Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Poništeno je rešenje izvršnog suda kojim je predlog za izvršenje odbačen kao neuredan, ocenivši da je takav postupak predstavljao preterani formalizam.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P, D. J, I. S, B. S, M. J, D. B, P. R. i D. M, svih iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P, D. J, I. S, B. S, M. J, D. B, P. R. i D. M. i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV (I). 3395/2011/7 I. 21949/2011 od 7. septembra 2012. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Prvi osnovni sud u Beogradu donese novu odluku o prigovoru koji su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv rešenja Prvog osnovnog sud a u Beogradu I. 21949/2011 od 20. maja 2011. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 21949/2011.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P. iz N. i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke, preko punomoćnika Đ. B, advokata iz N, su 14. novembra 2012. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV (I). 3395/2011/7 I. 21949/2011 od 7. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 21949/2011.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su podnosioci ustavne žalbe podneli predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je navedeni predlog za izvršenje pravnosnažno odbacio kao neuredan, jer dostavljena presuda kao izvršna isprava nije bila snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali je bila snabdevena klauzulom izvršnosti. Podnosioci ističu da odluke Prvog osnovnog suda u Beogradu nisu pravične niti zakonite, jer je sudska presuda kao izvršna isprava bila snabdevena klauzulom izvršnosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 15. oktobra 2011. godine predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika „V. S.“ d.o.o, na osnovu presude Osnovnog suda u Nišu P1. 4654/10 od 22. oktobra 2010. godine, radi namirenja novčanog potraživanja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 21949/2011 od 20. maja 2011. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje, jer izvršni poverioci nisu uz predlog za izvršenje priložili izvršnu ispravu snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti.

Rešavajući o prigovoru izvršnih poverilaca, Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV (I). 3395/2011/7 I. 21949/2011 od 7. septembra 2012. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnih poverilaca i potvrdio navedeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je punomoćnik izvršnih poverilaca u prigovoru naveo da dostavljena izvršna isprava nije snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali je snabdevena klauzulom izvršnosti, te da je prvostepeni sud mogao da naloži da se predlog za izvršenje u tom delu uredi; da je veće suda polazeći od odredbe člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku ocenilo da je sudija pojedinac pravilno zaključio da je punomoćnik izvršnih poverilaca bio dužan da uz predlog za izvršenje dostavi izvršnu ispravu snabdevenu klauzulom pravnosnažnosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) propisano je: da se sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra presuda, rešenje, kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražnim sudom ili Sudom časti Privredne komore (član 14. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano, da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 15. stav 1.); da je uz predlog za izvršenje izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno , te da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka (član 35. stav 4.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe kao izvršni poverioci podneli predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – sudske odluke kojom je izvršnom dužniku naloženo da izmiri novčano potraživanje, a koja sudska odluka je bila snabdevena klauzulom izvršnosti. Izvršni sud je osporenim rešenjem odbio kao neosnovan prigovor podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio rešenje kojim je odbačen njihov predlog za izvršenje kao neuredan, jer priložena sudska odluka nije bila snabdevena klauzulom pravnosnažnosti koja se traži u smislu odredbe člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Odredba člana 35. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju sastoji se iz dva dela. Prvi deo zakonske odredbe odnosi se na to da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava ili verodostojna isprava u originalu ili overenoj kopiji . Drugi deo zakonske odredbe odnosi se na to da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka.Ustavni sud ocenjuje da iz drugog dela nave dene zakonske odredbe proizlazi da kada se izvršenje određuje na osnovu sudske odluke kao izvršne isprave, pravnosnažna sudska odluka predstavlja nužan procesni uslov za dozvolu izvršenja, osim u zakonom predviđenim situacijama kada se izvršenje određuje na osnovu nepravnosnažnih sudskih odluka. Zahtev da izvršna isprava, u ovom slučaju sudska odluka, mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti nije sam po sebi cilj, već klauzula pravnosnažnosti predstavlja potvrdu (dokaz) da je sudska odluka stekla svojstvo pravnosnažnosti.

Međutim, klauzula pravnosnažnosti ne predstavlja jedinu i isključivu potvrdu da je određena sudska odluka stekla svojstvo pravnosnažnosti, već to može biti i klauzula izvršnosti. Naime, u smislu odredbe člana 15. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s udska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano. Dakle, klauzula izvršnosti predstavlja potvrdu da je određena sudska odluka postala izvršna, a određena sudska odluka je izvršna ako je prethodno postala pravnosnažna (i ako su ispunjeni drugi zakonski uslovi). Izvršni sud prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje i o prigovoru protiv rešenja kojim se odbacuje predlog za izvršenje, nije citirao niti primenio odredbu člana 15. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a koja je bila od značaja za ostvarivanje građanskih prava i pravnih interesa podnosilaca ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku.

Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je izražen stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim v. Turkey, 59601/09 od 17. septembra 2013. godine). Određivanje izvršenja na osnovu sudske odluke koja nije snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali koja je snabdevena klauzulom izvršnosti, ne predstavlja preteranu fleksibilnost, jer klauzula izvršnosti nesumnjivo ukazuje na to da je sudska odluka postala pravnosnažna, a pravnosnažna sudska odluka predstavlja nužan procesni uslov za određivanje izvršenja. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je odbacivanje kao neurednog predloga za izvršenje zbog toga što je priložena sudska odluka koja nije snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, ali koja je snabdevena klauzulom izvršnosti, predstavlja preterani formalizam izvršnog suda koji je imao za posledicu povredu prava podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, i to prava na pristup sudu.

Pored preteranog formalizma u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenjuje da činjenica da je sudska odluka kao izvršna isprava snabdevena samo klauzulom izvršnosti, ali ne i klauzulom pravnosnažnosti koja obavezno prethodi klauzuli izvršnosti, predstavlja isključivi propust postupajućeg redovnog suda, čije štetne posledice ne sme da trpi podnosilac ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 –Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3395/2011/7 I. 21949/2011 od 7. septembra 2012. godine povređeno pravo podnosiocima ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem ospo renog rešenja i određivanjem da nadležni sud ponovo odlučio o izjavljenom prigovoru podnosilaca ustavne žalbe protiv rešenja Prvog osnovnog sud a u Beogradu I. 21949/2011 od 20. maja 2011. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Podnosioci ustavne žalbe su istakli i povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, i to u fazi odlučivanja o njihovom prigovoru koji je izjavljen protiv rešenja o odbačaju predloga za izvršenj e. Ustavni sud ocenjuje da je sud odlučivao o njihovom prigovoru preko sedam meseci i da je prekoračio rok od pet dana iz člana 39. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Međutim, navedeni rok je instrukcione prirode i ne dovodi automatski do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je izvršenje u celini trajalo manje od godinu dana, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti