Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenog u krivičnom postupku

Kratak pregled

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku gde je podnosilac bio oštećeni. Postupak je trajao preko sedam godina i okončan zastarelošću. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marine Gođevac iz Zaruba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marine Gođevac i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10613/09 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marina Gođevac iz Zaruba podnela je, 7. februara 2012. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10613/09.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da osporeni parnični postupak, koji je pokrenuo u svojstvu tužioca njen pok. suprug kao pravni prethodnik, traje od 2004. godine, te da do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno okončan, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 48188/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10613/09), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Dragan Gođevac (sada pok. suprug podnositeljke) iz Zaruba, u svojstvu tužioca, podneo je 31. marta 2004. godine Opštinskom sudu u Užicu tužbu protiv tužene Republike Srbije - Trgovinski sud u Valjevu i Opštinski sud u Valjevu, radi naknade štete.

Opštinski sud u Užicu se rešenjem P. 514/04 od 21. maja 2004. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje i ustupio predmet Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) kao stvarno i mesno nadležnom.

Prvo ročište pred Opštinskim sudom u predmetu P. 4356/04 održano je 11. novembra 2004. godine.

U toku 2005. i 2006. godine održana su ukupno četiri ročišta i izveden dokaz veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko–finansijske struke, dopunom veštačenja, a izvršen je i uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Valjevu St. 358/96.

Presudom Opštinskog suda P. 4356/04 od 27. marta 2006. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Beogradu je presudom Gž. 12390/06 od 3. aprila 2007. godine potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda P. 4356/04 od 27. marta 2006. godine.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2616/07 od 29. aprila 2009. godine ukinute su presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12390/06 od 3. aprila 2007. godine i Opštinskog suda P. 4356/04 od 27. marta 2006. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku, na ročištu održanom 18. septembra 2009. godine, na mesto pok. Dragana Gođevca, ovde podnositeljka ustavne žalbe je stupila u parnicu u svojstvu tužilje, kao njegov pravni sledbenik.

Presudom Opštinskog suda P. 10613/09 od 18. septembra 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade štete isplati iznos od 9.486,28 dinara (materijalna šteta), sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. aprila 1996. godine, iznos od 1.097.000,00 dinara (nematerijalna šteta), sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. decembra 2003. godine, kao i iznos od 303.944,58 dinara (parnični troškovi), sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. decembra 2003. godine, te da tužilji naknadi troškove tog parničnog postupka u iznosu od 219.652,00 dinara. Protiv navedene presude tužena je 25. novembra 2009. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 15637/10 od 10. novembra 2011. godine potvrdio prvostepenu presudu Opštinskog suda P. 10613/09 od 18. septembra 2009. godine. Presuda je u martu 2012. godine dostavljena parničnim strankama.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak, pokrenut 31. marta 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, a pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15637/10 od 10. novembra 2011. godine, trajao više od sedam godina i sedam meseci, a do uručenja drugostepene presude skoro osam godina, s tim što je podnositeljka ustavne žalbe na mesto tužilje u postupak stupila 18. septembra 2009. godine.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak nije bio naročito složen, niti zahtevao sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, već je trebalo utvrditi da li postoji odgovornost tužene države za neefikasan rad sudova u ranije vođenoj dugogodišnjoj parnici, usled čega suprug tužilje nije mogao da naplati svoje pravnosnažno utvrđeno potraživanje nastalo po osnovu povrede na radu, a zbog stečaja njegovog poslodavca kao društvenog preduzeća.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od nesumnjivog materijalnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, kao pravnog sledbenika pok. tužioca, s obzirom na to da se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata većeg novčanog iznosa na ime naknade štete. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je pravni prethodnik podnositeljke doprineo nešto dužem trajanju parničnog postupka, imajući u vidu da je 31. marta 2004. godine podneo tužbu mesno nenadležnom parničnom sudu, Opštinskom sudu u Užicu, zbog čega se taj sud oglasio mesno nenadležnim i predmet ustupio Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, koji je prvo ročište održao u novembru 2004. godine. Sa druge strane, punomoćnik tužilaca je prema odvijanju parnice imao izuzetno proaktivan odnos, jer je čak devet puta urgirao da se zakazuju ročišta i odluči o tužbenom zahtevu ili žalbi tužene, od čega se podnescima šest puta obraćao predsedniku prvostepenog i tri puta predsedniku apelacionog suda.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je dužem trajanju postupka doprinelo pre svega neažurno postupanje Prvog opštinskog suda u Beogradu. Naime, taj sud je prvo ročište održao 11. novembra 2004. godine, odnosno skoro šest meseci nakon što se Opštinski sud u Užicu oglasio mesno nenadležnim i predmet ustupio Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Takođe, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu su tokom 2005. i 2006. godine održana samo četiri ročišta. Ustavni sud ocenjuje da su, s druge strane, u ponovnom postupku sudovi postupali efikasno, jer nakon što je Vrhovni sud Srbije rešenjem Rev. 2616/07 od 29. aprila 2009. godine ukinuo presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12390/06 od 3. aprila 2007. godine i Opštinskog suda P. 4356/04 od 27. marta 2006. godine i predmet vratio na ponovno suđenje, prvostepena presuda P. 10613/09 je doneta već u septembru iste godine, a u novembru 2011. godine, dve godine od podnošenja žalbe protiv prvostepene presude, predmet je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15637/10.

S obzirom na sve navedeno, a pre svega činjenicu da je ova parnica za naknadu štete ukupno trajala oko osam godina, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10613/09 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), i odlučio kao prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje za podnositeljku ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, kao i činjenicu da je podnositeljka stupila u postupak u svojstvu tužilje tek u septembru 2009. godine. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuća satisfakcija.

6. U delu ustavne žalbe u kome se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da je ustavna žalba prevashodno izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku, pošto je tek nakon podnošenja ustavne žalbe punomoćniku podnositeljke dostavljena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15637/10, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba u tom delu u trenutku podnošenja bila preuranjena i stoga nedopuštena, pa je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Služb eni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenog u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti