Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude protiv preduzeća u restrukturiranju. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini potraživanja iz rešenja o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8698/2015
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S. iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. S. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Lj. S. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 243/14 od 9. oktobra 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1741 /15 od 17. novembra 201 5. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S. iz Čačka podnela je Ustavom sudu, 28. decembra 201 5. godine, preko punomoćnika R. G , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovni m sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 243/14 od 9. oktobra 201 5. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnosi teljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da sud nije imao u vidu nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u radnom sporu, te da nije dosudio naknadu za trajanje postupka u periodu od preko 15 i po godina. Dalje se ističe da se izvršni posupak ne može posmatrati izolovano, jer je podnositeljka sve vreme trajanja parničnog i izvršnog postupka lišena uživanja svoje imovine. Po uverenju podnositeljke, određena naknada od 10.000,00 dinara, čak i ako se odnosi samo na izvršni postupak, ne predstavlja pravičnu naknadu za neažurno i nedelotvorno postupanje suda. U suštini, podnositeljka se obraća Ustavnom sudu jer još uvek nije ni delimično naplatila svoje potraživanje u izvršnom postupku koji je i dalje u toku, zbog čega smatra da su joj povređena označena ustavna prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe i drugih lica na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 180/09 od 27. avgusta 2009. godine, kojom je obavezana Kompanija "S." a.d. - "S.a." a.d, u restrukturiranju, iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, a među njima i podnositeljki ustavne žalbe, isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, i to isplatom izvršnim poveriocima prenosom sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 243/14 od 9. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača - ovde podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177 /11, podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke tog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , a u stavu trećem izreke je određena primerena naknada podnosi teljki zahteva z bog povred e prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu , dok je u stavu četvrtom odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko naknade određene u tački 3) izreke tog rešenja do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Petim stavom izreke rešenja predlagaču su dosuđeni troškovi u iznosu od 6.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv četvrtog i petog stava izreke označenog rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 1741 /15 od 17. novembra 201 5. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 29. juna 20 11. godine, p odnošenjem predloga za izvršenje; da je predlog usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine, kao i da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je Viši sud u Čačku pravilno odlučio o pravu na naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o troškovima postupka; da Vrhovni kasacioni sud smatra da je dosuđena naknada pravilno odmerena uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, a da dosuđivanje ove naknade u većem iznosu, kako je to traženo zahtevom, za sada nije opravdano .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka obraća Ustavnom sudu, u suštini, jer njeno potraživanje razlike zarade još uvek nije ni delimično namireno u izvršnom postupku koji je i dalje u toku, ukazujući na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11. Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a je podnosi teljka pokušala na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 243/14 od 9. oktobra 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1741 /15 od 17. novembra 201 5. godine, kojima je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, Ustavni sud konstatuje da je podnosi teljka ust avne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I.243/14 od 9 . oktobra 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1741/15 od 17. novembra 201 5. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti