Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, te da nisu povređena prava na ograničeno trajanje pritvora i pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2151/12 od 21. septembra 2012. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. V. M . iz Beograda je , 9. novembra 2012. godine, preko punomoćnika D. Ć , advokata iz Stare Pazove, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2151/12 od 21. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenih odredbama člana 31, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije. Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe i povredu prava iz čl ana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od prava zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede ov og prava ceni u odnosu na označen u odred buUstava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je osporenim rešenjima pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 11. juna 2011. godine , kada je lišen slobode. Podnosilac potom detaljno iznosi sadržinu osporen ih rešenja i rešenja koja su im prethodila, te analizira razloge zbog kojih mu je pritvor produžen, a posebno ističe : da je njegov branilac protiv rešenja o određivanju i svih rešenja o produženju pritvora izjavljivao žalbe koje su odbijane kao neosnovane; da su razlozi za produženje pritvora „obrazloženi na isti način“; da nadležni sud ne pominje „niti jednom rečju okolnosti i činjenice koje su utvrđene u provedenom dokaznom postupku“; da je sud „morao“ da mu ukine pritvor nakon glavnog pretresa koji je održan 7. juna 2012. godine, jer nije bilo novih dokaznih predloga, te „svojim boravkom na slobodi nikako ne bi mogao uticati da dalji tok krivičnog postupka koje je doveden do kraja“, posebno imajući u vidu da „sledeći glavni pretres nije zakazan sve do 2. novembra 2012. godine“; da je „sasvim jasno da je, ako ne i više, onda sigurno ovih pet meseci proveo potpuno bespotrebno i neosnovano u pritvoru“, a što „potvrđuju i navodi rešenja kojim je pritvor ukinut“. Takođe, podnosilac, pored ostalog, navodi i: da „suđenje traje od 13. juna 2011. godine kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage i kada je određen pritvor sve do 2. novembra 2012. godine kada je glavni pretres okončan i V. M . pušten iz pritvora, što je nedopustivo dugačak period imajući u vidu da je pet lica bilo u pritvoru 1 godinu 4 meseca i 25 dan“; da „glavni pretres nije zakazivan niti održavan u periodu od 7. juna 2012. godine pa sve do 2. novembra 2012. godine, bez valjanog razloga, a da je za to vreme pritvor dva puta neosnovano produžavan“; da su sudovi „u obrazloženju svoje odluke o produženju pritvora stalno navodili identične i stereotipne razloge“, odnosno da „ne daje ni valjane razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno“; da je posebno trebalo obrazložiti zašto je „jači javni interes da V . M . bude u pritvoru od prava V . M . da se brani sa slobode, uz naravno uvažavanje pretpostavke nevinosti i uz obavezu suda za hitno postupanje; da je „pravo na pretpostavku nevinosti povređeno baš činjenicom da se pritvor bez valjanog razloga faktički pretvorio u kaznu pre pravosnažnosti presude, i da se formulacijama rešenja o produženju pritvora navodi da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, pre pravosnažne presude suda“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu nematreijalne štete, kao i troškove postupka pred Sudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Subotici se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak .

Krivični postupak je pokrenut 13. juna 2011. godine , donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 35 /11 da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Subotici je protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) 6. decembra 2011. godine podiglo optužnicu. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Nakon što su izjavljeni prigovori protiv optužnice odbijeni, zakazan je glavni pretres za 7. februar 2012. godine. Nastavak glavnog pretresa je potom zakazivan za 8. februar, 2. i 30. mart, 23. april, 7. maj i 7. jun 2012. godine.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Viši sud u Subotici je 11. juna 2012. godine doneo naredbu za veštačenje glasova okrivljenih, koja je ekspedovana 15. juna 2012. godine.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

Viši sud u Subotici je 5. novembra 2012. godine doneo presudu K. 111/11 koja je ukinuta 12. februara 2014. godine rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu.

Predmet je pred Višim sudom u Subotici dobio nov broj K. 29/14 i prvostepeni postupak je u toku.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se u pritvoru nalazio jednu godinu, četiri meseca i 21 dan, računajući od 11. juna 201 1. godine kada je lišen slobode, do 2. novembra 2012. godine kada mu je pritvor ukinut.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 35/11 od 13. juna 201 1. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 2), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je prema podnosiocu tokom istrage produžavan, a nakon podizanja optužnice na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže dva meseca.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da se „osobite okolnosti od značaja ogledaju u osnovanosti sumnje da su se u dužem vremenskom periodu od nekoliko meseci u 2011. godini okrivljeni bavili stavljanjem u promet različitih vrsta opojnih droga“; da su okrivljeni „po sopstvenom kazivanju bez imovine, zaposlenja i stalnih izvora prihoda, pri čemu su kod okrivljenih N.B, V. M . i M.O. pronađeni i veći novčani iznosi, što sveobuhvatno pred stavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi mogli ponoviti krivično delo, ukoliko bi se našli na slobodi“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da se „posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju u postojanju osnovane sumnje da su ovde okrivljeni u dužem vremenskom periodu distribuirali veće količine različitih vrsta opojnih droga (marihuane, hašiša) uključujući i one najteže (heroin, kokain), većem broju korisnika, putem razrađenog sistema plasiranja na teritoriji grada Subotice, a nakon nabavke u većim centrima poput Beograda“; da je „samo prilikom pretresa stanova pronađeno više od 3,6 kilograma marihuane, 1,016 kilograma hašiša i 134,80 grama kokaina“; da za krivično delo koje se okrivljenima stavlja na teret zaprećena kazna preko deset godina, te da su „ispunjena oba uslova za produženje privora“ po osnovu navedenog člana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 2151/12 od 21. septembra 2012. godine odbio kao neosnovan u žalb u branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i žalbe branilaca ostalih okrivljenih, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine, našavši da je prvostepeni sud pravilno produžilo pritvor, jer razlozi predviđeni navedenim zakonskim odredbama i dalje stoje, te je „stanovište ovog suda je da je produženje pritvora prema okrivljenima u konkretnom slučaju neophodno radi vođenja krivičnog postupka, s obzirom da se ista svrha ne može postići drugom merom“.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 2. novembra 2012. godine, neposredno pre podnošenja ustavne žalbe (9. novembar 2012. godine).

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo , pored ostalog, ako: osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (stav 5.).

Odredbama člana 146. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/2009, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog: da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).

5. Ustavni sud konstatuje da podnosilac u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja ističe povredu prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenj a, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo i zbog toga što je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a po oceni nadležnih sudova, to je bilo opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP navedeno da postoji osnovana sumnja da se podnosilac, zajedno sa ostalim licima prema kojima je pritvor produžen, u dužem vremenskom peridu od nekoliko meseci u 2011. godini bavio stavljanjem u promet različitih opojnih droga, te da je kod njega pronađen veći novčani iznos, što uz činjenicu da je bez imovine i da je nezaposlen i bez stalnih izvora prihoda, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo. U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP je navedeno da je za krivično delo koje se podnosiocu ustavne žalbe stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a da je produženje pritvora opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela koje su se, po oceni nadležnog suda , ogledale u tome da postoji osn ovana sumnja da su podnosilac i drugi okrivljeni u dužem vremenskom periodu distribuirali veće količine različitih vrsta opojnih droga - marihuanu, hašiš, heroin i kokain, većem broju korisnika, putem „razrađenog sistema plasiranja na teritoriji grada Subotice, a nakon nabavke u većim centrima poput Beograda“, te da je „samo prilikom pretresa stanova pronađeno više od 3,6 kilograma marihuane, 1,016 kilograma hašiša i 134,80 grama kokaina“.

Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom drugostepenom rešenju Kž2. 2151/12 od 21. septembra 2012. godine našao da je prvostepeni sud pravilno prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor, smatrajući da je „produženje pritvora prema okrivljenima u konkretnom slučaju neophodno radi vođenja krivičnog postupka“ i da se „ista svrha ne može postići drugom merom“.

Po oceni Ustavnog suda, navodeći i jasno obrazlažući konkretne osobite okolnosti koje su u ovom slučaju ukazivale da će podnosilac ustavne žalbe ponoviti krivično delo (postojanje osnovane sumnje da se zajedno sa ostalim okrivljenima u dužem vremenskom peridu bavio stavljanjem u promet različitih opojnih droga, te da je kod njega pronađen veći novčani iznos, pri čemu je bez imovine, nezaposlen i bez stalnih izvora prihoda), odnosno okolnosti koje predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, pored Krivičnim zakonikom zaprećene kazne, i ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora (postojanje osnovane sumnje da je u dužem vremenskom periodu, zajedno sa ostalim okrivljenima, distribuirao veće količine marihuane, hašiša, heroina i kokaina, većem broju korisnika, putem razrađenog sistema plasiranja na teritoriji grada Subotice, te da je prilikom pretresa stanova pronađeno više od 3,6 kilograma marihuane, 1,016 kilograma hašiša i 134,80 grama kokaina), nadležni sudovi su osporena rešenja Kv. 217/12 od 3. septembra 2012. godine i Kž2. 2151/12 od 21. septembra 2012. godine zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporena rešenja posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Polazeći od svega izloženog, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe nadležni sud „ne daje ni valjane razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno“, kao i da uslovi za produženje pritvora nisu individualizovani. Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca da su „razlozi za produženje pritvora „obrazloženi na isti način“, da se „stalno navode identični i stereotipni razlozi“ i da nadležni sud ne pominje „niti jednom rečju okolnosti i činjenice koje su utvrđene u provedenom dokaznom postupku“, ali je ocenio da nisu od značaja za drugačiju odluku Suda, budući da je nadležni sud 2. novembra 2012. godine, kada je utvrdio da su prestali svi zakonski osnovi za dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru, isti ukinuo i podnosioca pustio na slobodu, iako je u tom trenutku postupak bio u toku.

U pogledu navoda ustavne žalbe o tome da pritvor „nedopustivo“ dugo traje „imajući u vidu da je pet lica bilo u pritvoru 1 godinu 4 meseca i 25 dana“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Subotici složen, kako zbog brojnosti optuženih i težine krivičnog dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga) tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak trajao jednu godinu, četiri meseca i 21 dan, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, odlučeno o prigovorima protiv optužnice, zakazan i održan glavni pretres na kome su izvodeni dokazi i doneta prvostepena presuda, Ustavni sud smatra da je nadležni sud u dotadašnjem toku sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak. Najzad, Ustavni sud ponovo ukazuje da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 2. novembra 2012. godine, a da krivični postupak nije pravnosnažno okonačan ni u 2015. godini (nakon podnošenja ustavne žalbe, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, koje je još uvek u toku).

Ustavni sud je posebno cenio i navod podnosioca ustavne žalbe da je sud „morao“ da mu ukine pritvor nakon glavnog pretresa koji je održan 7. juna 2012. godine, jer nije bilo novih dokaznih predloga, te „svojim boravkom na slobodi nikako ne bi mogao uticati da dalji tok krivičnog postupka koje je doveden do kraja“, posebno imajući u vidu da „sledeći glavni pretres nije zakazan sve do 2. novembra 2012. godine“ za koje vreme mu je „pritvor dva puta neosnovano produžavan“. Međutim, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je nakon glavnog pretresa koji je održan 7. juna 2012. godine Viši sud u Subotici doneo naredbu za veštačenje glasova okrivljenih, te je nakon prispeća nalaza i mišljenja veštaka glavni pretres zakazao za 2. novembar 2012. godine, kada je i doneo prvostepenu presudu i podnosiocu ustavne žalbe ukinuo pritvor. Stoga Ustavni sud smatra da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenim rešenjima naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je navode iznete u ustavnoj žalbi takođe ocenio neosnovanim. Ovo iz razloga što iz sadržine osporenih rešenja nesporno proizlazi da sud ovi nisu izne li tvrdnju da je podnosilac izvršio krivičn o del o koj e je predmet krivičnog postupka, a navodi podnosioca u suštini predstavljaju subjektivnu ocenu razloga njegovog pritvaranja i zadržavanja u pritvoru, a ne tvrdnje zasnovane na objektivnim činjenicama.

7. Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređen a Ustavom zajemčen a prav a podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu u celini kao neosnovanu.

8. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.