Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda Okružnog i Upravnog suda. Sud utvrđuje da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava u sporu o porodičnoj penziji, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi maloletne M.R. iz Novog Pazara, čiji je zakonski zastupnik majka Milka Ratković iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba maloletne M.R. izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru U. 64/08 od 28. januara 2009. godine i presude Upravnog suda II 1 Uvp. II 203/10 (2009) od 19. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletna M. R. iz Novog Pazara je 22. februara 2011. godine, čiji je zakonski zastupnik majka Milka Ratković iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru U. 64/08 od 28. januara 2009. godine i presude Upravnog suda II 1 Uvp. II 203/10 (2009) od 19. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da Okružni sud u Novom Pazaru i Upravni sud nisu pravilno primenili materijalno pravo, da nisu poštovali pravila postupka i da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno. Od Ustavnog suda zahteva da osporene presude poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Beograd 02/1 broj 191227 od 25. septembra 2008. godine, odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke zahteva, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv zaključka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Pazar broj D 2608 od 20. maja 2008. godine, a kojim je, u smislu odredbe člana 115. Zakona o opštem upravnom postupku, zahtev za pokretanje postupka odbačen kao već rešen.

Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru U. 64/08 od 28. januara 2009. godine odbijena kao neosnovana tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe podnete protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Beograd 02/1 broj 191227 od 25. septembra 2008. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda II 1 Uvp. II 203/10 (2009) od 19. januara 2011. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Novom Pazaru U. 64/08 od 28. januara 2009. godine.

U obrazloženju osporene presude Upravnog suda navedeno je: da iz spisa predmeta proizlazi da je tužilja podnela zahtev za određivanje novog iznosa penzije utvrđenog pravosnažnim rešenjem Fonda PIO – Filijala Novi Pazar 181-2-0 00094/99 od 1. septembra 2000. godine; da je rešenje pravosnažno i da je njime priznato pravo tužilji na porodičnu penziju posle smrti nosioca osiguranja, njenog oca Goluba Ratkovića, u iznosu od 85%, jer je utvrđeno da je smrt osiguranika nastupila kao posledica povrede na radu; da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je u skladu sa odredbom člana 115. Zakona o opštem upravnom postupku odbacio zahtev, nalazeći da nema uslova za pokretanje postupka; da je odredbom člana 104. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, 34/03 i 64/04) propisano da se protiv konačnog rešenja Fonda, u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, ili su protekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu, postupak može ponoviti ako se sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami, ili u vezi sa već upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja ili kada je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica; da je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, 34/03 .... 63/06) propisano da se porodična penzija određuje od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala u času smrti, u procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na tu penziju; da je u postupku pred prvostepenim organom na nesumnjiv način utvrđeno da je tužilji pravo na porodičnu penziju već utvrđeno pravosnažnim rešenjem Fonda PIO – Filijala Novi Pazar 181-2-0 00094/99 od 1. septembra 2000. godine i da nema uslova za pokretanje postupka za priznavanje prava na porodičnu penziju, jer je po istoj upravnoj stvari doneto rešenje; da je Okružni sud u Novom Pazaru odlučujući o zakonitosti osporenog drugostepenog rešenja pravilno ocenio da nije povređen zakon na štetu tužilje; da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo na koje su se upravni organi u odlučivanju pozvali; da su pobijanom presudom Okružnog suda ocenjeni svi navodi tužbe koji su od uticaja na zakonitost osporenog rešenja i da je za svoju odluku Okružni sud u Novom Pazaru dao potpune i jasne razloge.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim presudama donetim u upravnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavni sud konstatuje da je označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano pravo na pravično suđenje, čiju zaštitu pruža i Ustav u članu 32. stav 1, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe nije navela argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom upravnom postupku došlo do povrede navedenog Ustavom garantovanog prava, jer se suština navoda podnositeljke odnosi na pogrešno tumačenje odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da su Okružni sud u Novom Pazaru i Upravni sud dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnositeljke ustavne žalbe, osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog upravnog postupka, odnosno Upravnog spora, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti