Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke i ocena adekvatnosti naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Određuje pravo na naknadu materijalne štete. Istovremeno, odbacuje deo žalbe o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući dosuđeni iznos razumnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz D . kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2385/14 (ranij e I. 10698/10) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 10698/10 od 8. februara 2010. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 1. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 879/16 od 23. juna 2016. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz D . kod Čačka je, 18. novembra 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2385/14 (ranije I. 10698/10) , kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 1. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 879/16 od 23. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac je, između ostalog, naveo da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatra da i dalje „ima status žrtve“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da mu je na taj način povređeno pravo na pravično su đenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 10698/10 od 8. februara 2010. godine usvojen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca ovde podnosioca, ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika AD F . Č . „A .“ D.O.O, Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 394/08 od 22. aprila 2008. godine, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2385/14 (ranije I. 10698/10), povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku ; u stavu drugom izreke , naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u delu u kome je tražena primerena naknada preko iznosa određen og u stavu trećem izreke, do traženih 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate; u stavu petom izreke , predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6.780,00 dinara na teret budžeta Republike Srbije, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.

Osporenim dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 1. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da se obaveže Republika Srbija da iz sredstava opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu, podnosiocu zahteva naknadi materijalnu štetu po osnovu manje isplaćene minimalne zarade, troškova parničnog postupka i izvršnog postupka opredeljenih presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 394/08 od 22. aprila 2009. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 10698/10 od 8. februara 2010. godine; u stavu drugom izreke je određeno da u ostalom delu rešenje R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, ostaje neizmenjeno.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 879/16 od 23. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijene s u kao neosnovane žalbe predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 490/15 od 22. februara 2016. godine u stavu četvrtom njegove izreke i dopunsko rešenje istog suda R4 I. 490/15 od 1. juna 2016. godine; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2385/14, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, je predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US i 40/15-dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivao Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud.

6. Ustavni sud konstatuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav, pored drugih, izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 10698/10 od 8. februara 2010. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 1. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 879/16 od 23. juna 2016. godine, u pogledu odluke kojom je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65/107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 10698/10 od 8. februara 2010. godine . Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležene redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv navedenih rešenja ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda u suštini traži, da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnosioca o povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da su podnosiocu tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva koja je i iskoristio.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 22. februara 2016. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 490/15 od 1. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 879/16 od 23. juna 2016. godine odbacio zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. ireke.

9. Polazeći od iznetog, na osnovu odredba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.