Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Povreda je nastala jer potraživanje podnositeljke, utvrđeno izvršnom ispravom, nije namireno u izvršnom postupku protiv dužnika u restrukturiranju, koji je bio u pretežnom državnom vlasništvu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8655/2016
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, d r Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. C . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. C . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vod io pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1332/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 1332/11 od 29. aprila 2011. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. C . iz Lesko vca izjavil a je Ustavnom sudu, 16 . novembra 201 6. godine, preko punomoćnika D. M ., advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1332 /11 i izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3121/12 (I. 93/2014). Podnositeljka je istak la zahtev za naknadu materijalne štete u vis ini iznosa utvrđenih u izvršnom postupku, odnosno u iznosu utvrđenom zaključkom o priznatim potraživanjima u predmetu Privred nog suda u Leskovcu St. 38/2015 i tražila naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 1322/11 od 29. aprila 2011. godine određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca Z . C, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika H . „N .“ AD Leskovac u restruktuiranju, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Leskovcu P1. 303/10 od 7. decembra 2010. godine, radi isplate dela neisplaćene zarade za određeni vremenski period.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 3121/2012 od 20. jula 2012. godine određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca Z . C, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika H . „N .“ AD L. u restruktuiranju, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Leskovcu P1. 1352/11 od 9. februara 2012. godine. Na predlog izvršnog poverioca izvršni sud je rešenjem I. 3121/12 od 27. februara 2014. godine , u odnosu na izvršnog dužnika H. „N .“ AD Leskovac, obustavio postupak izvršenja pred sudom, te je postupak nastavljen pred izvršiteljem u predmetu I. 93/2014.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4. I. 66 /15 od 31. marta 2015. godine u stavu prvom izreke odbačen je zahtev predlagača Z . C . iz Leskovca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 3121/12 (I. 93/2014) ; u stavu drugom izreke usvojen je zahtev predlagača , za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1332 /11; u stavu trećem izreke naloženo je Osnov nom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako b i se postupak izvršenja iz stava drugog izreke okončao u najkraćem mogućem r oku; u stavu četvrtom izreke određena je predlagaču primerena naknada za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 50 evra, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova , u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

U obrazloženju rešenja R4 I. 66/15 od 31. marta 2015. godine, između ostalog, navedeno je: da je odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 3121/12 (I. 93/2014), Viši sud ocenio da se zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku može podneti samo u odnosu na postupak koji je u toku; da je navedeni izvršni postupak okončan pravnosnažnim i izvršnim rešenjem tog suda I. 3121/12 od 27. februara 2014. godine, zato što je izvršenje nastavljeno pred izvršiteljem, pre podnošenja zahteva predlagača u ovoj pravnoj stvari, zbog čega je zahtev predlagača u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž G. 481/15 od 22. aprila 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 I. 66/15 od 31. marta 2015. godine, u stavu prvom, trećem i petom izreke.

Ustavni sud je utvrdio: da je nad stečajnim dužnikom H. „N .“ AD Leskovac otvoren postupak stečaja pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15; da je podnositeljka ustavne žalbe prijavila svoje potraživanje u stečajnom postupku i da je prijavljeno potraživanje priznato.

Ustavni sud je, proverom podataka preko „Portala sudova“, utvrdio da je obustavljen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, a da je nastavljen prema stečajnoj masi.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust redovnog suda da obezbedi da se namiri potraživanje utvrđeno sudskom odlukom u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika H . „N .“ AD Leskovac, koji je u vreme nastanka potraživanja bio u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini izn osa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 1332/11 od 29. aprila 2011. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. U pogledu preostalog dela ustavne žalbe u kome se ističe povreda prava na imovinu i traži naknada materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3121/12, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 i. 66/15 od 31. marta 2015. godine odbačen zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu i da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 481/15 od 22. aprila 2015. godine odbijena žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 i. 66/15 od 31. marta 2015. godine , kao i da podnositeljka rešenja kojima je konačno odlučeno o njenom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovn og suda u Leskovcu I. 3121/12 (I. 94/2014) nije osporila pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud takođe konstatuje da postupak namirenja podnosioca ustavne žalbe nije okončan, budući da je stečajni postupak koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 38/15, a u kome podnositeljka ustavne žalbe ima svojstvo stečajnog poverioca, još uvek u toku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, Ustavni sud ističe da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji nije okončan, još od maja 2014. godine, u nadležnosti redovnih sudova, a ne Ustavnog suda, pri čemu se zaštita ovog prava od 1. januara 2016. godine ostvaruje u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Takođe, Ustavni sud naglašava da je članom 31. stav 1. Zakona predviđeno da lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ima pravo da u parničnom postupku ostvari naknadu imovinske (materijalne) štete od Republike Srbije, čime se, suštinski, ostvaruje i zaštita zajemčenog prava na imovinu.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije proizlazi da podnositeljka pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila Zakonom propisan pravni put za zaštitu svojih prava u redovnom postupku u odnosu na izvršni postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3121/12 (I. 93/2014), a koji je nastavljen pred izvršiteljem, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u tom delu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u preostalom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti