Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava rešenje Privrednog suda. Sud je arbitrerno primenio procesno pravo kada je odbio predlog za izvršenje troškova postupka na račun punomoćnika, iako zakon to omogućava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Draginje Munćan, Milice Jovović, Dragoljuba Stankovića, Dragiše Đošića i Anđelije Kosanić, svih iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Draginje Munćan, Milice Jovović, Dragoljuba Stankovića, Dragiše Đošića i Anđelije Kosanić i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 962/15 od 10. jula 2015. godine i rešenjem istog suda IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru koji su izvršni poverioci izjavili protiv stava drugog izreke rešenja tog a suda I. 962/15 od 10. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Draginja Munćan i druga lica navedena u uvodu i tački 1. izreke, svi iz Vršca, podneli su Ustavnom sudu, 28. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Vojne Marinela, advokata iz Vršca, ustavnu žalbu protiv stava drugog izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 962/15 od 10. jula 2015. godine i rešenja istog suda IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine odbijen prigovor podnosilaca ustavne žalbe, kao izvršnih poverilaca, te je potvrđeno rešenje tog suda I. 962/15 od 10. jula 2015. godine; da je osporenim rešenjima Privredni sud u Beogradu samo delimično usvojio predloženo izvršenje, dok je predlog podnosilaca odbi o u delu kojim je tražena naplata parničnih i izvršnih troškova, pozivajući se na član 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog toga što su tražili „da se izvršenje odredi i sprovede u njihovu korist kao poverilaca označenih u izvršnoj ispravi a da su istovremeno tražili da se troškovi parničnog i izvršnog postupka prenesu na račun njihovog punomoćnika“. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji njihovu ustavnu žalbu, poništi rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine i naloži tom sudu da ponovo odluči o prigovoru podnosilaca izjavljenom protiv drugog stava izreke rešenja tog suda I. 962/15 od 10. jula 2015. godine. Istakli su i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) I. 962/15 od 10. jula 2015. godine, u stavu prvom izreke , delimično je usvojen predlog za izvršenje izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podnet na osnovu izvršne isprave – rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 609/14 od 14. januara 2015. godine, te je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije - V isoki savet sudstva, radi naplate potraživanja izvršnih poverilaca u iznosu od ukupno 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U stavu drugom izreke, odbijen je predlog za izvršenje u delu kojim je tražena naplata iznosa od 90.000,00 dinara na ime parničnih troškova i iznosa od 25.900,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka. U obrazloženju prvostepenog osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su predlogom za izvršenje izvršni poverioci tražili naplatu troškova parničnog i izvršnog postupka, prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnih poverilaca; da ovlašćenje dato punomoćniku poverilaca ne predstavlja izvršnu ispravu iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti su poverioci dostavili konačnu odluku donetu u parničnom, upravnom ili prekršajnom postupku, kojom bi se dokazao prenos potraživanja na punomoćnika. Protiv navedenog rešenja, u stavu drugom izreke , izvršni poverioci su izjavili prigovor.

Osporenim rešenjem Privrednog suda IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje toga suda I. 962/15 od 10. jula 2015. godine, u stavu drugom njegove izreke. U obrazloženju osporenog rešenja veća je, između ostalog, navedeno: da imajući u vidu da su izvršni poverioci predlogom za izvršenje tražili da se izvršenje odredi u korist njihovog punomoćnika, odnosno da se novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika prenesu na tekući račun punomoćnika, to je pravilan zaključak prvostepenog suda o nepostojanju uslova za primenu odredbe člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da priloženo punomoćje ne predstavlja ispravu o prenosu potraživanja; da dostavljeno punomoćje, u smislu odredbe člana 89. Zakona o parničnom postupku, može biti osnov za prijem dobrovoljnog ispunjenja obaveze od strane dužnika, ali ne i za prenos sredstava u izvršnom postupku.

4. Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/ 14) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/ 14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

5. Ispitujući navode ustavne žalbe koji se odnose na osporen i stav drugi izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 962/15 od 10. jula 2015. godine i rešenje istog suda IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine, Ustavni sud ukazuje da je u ranijoj praksi, a po ustavnim žalbama podnosilaca koji su bili u istoj činjen ičnoj i pravnoj situaciji kao podnosi oci ustavne žalbe u ovom predmetu, usvajao ustavne žalbe podnosilaca i utvrđivao da su nadležni izvršni sudovi, odbacujući predloge za izvršenje kojima je tražen prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnih poverilaca, arbitrerno primenili, odnosno protumačili relevantno procesno pravo sadržano u odredbi člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine (vid. Odluku Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine). Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz citirane odredbe člana 89. stav 1. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj zakonskoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/ 14). Takva odredba nije postojala u prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS “, br. 125/04 i 111/09 ). Dakle, radi se o posebnoj odredbi zakona, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanog citiranom odredbom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Na osnovu sve ga izloženog, Ustavni sud nalazi da je stavom drugim izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 962/15 od 10. jula 2015. godine i rešenjem istog suda IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine arbitrerno primenjeno procesno pravo, što je za posledicu imalo povredu prava podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je , stoga, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da je utvrdio da je u konkretnom slučaju nadležni sud arbitrerno primenio procesno pravo na štetu podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, poništio osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 469/15 I. 962/15 od 23. oktobra 2015. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o prigovoru koji su izvršni poverioci izjavili protiv stava drugog izreke rešenja tog a suda I. 962/15 od 10. jula 2015. godine , te je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić