Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da osporenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, već je zaključkom promenjeno sredstvo izvršenja, protiv kojeg pravni lek nije dozvoljen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-87/2007
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Balaševića iz Zlota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Balaševića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru IPV. I. 3/07 od 14. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Balašević iz Zlota je 20. marta 2007. godine, preko punomoćnika, advokata Dušana Predića iz Bora, izjavio ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 3. novembra 2008. godine protiv rešenja Opštinskog suda u Boru IPV. I. 3/07 od 14. marta 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da su izvršni poverioci protiv njega podneli predlog za izvršenje svog potraživanja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari; da je Opštinski sud u Boru doneo rešenje I. 26/05 od 14. januara 2005. godine, kojim je odredio predloženo izvršenje; da mu rešenje o izvršenju nikada nije dostavljeno, ali da je sudski izvršitelj ipak izvršio popis stvari 17. juna 2005. godine; da je Opštinski sud u Boru 6. decembra 2006. godine, protivpravno i bez posebnog rešenja, izmenio način izvršenja i naredio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali Bor plenidbu penzije dužnika; da je obaveza dužnika prema poveriocima iznosila 21.000 dinara, ali da mu je od naredbe suda do novembra 2007. godine zaplenjeno 49.288,23 dinara. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje, te naloži otklanjanje štetnih posledica i naknadu štete, ukoliko je od podnosioca ustavne žalbe naplaćen veći iznos od onoga koji je utvrđen sudskom odlukom.

U odgovoru na ustavnu žalbu od 16. oktobra 2009. godine vršioca dužnosti predsednika Opštinskog suda u Boru se navodi: da su izvršni poverioci Gordana Radenković i Dragi Radenković podneli 14. januara 2005. godine predlog za izvršenje radi naplate od Aleksandra Balaševića iz Zlota troškova krivičnog postupka u predmetu K. 51/02 u iznosu od 21.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; da je istog dana doneto rešenje kojim je određeno predloženo rešenje; da je sudski izvršitelj 17. juna 2005. godine izašao na lice mesta radi sprovođenja izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, prilikom koga su u dvorištu izvršnog dužnika zatečeni i popisani automobil i traktor, za koje je nakon toga utvrđeno da nisu vlasništvo izvršnog dužnika; da je punomoćnik poverilaca 6. decembra 2006. godine podneo sudu predlog da se izvršenje sprovede obustavom 2/3 penzije dužnika; da je sud istoga dana doneo zaključak kojim se Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali Bor nalaže da od mesečne penzije izvrši plenidbu ½, radi naplate potraživanja; da je protiv navedenog zaključka punomoćnik dužnika izjavio prigovor 13. decembra 2006. godine, koji je rešenjem odbačen kao nedozvoljen; da je protiv tog rešenja punomoćnik dužnika izjavio prigovor, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem istog suda IPV. I. 3/07 od 14. marta 2007. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava je svakom zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava jemči se svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i kopiju spisa Opštinskog suda u Boru I. 26/05, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Izvršni poverioci Gordana Radenković i Dragi Radenković iz Podgorca podneli su 14. januara 2005. godine predlog za izvršenje radi naplate troškova krivičnog postupka u predmetu K. 51/02 od izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, u iznosu od 21.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 4. februara 2003. godine, pa do naplate. Postupajući po predlogu, Opštinski sud u Boru je 14. januara 2005. godine doneo rešenje I. 26/05, kojim je odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. U pravnoj pouci je navedeno da se protiv rešenja može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Sudski izvršitelj je 17. juna 2005. godine izašao na lice mesta radi sprovođenja rešenja o izvršenju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari podnosioca ustavne žalbe, prilikom koga su u dvorištu dužnika zatečeni i popisani, automobil i traktor, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova u Boru, Odsek za upravne poslove dopisom od 19. jula 2005. godine obavestilo sud da popisane stvari – automobil i traktor nisu registrovani na ime dužnika.

Punomoćnik poverilaca je 6. decembra 2006. godine podneo sudu predlog da se izvršenje sprovede obustavom 2/3 penzije podnosioca ustavne žalbe kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Bor. Istog dana sud je Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali Bor dostavio pravnosnažno rešenje o izvršenju I. 26/05 od 14. januara 2005. godine, uz nalog da se vrši plenidba ½ mesečne penzije dužnika radi naplate novčanog potraživanja poverilaca zajedno sa odmerenim troškovima izvršnog postupka, pri čemu će isplatu ovako zaplenjenih iznosa vršiti punomoćnicima poverilaca, advokatima Dragani Videnović i Miletu Petkoviću iz Bora. Opštinski sud u Boru je o navedenoj preduzetoj radnji obavestio punomoćnika izvršnih poverilaca i dužnika

Podnosilac ustavne žalbe je 13. decembra 2006. godine, izjavio žalbu protiv „odluke“ Opštinskog suda u Boru I. 26/05 od 6. decembra 2006. godine, navodeći da mu nije dostavljeno rešenje o izvršenju I. 26/05 od 14. januara 2005. godine, a da akt suda od 6. decembra 2006. godine ne sadrži osnovne elemente propisane zakonom.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi koju je smatrao prigovorom, Opštinski sud u Boru je doneo rešenje I. 26/05 od 20. decembra 2006. godine kojim je odbacio prigovor izjavljen na zaključak I. 26/05 od 6. decembra 2006. godine kao nedozvoljen, jer je članom 8. stav 5. Zakona o izvršnom postupku izričito predviđeno da „protiv zaključka nema mesta pravnom leku“.

Podnosilac ustavne žalbe je 5. februara 2007. godine izjavio prigovor protiv rešenja I. 26/05 od 20. decembra 2006. godine u kome je, između ostalog, istakao da akt od 6. decembra 2006. godine nije zaključak u smislu Zakona o izvršnom postupku i da mu je uskraćeno pravo žalbe protiv tog akta, koje je zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Opštinski sud u Boru je osporenim rešenjem IPV. I. 3/07 od 14. marta 2007. godine odbio prigovor dužnika kao neosnovan, navodeći da je prvostepena odluka pravilna, jer je doneta na osnovu člana 8. stav 5. Zakona o izvršnom postupku, kojim je propisano da se protiv zaključka ne može izjaviti pravni lek.

4. Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 28/00, 73/00, 71/01) koje su primenjivane u sprovedenom izvršnom postupku na osnovu člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila postupka po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja sud donosi u obliku rešenja ili zaključka, kao i da se zaključkom izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom (član 6. stav 2. i 3.); da se po pravilima o ličnom dostavljanju iz Zakona o parničnom postupku dostavlja samo rešenje po predlogu za izvršenje i rešenje po prigovoru na rešenje o izvršenju, kao i da se sva ostala dostavljanja vrše preko oglasne table suda (član 7. stav 1. i 2.); da protiv zaključka nema mesta pravnom leku (član 8. stav 5.); da se kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko pravo koje nije zakonom izuzeto od izvršenja, odnosno ako izvršenje na njemu nije zakonom ograničeno (član 29.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem nisu povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koja je odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti Odluku Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46 ).

U konkretnom slučaju obaveza podnosioca ustavne žalbe na plaćanje troškova krivičnog postupka utvrđena je pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Boru K. 51/02 od 4. februara 2003. godine, na osnovu koga je isti sud doneo rešenje o izvršenju I. 26/05 od 14. januara 2005. godine. Rešenjem koje je predmet ustavne žalbe odbijen je prigovor dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je podneo protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 26/05 od 20. decembra 2006. godine, a kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor dužnika izjavljen protiv zaključka istog suda I. 26/05 od 6. decembra 2006. godine. Navedenim zaključkom od 6. decembra 2006. godine dat je nalog Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da vrši plenidbu ½ mesečne penzije dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate novčanog potraživanja poverilaca po pravnosnažnom rešenju o izvršenju I. 26/05 od 14. januara 2005. godine. Ovim zaključkom, dakle, u izvršnom postupku nisu utvrđene nove obaveze podnosioca ustavne žalbe kao dužnika, već je samo promenjeno sredstvo izvršenja, s obzirom na to da izvršenje nije moglo biti sprovedeno prodajom pokretnih stvari, jer je utvrđeno da popisane stvari nisu u svojini dužnika.

Imajući u vidu da je na osnovu svega izloženog utvrđeno da osporenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktom nije povređeno pravo podnosioca zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, koje svakom jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojim se odlučuje o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.

Ustavni sud, takođe, smatra da je neosnovan navod podnosioca da mu rešenje o izvršenju I. 26/05 od 14. januara 2005. godine nije dostavljeno, s obzirom na činjenicu da je u dostavnici za lično dostavljanje navedenog rešenja, konstatovano da pošto je 24. marta 2005. godine primalac odbio prijem, pismeno je ostavljeno u stanu primaoca. Na taj način je izvršeno dostavljanje rešenja o izvršenju, saglasno odredbi 138. Zakona o parničnom postupku.

Povodom navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je na osnovu odluke suda zaplenjen veći iznos od onoga na koji je u izvršnom postupku obavezan da isplati, Ustavni sud konstatuje da za ovakvu tvrdnju podnosilac ustavne žalbe nije dostavio nikakve dokaze, niti se ovakvi navodi mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 89. stav 1. u vezi sa članom 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti