Zaštita prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Privrednog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Neustavno je stanovište suda da nije nadležan za prigovor radi ubrzavanja postupka nakon što je predmet predat javnom izvršitelju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „T.“ d.o.o. Kragujevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „T.“ d.o.o. Kragujevac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kragujevcu R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu Iv. 2160/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „T.“ d.o.o. Kragujevac podnelo je Ustavnom sudu, 31. avgusta 2020. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim se sud istovremeno oglasio nenadležnim za postupanje po prigovoru podnosioca radi ubrzavanja i kojim je odbačen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu Iv. 2160/05 , sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sud om okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja , a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Privredni sud u Kragujevcu se osporenim rešenjem R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine oglasio nenadležnim za postupanje po prigovoru podnosioca i odbacio je njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu Iv. 2160/05 , sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sud om okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja , a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku. Osporeni akt je dostavljen podnosiocu 20. avgusta 2020. godine.

3.2. Uvidom u spise predmeta ovog Suda Už-12848/2020, Ustavni sud je utvrdio da je Privredni apelacioni sud rešenjem Rži 21/20 od 19. oktobra 2020. godine odbacio kao nedopuštenu žalbu podnosioca podnetu protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 16. marta 20 23. godine, Rešenjem Už-12848/2020 odbacio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rži 21/20 od 19. oktobra 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava akt suda kojim se sud oglasio nenadležnim za postupanje po prigovoru podnosioca radi ubrzavanja i odbacio je njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji j e vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu Iv. 2160/05 , sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sud om okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja , a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen i da je sud nenadležan da postupa po takvom prigovoru , jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4I. 6/20 od 10. jula 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određenjem da Privredni sud u Kragujevcu sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu Iv. 2160/05 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9 . Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.