Poništaj presude Upravnog suda zbog arbitrarne primene prava u restituciji

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio presudu Upravnog suda utvrdivši povredu prava na pravično suđenje u postupku restitucije zemljišta. Sud je ocenio da je materijalno pravo arbitrarno primenjeno pri određivanju obveznika vraćanja imovine stečene komasacijom, ne uzimajući u obzir status zemljišta pre oduzimanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8655/2023
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije i dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i Maja Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. „A.“ Klek, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. „A.“ Klek i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1218/21 od 2. juna 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1218/21 od 2. juna 2023. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00085/2018-13 od 9. oktobra 2020. godine.

3. Odbacuje se predlog za odlaganje izvršenja delimičnog rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad broj 46-002213/2014 od 22. juna 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. „A.“ Klek, preko punomoćnika B. P, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 21. jula 2023. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1218/21 od 2. juna 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno:

- da je u KO Zrenjanin III, gde se nalazi poljoprivredno zemljište koje je predmet zahteva za restituciju, sprovedena komasacija;

- da arhivska građa ne sadrži odluke o konačnom dodeljivanju zemljišta iz zemljišnog fonda u GNO Petrovgrad;

- da se iz dokaza izvedenih u toku predmetnog upravnog postupka „jasno i nesporno“ utvrđuje da podnosilac nije imao u svojini i državini poljoprivredno zemljište koje je oduzeto bivšem vlasniku;

- da je Upravni sud u potpunosti zanemario odredbu člana 9. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i nije obrazložio zbog čega nisu od uticaja navodi kojima je podnosilac na to ukazao;

- da su u postupku koji je okončan osporenim aktom proizvoljno primenjene odredbe čl. 15, 24. i 25. navedenog zakona, kao i odredbe čl. 1. i 2. Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine;

- da su navedeni propusti organa uprave i Upravnog suda imali za posledicu povredu prava podnosioca na imovinu.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt, kao i da odloži izvršenje predmetnog delimičnog rešenja Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad, kako bi se sprečila nenadoknadiva šteta za podnosioca.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, izjašnjenje zainteresovanih lica na ustavnu žalbu i odgovor podnosioca ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Delimičnim rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad (dalje u tekstu: Agencija) broj 46-002213/2014 od 22. juna 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, usvojen je zahtev, vraćena imovina i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima bivših vlasnika B. D, M. D. i Đ. D. na 180256/378056 idealnih delova k.p. broj …/3, ukupne površine 37 ha 80 a 56 m2, KO Zrenjanin III, koja je zadružna svojina Z. „A.“. U tački 3. dispozitiva rešenja naloženo je organu nadležnom za upis prava na nepokretnostima da, po pravnosnažnosti ovog rešenja, izvrši upis prava svojine u skladu sa tačkom 1. dispozitiva. Istim rešenjem je određeno da će o zahtevu kojim se potražuju k.p. br. …/1 i …/2, obe u KO Zrenjanin, biti naknadno odlučeno (tačka 6. dispozitiva). Agencija je u obrazloženju predmetnog rešenja najpre konstatovala: da je pravnosnažnom odlukom Gradskog narodnog odbora u Petrovgradu broj 8/1946 od 5. februara 1946. godine o utvrđivanju objekata agrarne reforme na posedu bivših vlasnika oduzet u korist zemljišnog fonda deo k.p. broj …/b/1/b/2 u površini od 60 j 1650 kv hv, na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji; da je za navedenu parcelu sprovedena komasacija; da je iz dopisa Istorijskog arhiva Zrenjanin od 12. jula 2017. godine, Arhiva Vojvodine od 13. jula iste godine i Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin od 17. jula 2017. godine utvrđeno da ti arhivi i Služba ne poseduju konačnu odluku o dodeljivanju poljoprivrednog zemljišta iz zemljišnog fonda u GNO Petrovgrad; da je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, radi utvrđivanja koje je zemljište dobijeno iz komasacione mase pogodno za naturalno vraćanje u ovoj upravnoj stvari, u skladu sa odredbama čl. 24. i 25. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (dalje u tekstu: Zakon).

U obrazloženju predmetnog rešenja Agencije je dalje navedeno: da je sudski veštak geodetske struke nalaz izradio u skladu sa članom 2. stav 2. Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine (dalje u tekstu: Uredba), dok je prilikom predlaganja zemljišta za vraćanje imao u vidu član 2. stav 3. Uredbe; da je u nalazu i mišljenju veštaka predloženo da se vrati 180256/378056 idealnih delova k.p. broj …/3, na kojoj nema izgrađenih objekata i koja ima izlaz na put; da je u listu nepokretnosti broj 2300 KO Zrenjanin III na navedenoj parceli ukupne površine 37 ha 80 a 56 m2 upisana zadružna svojina Z. „A.“ Klek; da je podnosilac ustavne žalbe istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije i naveo da zadruga može biti obveznik vraćanja samo pod uslovima iz člana 9. Zakona, a da se na komasirano zemljište primenjuje Uredba, te da je zadružna svojina upisana u skladu sa odredbom člana 108. stav 1. Zakona o zadrugama, nakon razgraničenja zadružne i društvene, odnosno državne svojine. Agencija je, polazeći od odredaba čl. 2. i 15, člana 24. stav 2, člana 25. stav 1. tač. 1) i 2) i člana 26. stav 1) Zakona i člana 2. st. 2. i 3. Uredbe, ocenila da su ispunjeni uslovi da se podnosiocima zahteva vrati zemljište koje je dobijeno iz komasacione mase i da nema prepreka za vraćanje predmetne imovine u naturalnom obliku. Takođe je ocenjeno da postupak razgraničenja državne i zadružne svojine, bez dokaza o sticanju prava svojine na „parcelama upisanim u zadružnoj svojini, nije dokaz da je ista stečena teretnim pravnim poslom“.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-00085/2018-13 od 9. oktobra 2020. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog delimičnog rešenja Agencije. Drugostepeni organ je konstatovao da je u žalbi navedeno: da je žalilac stekao prava na k.p. …/3 u postupku komasacije, koja predstavlja originaran način sticanja, dakle, ne radi se ni o dobročinom, niti o teretnom pravnom poslu, već o sticanju na osnovu odluke državnog organa; da je zadružna svojina na toj parceli upisana u skladu sa odredbom člana 108. stav 1. Zakona o zadrugama i u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine; da ni po odredbama Zakona, ni Uredbe, ne postoji mogućnost da se umesto oduzetog, a potom komasiranog zemljišta, vraća zemljište iz „fonda zadružne imovine“; da je podnosilac „u drugoj dopuni žalbe“ dostavio zapisnik sačinjen u postupku izlaganja zemljišta koje je uneto u komasacionu masu KO Zrenjanin, pribavljen od Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin, iz koga se može utvrditi stanje pre i posle komasacije za P. „K.“, čiji je pravni sledbenik podnosilac. Drugostepeni organ je ocenio pravilnom odluku Agencije o predmetnom zahtevu, polazeći od odredbe člana 24. stav 2. Zakona, a imajući u vidu da je oduzeta parcela bila predmet komasacije, te da nema smetnji za vraćanje predviđenih u članu 25. st. 1. i 2. Zakona. Po oceni tog organa, neosnovan je „navod žalbe da je parcela koja je opredeljena za vraćanje stečena teretnim pravnim poslom“, odnosno da je zadružna svojina na toj parceli upisana u skladu sa zakonom, jer podnosilac nije, u smislu odredbe člana 25. stav 1. tačka 3) Zakona, dostavio dokaz da je k.p. broj …/3 stekao teretnim pravnim poslom. Takođe je ocenjeno da se podnosilac neosnovano poziva na član 1. i član 2. stav 3. Uredbe, jer su njome uređeni kriterijumi za vraćanje zemljišta u svojini Republike Srbije, što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari, budući da je k.p. …/3 upisana kao zadružna svojina Z. „A.“ Klek.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1218/21 od 2. juna 2023. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost konačnog rešenja Ministarstva finansija. Upravni sud je u osporenoj presudi konstatovao da je u tužbi, pored ostalog, navedeno da se u odnosu na nove parcele koje su dobijene iz komasacione mase u postupku razgraničenja nije ni mogao utvrđivati pravni osnov sticanja prava korišćenja, već se način sticanja utvrđuje u odnosu na parcele koje je učesnik komasacije uneo u komasacionu masu. Upravni sud je prihvatio u svemu razloge drugostepenog organa na kojima je zasnovana odluka o žalbi i našao da tužba ne sadrži nijedan navod koji nije ocenjen u upravnom postupku, koji bi mogao da bude od uticaja na drugačije odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik PC“, br. 72/11 i 108/13) propisano je: da se pod „podržavljenom imovinom“ podrazumeva imovina koja je na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona oduzeta i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (član 3. tačka 2)); da je obveznik vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku, osim Republike Srbije, zadruga, koja je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini - u odnosu na pravo koje joj pripada (član 9. stav 1.); da se ovim zakonom vraćaju nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu (član 15. stav 1.); da su predmet vraćanja podržavljene nepokretnosti, pored ostalih, poljoprivredno zemljište (član 15. stav 2.); da se bivšem vlasniku vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu i šumama, oduzetim primenom propisa iz člana 2. ovog zakona (član 24. stav 1.); da ukoliko je oduzeto poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište bilo predmet komasacije, odnosno arondacije nakon oduzimanja, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište (član 24. stav 2.); da se ne vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona - na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ako je neophodna nova parcelacija zemljišta radi obezbeđivanja pristupnog puta za zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje ili ako je zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom (član 25. stav 1. tač. 1), 2) i 3)); da Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim, pored ostalog, utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje (član 47. stav 1.).

Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 29/18) bliže su uređeni kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine (član 1.).

Odredbama člana 2. Uredbe predviđeno je: da pojam „komasaciona masa“ iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju podrazumeva komasirano poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazilo oduzeto zemljište ili komasirano područje susedne jedinice lokalne samouprave (stav 1.); da pojam „za to zemljište“ iz člana 24. stav 2. Zakona znači da će se na vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta koje je bilo predmet komasacije, odnosno arondacije, shodno primenjivati kriterijumi utvrđeni Tehničkim uputstvom za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u postupku vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (stav 2.); da će Uprava za poljoprivredno zemljište, u roku od 15 dana od stupanja na snagu ove uredbe, a nakon što joj Agencija za restituciju dostavi podatke o površinama poljoprivrednog zemljišta koje se potražuju u katastarskim opštinama u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, utvrditi katastarske parcele u državnoj svojini u površini koja će biti dovoljna da se do kraja sprovede postupak vraćanja imovine, a koje mogu biti predmet vraćanja u smislu Zakona i ove uredbe i te podatke dostaviti Agenciji (stav 3.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da je u postupku koji je okončan osporenim aktom utvrđeno da je deo k.p. broj …/b/1/b/2 KO Zrenjanin III oduzet od bivših vlasnika primenom Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji i da je za tu parcelu sprovedena komasacija, a da je zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika utvrđeno pravo svojine na delu k.p. …/3, koju je podnosilac ustavne žalbe stekao na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase. Predmetno delimično rešenje Agencije zasnovano je na odredbama čl. 15, 24. i 25. Zakona i člana 2. i 3. Uredbe. Iz obrazloženja rešenja drugostepenog organa i osporene presude Upravnog suda proizlazi da nema mesta primeni Uredbe, budući da su njome uređeni kriterijumi za vraćanje zemljišta u svojini Republike Srbije i da je podnosilac ustavne žalbe bio dužan da dostavi dokaz da je k.p. …/3 stekao teretnim pravnim poslom.

Po nalaženju Ustavnog suda, u postupku koji je okončan osporenim aktom bilo je sporno sledeće pravno pitanje: da li je obveznik vraćanja lice koje je steklo prava na zemljištu dobijenom iz komasacione mase, ako nije bilo nosilac prava na zemljištu koje je predmet zahteva za vraćanje, nakon njegovog podržavljenja, odnosno ako to zemljište nije unelo u komasacionu masu.

Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona proizlazi: da obveznik vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku može biti i zadruga, koja je, na dan stupanja na snagu tog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini; da se ne vraća pravo svojine na oduzetom poljoprivrednom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, zemljište u društvenoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom; da se umesto podržavljenog poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije nakon oduzimanja, bivšem vlasniku za to zemljište dodeljuje zemljište koje je dobijeno iz komasacione mase. Iz odredaba Uredbe proizlazi da se, umesto poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije nakon oduzimanja, bivšem vlasniku utvrđuje pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini, prevashodno na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazilo oduzeto zemljište.

Iz navedenih odredaba Zakona i Uredbe, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da se, u situaciji kada je podržavljeno zemljište bilo predmet komasacije, najpre mora utvrditi ko je na dan stupanja na snagu Zakona bio nosilac prava na podržavljenom zemljištu, odnosno ko je uneo u komasacionu masu zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje. Naime, to lice, odnosno njegov pravni sledbenik, obveznik je vraćanja zemljišta, ako ne dokaže da je zemljište steklo teretnim pravnim poslom i u tom slučaju se bivšem vlasniku, odnosno njegovom zakonskom nasledniku utvrđuje pravo svojine na odgovarajućem zemljištu koje je obvezniku vraćanja dodeljeno u postupku komasacije. Međutim, ako je učesnik komasacije uneo u komasacionu masu zemljište oduzeto od bivšeg vlasnika koje je stekao teretnim pravnim poslom, obveznik vraćanja je Republika Srbija, a bivšem vlasniku se vraća komasirano zemljište koje je u svojini Republike Srbije, u skladu sa Uredbom (videti Odluku Už-7721/2021 od 30. novembra 2023. godine, objavljenu na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Primenjujući navedeno stanovište na konkretan slučaj, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe nije mogao biti određen kao obveznik vraćanja, ako u postupku restitucije nije utvrđeno da je on, odnosno njegov pravni prethodnik, bio nosilac prava na delu k.p. broj …/b/1/b/2, koja je oduzeta od bivših vlasnika, odnosno da je to zemljište uneo u komasacionu masu. Takođe, nema ustavnopravnog utemeljenja zaključak iznet u osporenoj presudi Upravnog suda – da je podnosilac bio dužan da dokaže da je teretnim pravnim poslom stekao zemljište koje mu je dodeljeno u postupku komasacije, budući da ta obaveza postoji u odnosu na poljoprivredno zemljište koje je oduzeto od bivšeg vlasnika.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je okončan osporenim aktom proizvoljnom primenom materijalnog prava zakonskim naslednicima bivših vlasnika utvrđeno pravo svojine na delu k.p. broj …/3, koju je podnosilac ustavne žalbe stekao na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase. Ustavni sud je stoga utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1218/21 od 2. juna 2023. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-00085/2018-13 od 9. oktobra 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio preuranjenim zahtev ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da će, nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda, biti ponovo ispitana zakonitost rešenja Ministarstva finansija kojim je okončan predmetni upravni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta, jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Poništaj presude Upravnog suda zbog arbitrarne primene prava u restituciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti