Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao šest godina i osam meseci. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja drugostepenog suda, kome je trebalo skoro šest godina da donese odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8718/2012
18.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Simonovića iz Dobrotina kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Simonovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 266/06 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Simonović iz Dobrotina kod Leskovca podneo je 13. novembra 2012. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu usta vnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 266/06.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, nav eo: da je u svojstvu tužioca 2. februara 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog M. K, radi naknade štete zbog nanete lake telesne povrede; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 266/06 od 24. oktobra 2006. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca; da su protiv navedene prvostepene presude parnične stranke izjavile žalbe; da je postupak pravnosnažno okončan tek 2. oktobra 2012. godine, donošenjem presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 2075/10. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 4402/12 (ranije P. 266/06 Opštinskog suda u Leskovcu) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu tužioca, 2. februara 2006. godine, tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog M. K. iz Dobrotina kod Leskovca, kojom je tražio od suda da obaveže tuženog da mu na ime naknade štete zbog nanete lake telesne povrede isplati iznos od 130.000,00 dinara.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 266/06 od 24. oktobra 2006. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nanete lake telesne povrede isplati zbog pretrpljenog fizičkog bola iznos od 20.000,00 dinara i zbog pretrpljenog straha iznos od 15.000,00 dinara, dok je u stavu drugom izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos preko dosuđenog stavom prvim izreke. U stavu trećem izreke ove presude obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 31.700,00 dinara. Protiv navedene presude tužilac i tuženi su 6. novembra, odnosno 13. novembra 2006. godine izjavili žalbe.

Viši sud u Leskovcu je presudom Gž. 2075/10 od 2. oktobra 2012. godine potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 266/06 od 24. oktobra 2006. godine u stavu prvom i drugom izreke, dok je navedena prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka. Presuda je 25. oktobra 2012. godine dostavljena punomoćniku tužioca.

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu , Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od 2. februara 2006. godine, kada je podneta tužba nadležnom sudu, do 2. oktobra 2012. godine, kada je doneta presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 2075/10, kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu, nisu bila složena, niti su zahtevala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosi oca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata određenog novčanog iznosa na ime naknade nematerijalne štete. Ispitujući ponašanje podnosi oca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprineo dužini trajanja postupka .

Ocenjujujući postupanje nadležnih sudova, a polazeći od stava Evropskog suda za ljudska prava da samo ona kašnjenja koja se mogu pripisati sudu mogu dovesti do povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični vođen pred dve instance i da je pravnosnažno okončan za šest godina i osam meseci. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da je Opštinski sud u Leskovcu postupao efikasno, imajući u vidu da je prvostepena presuda doneta nakon samo osam meseci od početka postupka, ali da je dugom trajanju postupka isključivo doprinelo neefikasno postupanje Višeg suda u Leskovcu, imajući u vidu da je drugostepena presuda Gž. 2075/10 od 2. oktobra 2012. godine doneta tek nakon skoro šest godina od podnošenja žalbi.

Polazeći navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 266/06 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2 . izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu i sledeće okolnosti: da je do povrede prava na suđenje u razumnom roku došlo zbog neopravdano dugog trajanja jedne faze parničnog postupka (postupka pred drugostepenim sudom); da podnosilac nije izjavljivao ustavnu žalbu za vreme skoro šestogodišnjeg trajanja postupka pred žalbenim sudovima, već tek nakon p rijema drugostepene presude; da podnosilac nije Sudu dostavio dokaze da je da je urgirao za brže rešavanje parničnog postupka; da ustavna žalba u ovom slučaju očigledno nije podneta radi ubrzanja sudskog postupka, što treba da bude osnovna svrha ovog pravnog sredstva kada je u pitanju okončanje postupka u razumnom roku, već je ustavna žalba podneta radi isplate zahtevane novčane naknade koja treba da nadomesti izostajanje usvajanja tužbenog zahteva podnosioca u celini. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti