Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao šest godina i sedam meseci. Podnosiocu ustavne žalbe dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavn oj žalb i M. R . iz Oreovice kod Žabara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a M. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 279/15 (ranije predmet Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 2633/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Oreovice kod Žabara je , 18 . novembra 2016. godine, preko punomoćnika R. D , advokata iz Žabara, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 279/15.

Podnosilac ustavne žalbe je veoma detaljno obrazložio činjenično stanje, hronološki tok predmetnog postupka kao i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 5. februara 2010. godine podneta tužba protiv podnosioca kao tuženog, radi naknade štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Požarevcu Gž. 972/16 od 6. septembra 2016. godine; da mu je zbog dužine trajanja postupka od šest godina i osam meseci povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je u predmetnom postupku povređeno pravo na imovinu jer je tokom trajanja postupka imao troškove za zastupanje od strane advokata kao i za veštačenje.

Zahtevao je naknadu nematerijalne i materijalne štete kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P. 279/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac B. P. je 5. februara 2010. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 2633/10.

Na prvo ročište zakazano za 24. mart 2010. godine podnosilac kao tuženi nije pristupio, iako je bilo uredno pozvan a svoj izostanak nije opravdao, te je na predlog tužioca, Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima doneo pr esudu zbog izostanka P. 2633/10 od 24. marta 2010. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete nastale nestručno i nekvalitetno izvedenim radovima na izradi krovne konstrukcije i pokrivanja krova na određenom stambenom objektu plati iznos od 244.200,00 dinara, sa zakonskom kamatom kao i da plati troškove parničnog postupka u iznosu od 41.754,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 2633/10 od 9. juna 2010. godine ukinuta je presuda zbog izostanka P. 2633/10 od 24. marta 2010. godine i naloženo je parničnoj pisarnici da spise predmeta zavede pod novim brojem. Predmet je zatim dobio broj P. 3836/10.

Pred prvostepenim sudom bilo je ukupno održano deset ročišta, na kojima su u više navrata saslu šane parnične stranke, saslušan je veći broj svedoka, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, od Agencije za privredne registre je tražen izveštaj o tome da li se bravarske i limarske radnje registruju na isti način, i da li imaju ist i status, izvršen je uvid u izvod iz registracije radnje tuženog, izvršeneo je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane određenog sudskog veštaka građevinske struke, saslušan je veštak, dok osam ročišta nije bilo održano, i to – dva iz procesnih razloga, pet zbog odsustva tužioca, a jedno zbog odsustva veštak a.

Kako na ročište od 11. septembra 2013. godine punom oćnici stranaka nisu pristupili a uredno su pozvani, rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 3836/10 od 11. septembra 2013. godine utvrđeno je da je tužba povučena.

Tužilac je predložio povraćaj u pređašnje stanje i rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 3836/10 od 27. novembra 2013. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto je rešenje istog suda P. 3836/10 od 11. septembra 2013. godine kojim je utvrđeno da je tužba povučena.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P. 2736/13 od 2. jula 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je taženo da tuženi isplati tužiocu na ime naknade štete nastale nestručno i nekvalitetno izvedenim radov ima na izradi krovne konstrukcije i pokrivanja krova, na stambenom objektu u Porodinu iznos od 244.200,00 dianra, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drug om izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 118.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 116/15 od 19. februara 2015. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 2736/13 od 2. juna 2014. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 279/15 i održano je tri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, i saslušani su svedoci.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P. 279/15 od 20. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi isplati na ime naknade štete nastale nestručno i neadekvatno izvedenim radovima na izradi krovne konstrukcije i pokrivanja krova, na stambenom objektu u Porodinu iznos od 244.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 179.842,00 dinara.

Dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 279/15 od 12. maja 2016. godine obavezan je tužilac da tuženom plati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka iz presude toga suda P. 279/15 od 20. oktobra 2015. godine.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž. 972/16 od 6. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 279/15 od 10. oktobra 2015. godine u stavu prvom njene izreke; u stavu drugom izreke delimično je usvojena žalba tuženog pa je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 279/15 od 20. oktobra 2015. godine preinačena u stavu drugom njene izreke, tako što je obavezan tužilac da tuže nom na ime troškova postupka isplati iznos od 191.842,00 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupka okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od šest godina i sedam meseci predstavlja njegovo nerazumno trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno dugo trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je prvu meritornu odluku doneo nakon četiri godine i pet meseci od podnete tužbe.

Međutim, ostali postupajući sudovi su delotvorno postupali i odlučivali su u redovnim rokovima. Tako je prvi žalbeni postupak trajao šest meseci, drugi prvostepeni postupak je trajao sedam meseci, a drugi žalbeni postupak, kojim je pravnosnažno okončana parnica, trajao je nepunih godinu dana.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca, a ispitujući njegovo ponašanje, Sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo trajanju parnice imajući u vidu da je njegovo odsustvo sa jednog ročišta imalo za posledicu donošenje presude zbog izostanka a odsustvo sa drugog ročišta je imalo za posledicu donošenje rešenja kojim se smatra da je tužba povučena, a što je sve dovelo do produženja parnice za ukupno tri meseca.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 279/15 (ranije predmet Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima P. 2633/10). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Usta vni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evrop skog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. - MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnosti postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije pružio adekvatne dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između utvrđenog neblagovremenog postupanja suda i materijalne štete koju potražuje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava zbog toga što je tokom trajanja parnice imao troškove za zastupanje od strane advokata kao i za izvršeno veštačenje, Ustavni sud konstatuje da su podnosiocu navedeni troškovi postupka već dosuđeni, te nalazi da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava iz člana 58. Ustava. Stoga je u drugom delu tačke 1. izreke ustavna žalba odbačena , saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka.

9. U vezi zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (videti npr. Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti