Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Utvrđeno je da su redovni sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive, detaljne i individualizovane razloge za dalje trajanje pritvora, zasnovane na uznemirenju javnosti koje može ugroziti vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić , Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv. 142/14 od 9. oktobra 201 4. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 3. decembra 201 4. godine, preko punomoćnika B. B , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv. 142/14 od 9. oktobra 2014. godine, zbog povrede prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno: da je „dana 15. marta 2012. godine“okrivljeni D. K . treba lo da bude otpušten na slobodu sa izdržavanja kazne zatvora iz KPZ Beograd - Padinska Skela, međutim iako je kazna već izdržana, okrivljenom nije dopušteno da izađe na slobodu već je direktno iz prostorija KPZ Beograd - Padinska Skela prebačen u prostorije Okružnog zatvora u Valjevu, bez ikakvog objašnjenja, obrazloženja i sudskog rešenja; da je rešenje o određivanju pritvora Višeg suda u Valjevu Kv. 68/13 od 15. marta 2013. godine okrivljenom D. K . uručeno tek 18. marta 2013. godine, u prostorijama Okružnog zatvora u Valjevu iako Zakonik o krivičnom postupku striktno propisuje rok u kojem se licu lišenom slobode od strane suda mora uručiti rešenje o određivanju pritvora, kao i da je zbog opisane protivustavne radnje Višeg suda u Valjevu Kv. 68/13 od 15. marta 2013. godine, podneta ustavna žalba Ustavnom sudu Republike Srbije zavedena pod brojem Už-4688/2013. Dalje je navedeno da je Viši sud u Valjevu rešenjem Kv. 142/14 od 9. oktobra 2014. godine produž io pritvor prema okrivljenom D. K , zanemarujući i ustavne i imperativne odredbe koje je dužan da poštuje i samo formalno naglašava jući da je predmetnu odluku doneo postupajući po primedbama iznetim u rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1953/14 od 3. oktobra 2014. godine, ne navodeći razloge o postojanju uzročno-posledične veze između uznemirenja javnosti i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Valjevu se protiv podnosioca vodio krivični postupak po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 141/06 od 23. maja 2007. godine, zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. KZ.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi odlučivanja o žalbi protiv prvostepene presude.

Uvidom u tok predmeta Višeg suda u Valjevu K. 8/2014, dostup an na Portalu sudova Srbije (www.portal.sud.rs), utvrđeno je da je prvostepena presuda kojom se optuženi oglašava krivim doneta 24. jula 201 4. godine, a drugostepena presuda kojom je prvostepena presuda preinačena doneta je 3. marta 2015. godine.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Valjevu K v. 79/13 od 11. aprila 201 4. godine iz pritvorskih razloga propisanih članom 142. stav 1. tačka 6 ) Zakonika o krivičnom postupku, a koji se računa od 15. marta 2013. godine, kada je lišen slobode;

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan više puta, a poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe osporenim rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv. 142/14 od 9. oktobra 201 4. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku;

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2069/14 od 2 3. oktobra 2014. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog D. K . i njegovih branilaca, izjavljena protiv osporenog rešenja Višeg suda u Valjevu Kv. 142/14 od 9. oktobra 2014. godine.

Viši sud u Valjevu je u osporenom rešenju Kv. 142/14 od 9. oktobra 2014. godine našao da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora protiv okrivljenog D. K . u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, najpre jer pored postojanja osnovnog uslova vezanog za visinu propisane kazna zatvora preko deset godina za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. KZ za koje je okrivljeni D. K . nepravnosnažnom presudom Višeg sud a u Valjevu K. 8/14 od 24. jula 2014. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 (trideset) godina , u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je predmetno delo izvršio okrivljeni D. K . sa još dva sudu nepoznata lica, koji je više puta osuđivan , od čega dva puta na višegodišnje kazne zatvora zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, da je prilikom preduzimanja inkriminisanih radnji za koje je oglašen krivim pokazao visok stepen upornosti, drskosti i brutalnosti, jer je zajedno sa još dva sudu nepoznata lica došao u toku dana u kuću oštećene, koja se nalazi u gusto naseljenom delu grada, u širem centru Valjeva, i to radi navodnog uspostavljanja poslovnih veza sa oštećenom, te da je po opravdanoj sumnji, sa jednim od ta dva lica sa kojima je došao, oštećenu lišio života na brutalan način, iskorišćavanjem njene dobronamernosti i poverenja, pri tom znajući da je oštećena sama i da ne može pružiti otpor ili nekoga pozvati u pomoć. Pored svih navedenih okolnosti veće Višeg sud a u Valjevu je prilikom donošenja osporenog rešenja imalo u vidu i okolnost da se čitav događaj desio u maloj sredini, i to usred dana, zbog čega je ovaj događaj bio tema pisanih i elektronskih medija, a šira javnost je o samom događaju bila upoznata upravo preko medija, ali i okolnost da su pisani i elektronski mediji redovno izveštavali o toku suđenja i na taj način su postupku i kritičnom događaju dali isti publicitet koji je imao i u periodu kada se sam događaj desio, pa kada se sve okolnosti uzmu u obzir, način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D. K . nepravnosnažnom presudom osuđen i težina posledica istog, doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, te predstavljaju okolnosti koje ukazuju na opravdanost produženja pritvora prema okrivljenom D . K . na osnovu pritvorskog razloga propisanog članom 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.) ; da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Prema odredbi člana 467. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbom člana 114. Krivičnog zakonika propisano je da će se zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina kazniti ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe (tačka 4).

5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe u suštini povredu označenih ustavnih prava iz člana 31. Ustava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporenog rešenja nisu postojali zakonom propisani razlozi z a produženje pritvora i da sud u osporenom rešenju ni je da o valjano obrazloženje i individualizovane razloge za produženje pritvora. Podnosilac detaljno obrazlaže zašto, po njegovom mišljenju, u vreme donošenja osporen og rešenja nisu bili ispunjeni pritvorski razlozi propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke u Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, Ustavni sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

Prilikom razmatranja pritvora posebno je važno postojanje osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično delo i ona je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja mere pritvora. Postojanje osnovane sumnje samo po sebi nije dovoljno. Stoga su nadležni sudovi prilikom donošenja odluke o pritvoru, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za produženje ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju. Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, odnosno ne smeju biti proizvoljni.

U odnosu na aspekt proteka vremena Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko nadležni sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvorski osnov na kome se zasnivaju osporene sudske odluke o produženju pritvora, definisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4) takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog sud više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova ugrožavanje javnog reda, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen“ (presuda u slučaju Letellier protiv Francuske, od 26. juna 1991. godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za procenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koje se žali podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da osporen o rešenj e Višeg suda u Valjevu ispunjava U stavom i zakonom predviđene kategorije.

Viši sud u Valjevu je u osporenom rešenju Kv. 142/14 od 9. oktobra 2014. godine našao da stoje razlozi za produženje pritvora protiv okrivljenog D. K . u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. Viši sud u Valjevu je najpre razmatrao da pored postojanja osnovnog uslova vezanog za visinu propisane kazna zatvora preko deset godina za krivično delo teško ubistv o iz člana 114. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. KZ , za koje je okrivljeni D. K . nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu K. 8/14 od 24. jula 2014. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 (trideset) godina, u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je predmetno delo izvršio okrivljeni D . K . sa još dva sudu nepoznata lica, koji je više puta osuđivan , od čega dva puta na višegodišnje kazne zatvora zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, da je prilikom preduzimanja inkriminisanih radnji za koje je oglašen krivim pokazao visok stepen upornosti, drskosti i brutalnosti, jer je zajedno sa još dva sudu nepoznata lica došao u toku dana u kuću oštećene, koja se nalazi u gusto naseljenom delu grada, u širem centru Valjeva, i to radi navodnog uspostavljanja poslovnih veza sa oštećenom, te da je po opravdanoj sumnji, sa jednim od ta dva lica sa kojima je došao, oštećenu lišio života na brutalan način, iskorišćavanjem njene dobronamernosti i poverenja, pri tom znajući da je oštećena sama i da ne može pružiti otpor ili nekoga pozvati u pomoć. Pored svih navedenih okolnosti , veće Višeg suda u Valjevu je prilikom donošenja osporenog rešenja imalo u vidu i okolnost da se čitav događaj desio u maloj sredini , i to usred dana, zbog čega je ovaj događaj bio tema pisanih i elektronskih medija, a šira javnost je o samom događaju bila upoznata upravo preko medija, ali i okolnost da su pisani i elektronski mediji redovno izveštavali o toku suđenja i na taj način su postupku i kritičnom događaju dali isti publicitet koji je imao i u periodu kada se sam događaj desio, pa kada se sve okolnosti uzmu u obzir, način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni D . K . nepravnosnažnom presudom osuđen i težina posledica istog, doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, te predstavljaju okolnosti koje ukazuju na opravdanost produženja pritvora prema okrivljenom D . K . na osnovu pritvorskog razloga propisanog članom 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Primenjujući kriterijume navedene za postupak analiziranja povrede člana 31. stav 1. Ustava na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Valjevu osporen o rešenj e zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporen om rešenju argumentovano obrazložio pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su osporenim rešenj em utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac osuđen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud takođe konstatuje da je osporen o rešenj e bilo predmet razmatranja i pred drugostepenim sudom po žalbi, te da je Apelacioni sud potvrdio prvostepeno rešenje.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe ,,da sud ne navodi nijednu jedinu konkretnu činjenicu koja bi upućivala da je predmetno krivično delo zaista izazvalo uznemirenje javnosti, da je sud pribegao pukom citiranju zakona, inertnom prepisivanju opisa radnje predmetnog krivičnog dela, ne navodeći jasne i relevantne razloge za donošenje osporene odluke ".

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta trajanja i produžavanja pritvora, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se dužina trajanja pritvora (koji je do momenta izjavljivanja ustavne žalbe trajao godinu dana i nepunih devet meseci), objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporen o rešenj e o produženju pritvora donet o u zakonito sprovedenom postupku, zasnovan o na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu nakon donošenja prvostepene presude može produžiti pritvor, a najduže dok ne istekne zatvorska kazna izrečena prvostepenom presudom i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosi oca ustavne žalbe u pritvoru .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem ni je povređen o Ustavom zajemčen o prav o pravo podnosioca iz člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Ustavni sud konstatuje da je rešenjem ovoga suda Už-4688/2013 od 4. juna 2015. godine odbačena ustavna žalba D. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv. 68/13 od 15. marta 2013. godine.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti