ranijeg vlasnika D. V . 1. marta 2010. godine podneo nadležnom organu zahtev za poništavanje navedenog rešenja o izuzimanju parcele, iz razloga što korisnik nije priveo zemljište nameni do 13. maja 2004. godine; da je podnosilac, takođe, podneo zahtev za povraćaj imovine, odnosno obeštećenje; da navedeni postupci nisu pravnosnažno okončani; da je u postupku koji je okončan osporenim aktom podnosilac tražio da se oglase ništavim rešenje o odobrenju za izgradnju objekta na spornoj parceli i rešenje kojim je ono izmenjeno u pogledu investitora.

Prema navodima ustavne žalbe , proizvoljan je stav Upravnog sud a da podnosilac nije ovlašćen za pokretanje postupka za oglašavanje ništavim predmetnih rešenja, jer nije bio stranka u postupku u kome su ona doneta. Podnosilac ističe da ima pravni interes za podnošenje predlog a za oglašavanje ništavim, jer bi, ako se njegov zahtev usvoji, sporna parcela imala status neizgrađenog građevinskog zemljišta, pa bi mogao da ostvari pravo na restituciju u naturalnom obliku, a takođe bi se smatralo da parcela nije privedena nameni za koju je izuzeta, što je razlog za poništaj rešenja o izuzimanju sporne parcele iz poseda ranijih vlasnika.

Podnosilac ustavne žalbe , takođe, smatra proizvoljnim stanovište Upravnog suda da ne postoji obaveza postupajućeg organa da pokrene postupak oglašavanja ništavim predmetnih rešenja po službenoj dužnosti. Po mišljenju podnosioca , postupak za oglašavanje rešenja ništavim vodi se po službenoj dužnosti, bez obzira na to ko ga je inicirao , zbog čega nadležni organ ima obavezu da na osnovu priloženih dokaza oceni ispunjenost uslova za primenu čl. 257. i 258. Zakona o opštem upravnom postupku , a ne da li je podnosilac ovlašćen na podnošenje predloga za oglašavanje rešenja ništavim.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove uprave gradske uprave grada Beograda broj 351.2-361/95 od 5. avgusta 2013. godine odbačen je kao podnet od neovlašćenog lica, predlog podnosi oca ustavne žalbe za oglašavanje ništavim rešenja tog organa od 27. septembra 1995. godine, kojim je investitoru odobreno izvođenje radova na izgradnji rezidencijalnog objekta na k.p. br. …/2 i …/3 KO B. 7, kao i rešenja istog organa od 14. oktobra 1997. godine, kojim je izmenjen naziv investitora iz rešenja od 27. septembra 1995. godine . Prvostepeni organ je, na osnovu izveštaja dostavljenih od strane nadležnih organa, utvrdio da nisu pravnosnažno okončani postupci koji se vode po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za poništaj rešenja: o prenosu prava korišćenja na spornoj parceli, o izdatoj upotrebnoj dozvoli, o određivanju organa upravljanja na spornoj parceli i o izuzimanju k.p. broj …/3 KO B. 7 iz poseda ranijeg vlasnika.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je rešenjem broj 351-03-01362/2013-06 od 3. februara 2014. godine odbilo žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa od 5. avgusta 2013. godine, sa obrazloženjem da podnosilac nije bio „glavna stranka“ u postupku izdavanja rešenja čije oglašavanje ništavim traži i da je zbog toga u prvostepenom postupku utvrđivano da li podnosilac predloga, kao zainteresovano lice radi zaštite svojih prava i pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Drugostepeni organ je ocenio da je, na osnovu izvedenih dokaza, pravilno prvostepeni organ utvrdio da podnosilac nema pravni interes da učestvuje u postupku vezanom za izdavanje odobrenja za izgradnju na spornoj parceli, ni izmene istog, te da stoga nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za oglašavanje predmetnih rešenja ništavim.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 5634/14 od 24. maja 2017. godine odbijena je tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost navedenog drugostepenog rešenja. Up ravni sud je prihvatio kao jasne, detaljne i na zakonu zasnovane razloge kojima su prvostepeni i drugostepeni organ obrazložili nedostatak aktivne legitimacije na strani podnosioca ustavne žalbe i ocenio da podnosilac nije lice obuhvaćeno odredbom člana 258. Zakona o opštem upravnom postupku, jer to ne proizlazi iz spisa predmeta, navoda zahteva, niti iz dokaza priloženih uz inicijalni akt. Upravni sud je ocenio neosnovanim navode tužbe da stranačka legitimacija za iniciranje predmetnog upravnog postupka proističe iz člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, jer podnosilac nije bio stranka u postupku izdavanja rešenja čije oglašavanje ništavim traži, a navedena odredba ne ovlašćuje „bilo koju stranku, koja ima ma kakav pravni interes“ da pokrene postupak za uklanjanje pravnosnažnog upravnog akta iz pravnog poretka. Upravni sud je, takođe, ocenio da organ koji je odlučivao o predlogu podnetom na osnovu odredbe člana 257. Zakona o opštem upravnom postupku, nema obavezu da pokrene postupak primenom tog vanrednog pravnog sredstva po službenoj dužnosti, ako nalazi da je taj predlog pod net od strane neovlašćenog lica.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe sledećih propisa:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da je s tranka lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se ništavim oglašava rešenje – koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku, koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu, čije izvršenje nije moguće, koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala, odnosno koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti (član 257. tač. 1) do 5)); da se rešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili javnog tužioca (član 258. stav 1.); da je protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena žalba (stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da ima pravni interes za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim spornih rešenja o izdavanju dozvole za izgradnju i o izmeni tog rešenja i da je proizvolja n pravni stav Upravnog suda da on nije ovlašćen za pokretanje tog postupka, jer nije bio stranka u postupku u kome su sporna rešenja doneta.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija označenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Ustavni sud naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom.

Ustavni sud dalje ukazuje da je u Odluci Už -8195/2015 od 26. oktobra 2017. godine, objavljenoj na internet stranici: www.ustavni.sud.rs), u vezi sa pitanjem aktivne legitimacije za podnošenje predloga za oglašavanje rešenja ništavim, ocenio proizvoljnim stanovište Upravnog suda da podnositeljka ustavne žalbe nije ovlašćena da podnese predlog za oglašavanje ništavim odobrenja za izgradnju objekta, budući da nije učestvovala u postupku izdavanja tog odobrenja. Ustavni sud je u toj odluci istakao da je nadležni organ bio dužan da utvrdi da li podnositeljka ustavne žalbe, saglasno članu 39. Zakona o opštem upravnom postupku, ima pravo da radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa podnese predlog za oglašavanje ništavim spornog odobrenja za izgradnju objekta . Ovaj sud naglašava da je presuda Upravnog suda koja je osporena u navedenom ustavnosudskom predmetu sadržala konstataciju da je predlog za oglašavanje ništavim rešenja o odobrenju za izgradnju podnet iz razloga što je pravnosnažnom i izvršnom presudom nadležnog suda usvojen tužbeni zahtev podnositeljke i utvrđeno da je ništav ugovor o ustupanju ravnog krova radi izgradnje stana zaključen između investitora i stambene zgrade.

Primenjujući navedeno stanovište na konkretan ustavnosudski spor, Ustavni sud konstatuje da je u postupku pred prvostepeni m organ om ispitiva no da li podnosilac ustavne žalbe aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim spornih rešenja zasniva na ishodu nekog od postupaka koje je pokrenuo radi poništaja rešenja nadležnih organa donetih u vez i sa pravima na spornoj parceli. Prvostepeni organ je, s tim u vezi, utvrdio, da nijedan od tih postupaka nije pravnosnažno okončan, što ni podnosilac ustavne žalbe ne osporava. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe nije bio direktna stranka u postupku donošenja spornih rešenja, a imajući u vidu dokaze izvedene u prvostepenom postupku, drugostepeni organ je ocenio da podnosilac nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za oglašavanje predmetnih rešenja ništavim.

Ustavni sud je konstatovao da osporena presuda Upravnog suda sadrži ocenu da stranačka legitimacija za iniciranje predmetnog upravnog postupka ne proističe iz člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, jer podnosilac nije bio stranka u postupku izdavanja rešenja čije oglašavanje ništavim traži, a navedena odredba ne ovlašćuje „bilo koju stranku, koja ima ma kakav pravni interes“ da pokrene postupak za uklanjanje pravnosnažnog upravnog akta iz pravnog poretka . Ustavni sud, međutim, konstatuje da ocena Upravnog suda o nepostojanju aktivne legitimacije podnosioca u postupku po predlog u za oglašavanje spornih rešenja ništavim nije zasnovana samo na navedenoj činjenici. Naime, taj sud je istakao da ona ne proizlazi ni iz spisa predmeta, navoda zahteva, niti iz dokaza priloženih uz inicijalni akt, prihvatajući u svemu razloge navedene u rešenjima prvostepenog i drugostepenog organa.

Ustavni sud je imao u vidu da se u postupku koji je okončan osporenim aktom nadležni organi nisu zaustavili na utvrđenju da podnosilac ustavne žalbe nije bio stranka u postupku donošenja rešenja čije oglašavanje ništavim je tražio, već su ispitivali da li on, saglasno članu 39. Zakona o opštem upravnom postupku, ima pravo da radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa podnese predmetni predlog i, s tim u vezi, utvrdili da u vreme podnošenja predmetnog predloga nije bio pravnosnažno okončani nijedan od postupaka vođenih po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za poništaj rešenja kojima je odlučivano o pravima na spornoj parceli.

Po nalaženju ovog suda, nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe kojima se pravni interes podnosioca za podnošenje predmetnog predloga objašnjava uticajem eventualnog usvajanja tog predloga na odlučivanje o njegovom zahtevu za restituciju, odnosno za poništaj rešenja o izuzimanju sporne parcele iz poseda ranijih vlasnika. Ustavni sud, takođe, ocenjuje neosnovanim navode ustavne žalbe da nadležni organ ima obavezu da na osnovu priloženih dokaza oceni ispunjenost uslova za primenu čl. 257. i 258. Zakona o opštem upravnom postupku i u slučaju kada ne postoji aktivna legitimacija za podnošenje predloga za oglašavanje rešenja ništavim. Ovaj sud, s tim u vezi, ukazuje na to da je organ ovlašćen da po službenoj dužnosti oglasi rešenje ništavim, ako smatra da postoji neki od razloga propisanih zakonom, ali se to ovlašćenje organa ne može posmatrati u okviru njegovo g odlučivanja o predlogu za oglašavanje ništavim koji je podnelo neovlašćeno lice.

Ocenjujući ustavnopravno prihvatljivim zaključak Upravnog suda da podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim spornih rešenja , U stavni sud je utvrdio da osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, garantovanih odredbama čl. 36. i 58. Ustava , obrazlaže navodima koji su prethodno ocenjeni kao neosnovani, te ih nije ponovo ispitivao.

Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu .

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.