Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovane tvrdnje o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora i da su postupali sa potrebnom hitnošću.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Đ . iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. Đ . izjavljena zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora , iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 89/13.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. Đ . iz Zrenjanina je, 5. decembra 201 4. godine, preko punomoćnika T. D , advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 89/13.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da Viši sud u Zrenjaninu i Apelacioni sud u Novom Sadu u svojim rešenjima nisu dali dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, ističući da je pritvor određen 3. juna 2013. godine i traje već 18 meseci, što je u suprotnosti sa članom 210. ZKP-a, čime se direkt no krši odredba člana 14. ZKP-a; da nadležni sudovi nisu prilikom donošenja odluke o pritvoru posebno obrazložili razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju, što su bili dužni da učine; da je nakon određivanja pritvora optužnica podignuta 8. avgusta 2013. godine, a pripremno ročište održano tek 11. marta 2014. godine, što je u suprotnosti sa obavezom suda da u pritvorskim predmetima postupa sa naročitom hitnošću; da Viši sud u Zrenjaninu nije blagovremeno preduzimao mere prema drugookrivljenom Ž.R, radi obezbeđenja njegovog prisustva, zbog čega su suđenja u više navrata odložena .

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, zajemčeno odredbama čl. 31. st. 1. i 3. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Zrenjaninu se protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak u predmetu K. 89/2013.

Okrivljenom je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 61/13 od 3. juna 2013. godine, da bi nakon toga više puta bio produžen.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo iz Zrenjanina je protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužni akt Kt. 104/13 od 8. avgusta 2013. godine kojim mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ-a.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (5. decembar 2014. godine ) nalazio u pritvoru jednu godinu i šest meseci, računajući od 1. juna 2013. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 61/13 od 3. juna 2013. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu K v. 264/14 od 6. novembra 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 3) Zakonika o krivičnom postupku, za još 60 dana.

Drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1708/14 od 19. novembra 2014. godine odbijen a je kao neosnovan a žalb a okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca izjavljen a protiv rešenja Višeg suda u u Zrenjaninu Kv. 264/14 od 6. novembra 2014. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da je „osnovano pobijanim rešenjem a nasuprot žalbenim navodima okrivljenog G. Đ, produžen pritvor protiv okrivljenog po osnovu člana 211. stav 1. tač. 3) ZKP-a, upravo zbog onih razloga koji su u obrazloženju pobijanog rešenja i navedeni“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: „da iz spisa predmeta, odnosno iz izvoda KE na ime okrivljenog G. Đ , proizilazi da je okrivljeni do sada više puta pravnosnažno osuđivan, pri čemu raniji život okrivljenog ukazuje na kontinuitet u vršenju krivičnih dela, a između ostalih i istovrsnih krivičnih dela, kao i dela koje mu se optužnicom stavljaju na teret, a imajući u vidu činjenicu da je poslednji put osuđen presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 229/13 od 11. aprila 2013. godine, za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, su okolnosti koje i po mišljenju Apelacionog suda u Novom Sadu, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobod i, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, zatim da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, te da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.) .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, a o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Ustavni sud ukazuje na to da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac u ustavnoj žalbi ističe povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 89/13. Imajući u vidu da podnosilac zapravo osporava radnju, Ustavni sud je njegove navode cenio u odnosu na poslednja rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 264/14 od 6. novembra 2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1708/14 od 19. novembra 2014. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 264/14 od 6. novembra 2014. godine, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ-a. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe rešenjem od 19. novembra 2014. godine pravnosnažno produžen na osnovu odred be člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

U obrazloženju drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1708/14 od 19. novembra 2014. godine je, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pored ostalog, navedeno ,,da iz spisa predmeta, odnosno iz izvoda KE na ime okrivljenog G. Đ, proizilazi da je okrivljeni do sada više puta pravnosnažno osuđivan, pri čemu raniji život okrivljenog ukazuje na kontinuitet u vršenju krivičnih dela, a između ostalih i istovrsnih krivičnih dela, kao i dela koje mu se optužnicom stavljaju na teret, a imajući u vidu činjenicu da je poslednji put osuđen presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 229/13 od 11. aprila 2013. godine, za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, su okolnosti koje i po mišljenju Apelacionog suda u Novom Sadu, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo“.

Ustavni sud je ocenio da su navedena rešenj a Višeg suda u Zrenjaninu i Apelacionog suda u Novom Sadu kojima je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označen om zakonsk om osnov u. Ovo iz razloga što su nadležni sudovi argumentovano obrazložili konkretne osobite okolnosti na kojima temelje svoju ocenu da bi okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo. Stoga je Ustavni sud navode podnosioca u ovom delu ocenio neosnovanim.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neutemeljene navode podnosioca ,,da razlozi za produženje pritvora nisu ni jasni, ni dovoljni, odnosno da su paušalni i stereotipni“.

U pogledu navoda ustavne žalbe ,,da pritvor traje već 18 meseci ", Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti. Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom Zrenjaninu, do trenutka podnošenja ustavne žalbe, trajao jednu godinu i šest meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazivan glavni pretres, Ustavni sud smatra da je predmetni krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 89/13 povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, zajemčeno odredbama člana 31. st. 2. i 3. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.