Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Utvrđeno je pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8662/2015
11.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Suade Đerlek iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Suade Đerlek i utvrđuje da u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 556/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Suada Đerlek iz Novog Pazara podnela je Ustavnom sudu, 28. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Emira Fetahovića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 556/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog navela da je u svojstvu izvršnog poverioca podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška pamučna predionica “ DOO iz Novog Pazara, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te da još uvek nije naplatila svoje potraživanje. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška pamučna predionica“ DOO iz Novog Pazara. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 415/02 od 29. decembra 2003. godine, kojom je obavezan tuženi „Raška pamučna predionica“ DOO iz Novog Pazara da tužilji Suadi Đerlek na ime garantovane zarade isplati određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjem I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda Novom Pazaru R4. I. 46/15 od 14 . oktobra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 556/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđen joj je iznos od 30.000,00 dinara, dok su zahtev i predlagača da joj se isplati iznos naknade nematerijalne štete preko dosuđenog do traženog iznosa od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti , kao i iznos materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine odbijen i, kao neosnovani.

4. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojom je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „ prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika „Raška pamučna predionica “ DOO iz Novog Pazara , koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551 /2011 od 20. juna 2013. godine), pritom konstatujući da je Viši sud u Novom Pazaru rešenjem R4. I. 46/15 od 14. oktobra 2015. godine omaškom odbio takav zahtev podnositeljke kao neosnovan. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 556/03 od 4. avgusta 2003. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnositeljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete, kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđeni iznos od 3 0.000,00 dinara nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Konačno, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ust avni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao tački 3. izreke

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti