Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od obaveštenja tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-873/2008
09.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladana Đurašinovića iz Joševe, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladana Đurašinovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ubu K. 168/05 od 10. januara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 157/08 od 20. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladan Đurašinović iz Joševe je, preko punomoćnika-advokata Zorana M. Pantelića iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu 23. jula 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ubu K. 168/05 od 10. januara 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 157/08 od 20. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije .
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 157/08 od 20. marta 2008. godine, kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Ubu K. 168/05 od 10. januara 2008. godine. Protiv navedenih presuda branilac podnosioca ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 16. maja 2008. godine inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom Ktz. 537/08 od 19. juna 2008. godine obavestilo branioca podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.
Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne okrivljeni. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Valjevu Kž. I. 157/08 primio najkasnije 16. maja 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, jer je toga dana podneo inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 23. jula 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti