Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava presudu Upravnog suda. Sud i upravni organi nisu dali valjano obrazloženje zašto nisu prihvatili overene kopije obrazaca M4 kao dokaz o stažu osiguranja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8700/2016
24.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Prizrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6424/16 od 13. oktobra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6424/16 od 13. oktobra 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/182.6.4 2332/16 od 10. marta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Prizrena je, 15. novembra 2016. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6424/16 od 13. oktobra 2016. godine, zbog povrede načela i prava iz čl . 21, 32. i 36 . stav 1. Ustava Republike Srbije, te načela i prava zagarantovanih odredbama čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da nisu prihvaćeni dokazi koje je podnosilac dostavio za priznavanje traženog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno obrasci M 4 koje je podnosilac overio u opštini Prizren.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, kao i u spise pred meta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i spise predmeta Upravnog suda U. 6424/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/182.6.4 2332/16 od 10. marta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca koju je izjavio protiv privremenog rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak broj 182.1-1 00279/15 od 24. decembra 2015. godine, a kojim je odbijen zahtev podnosioca za priznavanje prava na starosnu penziju. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da kopije prijava o utvrđenom ličnom doh otku i stažu osiguranja - obrasci M 4 se ne mogu smatrati dokazom o ostvarenim zaradama, odnosno naknadama zarada, jer iste nisu registrovane u matičnoj evidenciji o osiguranicima, iste ne sadrže pečat fonda ni potpis ovlašćenog lica, što znači da nisu preuzete u zakonom propisanom postupku koji podrazumeva proveru tačnosti podataka koji su uneti u prijave na osnovu javnih isprava i evidencija propisanih zakonom.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 12. aprila 2016. godine podneo tužbu, u kojoj je, između ostalog, navedeno: da je drugostepeni organ bio u obavezi da prihvati nove dokaze koje je podnosilac dostavio uz dopunu žalbe, odnosno overene kopije obrazaca M4; da je u obrazloženju navedeno da se odbija zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju, što je „velika greška“, jer je na osnovu nalaza i mišljenja invalidske komisije broj 458 od 28. oktobra 2015. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno da se podnosiocu moralo priznati pravo na invalidsku penziju . Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6424/16 od 13. oktobra 2016. godine tužba podnosioca je odbijena kao neosnovana . Obrazloženje osporene presude je identično obrazloženju koje je dato u rešenju drugostepenog organa uprave.

Ustavni sud dalje konstatuje da se u dostavljenim spisima predmeta nalaze: rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak broj 181.1-1 279/15 od 24. decembra 2015. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca za priznavanje prava na invalidsku penziju, kao i žalba podnosioca i dopuna žalbe izjavljene protiv tog rešenja, ali da se u spisima predmeta ne nalazi rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak broj 182.1-1 00279/15 od 24. decembra 2015. godine, a kojim je odbijen zahtev podnosioca za priznavanje prava na starosnu penziju. U spisima se nalaze kopije M4 obrazaca za 1972 - 1996. godinu, overene od strane opštine Prizren broj 23/16 od 2. februara 2016. godine.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14) bilo je propisano: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se penzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. stav 2.); da fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (član 125.); da poslodavac podnosi prijave podataka za matičnu evidenciju (član 132. tačka 1)); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) bilo je propisano : da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (član 192. stav 1.).

Odlukom o privremenoj nadležnosti za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica sa područja AP Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 36/07) (u daljem tekstu: Odluka) predviđeno je da rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja za osiguranike i lica koja borave na području AP Kosovo i Metohija, a poslednje osiguranje je sa područja opštine Prizren, donosi filijala Čačak (član 2. tačka 2.); da Služba direkcije Fonda u Prištini obavlja, pored ostalog, poslove pretraživanja i unosa iz baze skeniranih obrazaca M-4, pretraživanja i unosa podataka sa mikrofilma i CD, unosa podataka iz prijava podataka za matičnu evidenciju osiguranika sa teritorije AP Kosovo i Metohija i pretraživanja i unosa podataka u postupku kompletiranja predmeta za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i dostavljanja prikupljenih i unetih podataka filijali nadležnoj za donošenje rešenja (član 8. stav 2.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred organima uprave . Ustavni sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu videti i odluku Evropskog sud a za ljudska prava Van de Hurk protiv Holandije, od 19. april a 1994. godine, § 61 .). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka (reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava: Helle protiv Finske, od 19. decembra 1997. godine, § 60.).

Sa druge strane, Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni.

Podnosilac je u podnetoj tužbi ukazao da je uz dopunu žalbe dostavio overene kopije obrazaca M4, koje je drugostepeni organ bio u obavezi da prihvati, ali da ih drugostepeni organ uprave nije uopšte razmatrao.

Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno da se kopije prijava o utvrđenom ličnom doh otku i stažu osiguranja - obrasci M4 ne mogu smatrati dokazom o ostvarenim zaradama, odnosno naknadama zarada, jer iste nisu registrovane u mati čnoj evidenciji o osiguranicima i iste ne sadrže pečat fonda ni potpis ovlašćenog lica , a da je obrazloženje osporene presude identično obrazloženju koje je dato u rešenju drugostepenog organa uprave. Ustavni sud dalje ukazuje da se ni drugostepeni upravni organ, niti Upravni sud nisu izjasnili o navodima podnosioca da je uz dopunu žalbe priložio overene kopije M4 obrazaca, kao i o drugim navodima koje je podnosilac isticao tokom upravnosudskog postupka.

Ustavni sud napominje da je Zakonom o opštem upravnom postupku usvojeno načelo slobodne ocene dokaza, koje u suštini znači da organ po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.). Posledica toga je da Zakon o opštem upravnom postupku ne određuje rangiranje dokaznih sredstava po kome bi jedno imalo uvek veću snagu nego neko drugo sredstvo. Međutim, ovakav sistem slobodne ocene dokaza nalaže potrebu da se nađe zaštita od eventualne zloupotrebe slobode koja po ovom načelu pripada organu koji vodi postupak. Jemstvo da će organ nepristrasno oceniti dokaze leži i u njegovoj dužnosti da za svoju ocenu iznese razumljive razloge u odluci. Iz navedenog, van sumnje, proizlazi da organ uprave u obrazloženju svoje odluke mora jasno da navede razloge zbog kojih je jednom dokaznom sredstvu poklonio veru, a drugom nije, a istu obavezu potom ima i Upravni sud koji ceni zakonitost tako donetog konačnog upravnog akta.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ocenjuje da ni upravni organ, niti Upravni sud nisu dali obrazloženje o tome da li su cenili dokaze koje je podnosilac priložio, te ukoliko jesu, iz kog razloga isti nisu prihvaćeni. Ustavni sud ponovo ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza. Ustavni sud ukazuje da je, saglasno članu 222. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, bilo propisano da se u žalbi mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku. Međutim, u obrazloženju rešenja drugostepenog organa uprave nije navedeno da li su uopšte cenjeni dokazi koje je podnosilac priložio uz dopunu žalbe, a Upravni sud je samo preuzeo obrazloženje drugostepenog organa uprave. Imajući sve izrečeno u vidu, Ustavni sud je mišljenja da obrazloženje osporene presude ne zadovoljava standard prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje , a u tački 2. izreke poništio osporenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/182.6.4 2332/16 od 10. marta 2016. godine.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja podnosiocu ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa materijalnim i procesnim zakonom.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti