Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko 11 godina, uz period neaktivnosti suda od šest i po godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. M . iz Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018 . godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Đ. M . i utvrđuje da je podnosiocu u izvršnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 128/16 (ranije predmet Op štinskog suda u Šapcu I. 953/06) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. Đ. M . iz Šapca podneo je Ustavnom sudu, 5. februara 2015. godine, preko punomoćnika T. P, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 563/05.
Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da su mu neizvršenjem sudskog poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu R. 294/04 od 8. juna 2004. godine povređena ustavna prava. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini iznosa utvrđenih sudskim poravnanjem.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, kao i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 128/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Sudskim poravnanjem zaključenim pred Opštinskim sudom u Šapcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) u predmetu R. 294/04 od 8. juna 2004. godine obavezan je, pored ostalog, A . „7. j .“ iz Šapca da Đ. M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime neisplaćene zarade za period od 1. juna do 31. decembra 2003. godine isplati iznos od ukupno 82.755,15 dinara, sa pripadajuć im doprinosima socijalnog, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i zakonskom zateznom kamatom. Đ . M , u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je na osnovu navedenog sudskog poravnanja 24. februara 2005. godine Opštinskom sudu u Šapcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A. „7. j .“ iz Šapca, i to plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca.
Opštinski sud je usvojio predloženo izvršenje rešenjem I. 563/05 od 1. marta 2005. godine.
Zaključkom Opštinskog suda I. 563/05 od 1. marta 2005. godine određeno je sprovođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja na okolnost visine pripadajućih doprinosa za socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Dopisom od 16. marta 2005. godine izvršni poverilac je povukao predlog za izvršenje u delu kojim je tražena prinudna naplata pripadajućih doprinosa. Rešenjem Oppštinskog suda I. 563/05 od 3. avgusta 2005. godine izvršenje je obustavljeno u delu koji se odnosi na uplatu pripadajućih doprinosa.
Izvršni poverilac je 27. marta 2006. godine predložio da se izvršenje, umesto plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika, sprovede popisom i procenom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda I. 953/06 od 30. marta 2006. godine dozvoljena je promena sredstva izvršenja i određeno je da se izvršenje sprovede popisom i procenom pokretnih stvari izvršnog dužnika.
Postupak u predmetu I. 953/06 i drugi postupci po predlozima izvršnih poverilaca protiv istog izvršnog dužnika spojeni su sa postupkom u predmetu I. 87/06.
Službeno lice je izašlo na lice mesta 21. juna 2006. godine i tom prilikom izvršen je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda I. 87/06 određeno je sprovođenje veštačenja preko sudskog veštaka saobraćajne struke na okolnost visine tržišne vrednosti popisanih stvari. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio 10. jula 2006. godine.
Ročišta za prodaju popisanih stvari izvršnog dužnika održan a su 26. oktobra i 27. decembra 2006. godine, 31. januara, 1. marta, 28. marta, 12. juna, 31. avgusta, 11. novembra i 26. decembra 2007. godine. Na zapisniku o popisu i proceni od 26. novembra 2007. godine službeno lice je konstatovalo da je potraživanje izvršnog poverioca Đ . M . delimično namireno u iznosu od 57.500,00 dinara. Ročišta za prodaju popisanih stvari izvršnog dužnika održana su i 7. februara, 3. septembra i 24. oktobra 2008. godine, 7. aprila i 9. jula 2009. godine .
Nakon održanog ročišta za prodaju popisanih stvari izvršnog dužnika od 9. jula 2009. godine, u predmetu nisu preduzimane druge radnje do 25. januara 2016. godine kada su dopisom predsednika Osnovnog suda u Šapcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) „naknadno pronađeni" spisi predmeta Opštinskog suda I. 87/06 dostavljeni šefu izvršne pisarnice sa nalogom da se predmet zavede u upisnik pod novim brojem i preda sudiji na dalje postupanje. Predmet je dobio broj I. 128/16.
Zaključkom postupajućeg sudije u predmetu I. 128/16 naloženo je sudskom izvršitelju Z. A. iz Šapca da nastavi postupak izvršenja ponovnim popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika .
Sudski izvršitelj je na zapisniku o popisu i proceni od 11. februara 2016. godine konstatovao „da nisu zatečene pokretnosti dužnika koje mogu biti predmet izvršenja". Nepostojanje pokretnih stvari izvršnog dužnika podobnih za izvršenje konstatovano je i na zapisniku o popisu i proceni od 29. februara 2016. godine.
Rešenjem Osnovnog suda I. 128/16 od 4. marta 2016. godine obustavljen je u celini postupak izvršenja, u skladu sa odredbama člana 76. stav 1. tačka 4) i člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U pouci o pravnom leku navedeno je da protiv ovog rešenja prigovor nije dozvoljen.
4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu 24. februara 2005. godine, te da je postupak okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka Osnovnog suda I. 128/16 od 4. marta 2016. godine. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak trajao više od 11 godina.
Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.
Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je trebalo odlučiti o podnet om predlo gu za izvršenje i sprovesti odgovarajuće radnje kako bi izvršni poveri lac namirio svoja potraživanja.
Ocenjujući značaj postavljenog zahteva za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je postavljeni zahtevi bi o od izuzetnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je predlo gom za izvršenje traženo namirenje potraživanja iz radnog odnosa. Ispitujući ponašanje podnosioca u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nakon održanih ročišta za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika u 2009. godini, nije urgirao nastavak postupka i namirenje preostalog dela potraživanja.
Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je Opštinski sud u Šapcu postupao veoma efikasno u periodu od donošenja rešenja o izvršenju do jula 2009. godine, imajući u vidu veći broj održanih ročišta za prodaju popisanih stvari izvršnog dužnika i delimično namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Međutim, nakon održanog ročišta za prodaju popisanih stvari izvršnog dužnika od 9. jula 2009. godine, u predmetu nisu preduzimane druge radnje sve do 25. januara 2016. godine kada su dopisom predsednika Osnovnog suda u Šapcu „naknadno pronađeni" spisi predmeta dostavljeni šefu izvršne pisarnice sa nalogom da se predmet zavede u upisnik pod novim brojem i preda sudiji na dalje postupanje.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 128/16 (ranije predmet Opštinskog suda u Šapcu I. 953/06) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.
Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno - adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine.
Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.
7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava na imovinu i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Osnovnog suda I. 128/16 od 4. marta 2016. godine obustavljen postupak sprovođenja izvršenja, a u pouci o pravnom leku navedeno da protiv tog akta prigovor nije dozvoljen. Navedenim aktom je konačno odlučeno o pravu podnosioca ustavne žalbe da namiri svoje potraživanje. U tom smislu, Ustavni sud, dalje, konstatuje da u postupku izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik“ RS, broj 31/11) nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja. Svakako da prigovor nije dozvoljen kada je posebnom normom propisano da sud odlučuje rešenjem protiv kojeg prigovor nije dozvoljen. Kako kod okončanja postupka obustavom prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje, to iz odredbe člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor, za čije izjavljivanje izvršni poverilac ima pravni interes.
Stoga, s obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. Ustava, Ustavni sud smatra da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje, kao u konkretnom slučaju, o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te, da podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu pripada pravo na izjavljivanje prigovora veću prvostepenog suda.
Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu u preostalom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).
Kako je nesporno da je podnosilac pogrešno poučen o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ustavni sud konstatuje da on ne sme snositi štetne posledice pogrešne pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od pet radnih dana od prijema ovog rešenja mo že izjaviti prigovor protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 128/16 od 4. marta 2015. godine.
Ustavni sud ukazuje da je na istovetan način odlučio u Odluci Už-2588/2015 od 26. oktobra 2017. godine, a po ustavnim žalbama podnosilaca koji su bili u gotovo istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao podnosilac ustavne žalbe u ovom predmetu.
8. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu da će on imati mogućnost izjavljivanja prigovora, odnosno da je upravo navedeno potraživanja predmet izvršnog postupka o kome će konačno biti odlučeno nakon iscrpljivanja dozvoljenog pravnog sredstva - izjavljivanjem prigovora u ostavljenom roku protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 128/16 od 4. marta 2015. godine. Naime, zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da im Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1 . izreke.
9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.