Neosnovanost ustavne žalbe zbog produženja pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da je odluka o pritvoru zasnovana na relevantnim razlozima, posebno na opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, a postupak je vođen sa potrebnom hitnošću.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. A . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. A . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1386/16 od 17. oktobra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. A . iz Beograda je, 18. novembra 2016. godine, preko punomoćnika M. T , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1386/16 od 17. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , zajemčenih odredbama člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da se pred Višim sudom u Novom Sadu protiv njega vodi krivični postupka zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Podnosilac dalje navodi da je prema njemu određena mera zabrane napuštanja stana u kome boravi uz zabranu upotrebe telefona i interneta, te smatra da, imajući u vidu da se u pritvoru nalazi skoro dve godine „nije jasno na koji način uopšte postoji bojazan da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“, posebno imajući u vidu da je „ ograničen u kretanju zbog brojnih povreda i komplikacija sa nogom“. Podnosilac ističe da je prošlo deset godina od osuda na koje se u osporenom rešenju poziva nadležni sud, te da je „nakon tog burnog doba stupio u miran i porodičan život, posvećujući se pre svega svojoj ćerkici“ i dodaje da je „krajnje nedozvoljeno“ pominjati okolnost da se protiv njega vodi krivični postupak u Beogradu, jer je oslobođen od optužbi. Konačno, podnosilac ističe i da je izreka osporenog rešenja „potpuno nerazumnjiva“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i „odredi da Apelacioni sud u Novom Sadu ponovi postupak i u najkraćem roku donese novu odluku o žalbi“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenj e i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , kao i odgovor Višeg suda u Novom Sadu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

A) Činjenice koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Novom Sadu se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica u predmetu K. 169/15.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 22. juna 2015. godine protiv podnosioca i drugih lica podiglo optužnicu Kti. 27/15. Podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Viši sud u Novom Sadu je 7. septembra 2016. godine, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 169/15 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu proizlazi da je navedena prvostepena presuda postala pravnosnažna 25. januara 2017. godine, a izvršna 6. marta 2017. godine.

B) Činjenice koje se odnose na pritvor

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 57/15 od 3. aprila 2015. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koji se podnosiocu računao od 1. aprila 2015. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je potom podnosiocu ustavne žalbe tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice produžavan.

Nakon izricanja prvostepene presude je prema podnosiocu ustavne žalbe mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora , uz zabranu upotrebe telefona i interneta, koje rešenje je ukinuto rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1244/16 od 19. septembra 2016. godine.

Postupajući po nalozima i uputstvima iz navedenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Viši sud u Novom Sadu je 30. septembra 2016. godine prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Protiv prvostepenog rešenja je branilac podnosioca izjavio žalbu.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1386/16 od 17. oktobra 2016. godine je, pored ostalog, preinačeno prvostepeno rešenje tako što je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor koji može trajati do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je okrivljeni nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga; da je do sada pet puta pravnosnažno osuđivan, i to: presudom „ Opštinskog suda u Beogradu“ K . 128/98 od 11. septembra 1999. godine zbog krivičnog dela iz člana 33. Zakona o oružju i municiji, presudom Okružnog suda u Beogradu K. 302/98 od 23. novembra 1999. godine, zbog krivičnog dela iz člana 245 st av 1 . Krivičnog zakona Republike Srbije i krivičnog dela iz člana 33 . Zakona o oružju i municiji, presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 671/01 od 10. jula 2003. godine, zbog krivičnog dela iz člana 33 . Zakona o oružju i municiji, presudom Okružnog suda u Beogradu K. 124/02 od 9. decembra 2003. godine, zbog krivičnog dela iz člana 245 st. 1 Krivičnog zakona Republike Srbije i presudom Okružnog suda u Beogradu K. 644/02 od 14. februara 2005. godine, zbog krivičnog dela iz člana 33. Zakona o oružju i municiji (za koja krivična dela su mu izricane i zatvorske kazne); da „ imajući u vidu napred navedeno, kao i da je okrivljeni do sada već dva puta osuđivan za istovrsno krivično delo za koje je opravdano sumnjiv u ovom postupku, kao i da iz iskaza okrivljenog proizilazi da se protiv njega vodi još jedan krivični postupak za drogu, navedene okolnosti i po oceni ovog suda, imaju značaj osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjivi u ovom postupku, pa samim tim i opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1 . tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 425a ZKP je, pored ostalog, propisano : da će veće k ad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da će se za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivati odredba stava 1. ovog člana i da odluku donosi veće prvostepenog suda (član 21. stav 4.) (stav 3.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 4.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 5.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenje, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava.

Protiv podnosioca je, u vreme podnošenja ustavne žalbe , nepravnosnažno okončan krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu donošenjem presude kojom je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog sud a u Novom Sadu je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga. Dalje je navedeno da je podnosilac prema izveštaju iz kaznene evidencije pet puta osuđivan, od čega dva puta zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela, a tri puta zbog krivičnog dela iz člana 33. Zakona o oružju i municiji, kao i da se prema njegovom kazivanju pred Višim sudom u Beogradu protiv njega vodi još jedan krivični postupak „za drogu“. Imajući u vidu izneto, nadležni sud je zaključi o da sve te okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjiv i u ovom postupku.

Po oceni Ustavnog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu je svoj e rešenj e zasnova o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupi o su u skladu sa ZKP kada je utvrdi o da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je argumentovano obrazloži o konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu podnosilac ustavne žalbe ponoviti delo i oceni o da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, te stoga Ustavni sud ne nalazi da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac do dana donošenja osporenog drugostepenog rešenja (17. oktobar 2016. godine) bio lišen slobode jednu godinu i nešto više od šest meseci (računajući od 1. aprila 2015. godine, kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, održan glavni pretres i sproveden dokazni postupak, te da je doneta prvostepena presuda. Imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da se krivični postupak vodio protiv tri lica zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga, Ustavni sud je ocenio da se postupak, u okolnostima konkretnog slučaja, vodio sa primerenom hitnošću.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su u osporenom rešenj u o produženju pritvora navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatra o da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nije povređen o Ustavom zajemčen o prav o podnosioca iz člana 31. st . 1. i 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Neosnovanost ustavne žalbe zbog produženja pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti