Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u prekršajnom postupku. Navodi podnositeljke, kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-876/2009
22.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nemadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marice Nešić iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marice Nešić izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Pirotu Up. 2967/07 od 17. decembra 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Nišu VP. 471/08-1 od 12. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marica Nešić iz Pirota podnela je Ustavnom sudu 9. juna 2009. godine, preko punomoćnika advokata Srđana Mitića iz Pirota, ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Pirotu Up. 2967/07 od 17. decembra 2007. godine i rešenja Veća za prekršaje u Nišu VP. 471/08-1 od 12. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da su osporena rešenja doneta na osnovu izjava policijskih službenika, a da je opštepoznato da kontrolu rada ugostiteljskih objekata vrši komunalna inspekcija; da sud ne sumnja u verodostojnost izjave policajca kao službenog lica, te je stoga okrivljenom onemogućeno da bilo šta učini u svoju odbranu; da zauzeti stav da i bez kontrole komunalne inspekcije može da se prihvati izjava službenog lica predstavlja proširenje nadležnosti policije koja je zadužena za održavanje javnog reda i mira. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje i odloži izvršenje novčane kazne.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ceni postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima koji upućuju na povredu ustavnog prava ili slobode.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporene akte, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen prekršajni postupak po zahtevu Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalnu delatnost, građevinarstvo i inspekcijske poslove opštine Pirot broj 03-U-355/862-07 od 9. oktobra 2007. godine. U dokaznom postupku je saslušana podnositeljka ustavne žalbe u prisustvu branioca, saslušani su u svojstvu svedoka policijski službenik Policijske uprave Pirot M.R. i na predlog podnositeljke I.T. i izvedeni su drugi dokazi.

Osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Pirotu Up. 2967/07 od 17. decembra 2007. godine podnositeljka ustavne žalbe je kažnjena novčanom kaznom u iznosu od 30.000,00 dinara, zbog učinjenog prekršaja iz člana 8. stav 3. Odluke o utvrđivanju radnog vremena u trgovini, ugostiteljstvu i objektima za priređivanje igara na sreću i zabavu.

Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Nišu VP. 471/08-1 od 12. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Pirotu Up. 2967/07 od 17. decembra 2007. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navodi se da je prvostepeni organ pravilno utvrdio činjenično stanje i sve odlučne činjenice, da je dao valjane razloge u obrazloženju i pravilno primenio materijalno pravo.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, prema kome svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud je iz sadržine izjavljene ustavne žalbe utvrdio da se u njoj prvo navodi da su osporena rešenja doneta na osnovu izjava policijskih službenika, a da je opštepoznato da kontrolu rada ugostiteljskih objekata vrši komunalna inspekcija. Potom se kao razlog za tvrdnju o povredi podnositeljkinog prava na pravično suđenje navodi: „da sud ne sumnja u verodostojnost izjave policajca kao službenog lica ” iz čega podnositeljka zaključuje da joj je onemogućeno da bilo šta učini u svoju odbranu. Dakle, navodi podnositeljke ustavne žalbe u suštini se svode na osporavanje ocene dokaza i činjeničnog stanja koje je u prekršajnom postupku utvrđeno, te na osnovu koga su organi za prekršaje utvrdili prekršajnu odgovornost podnositeljke. Međutim, zadatak Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi nije da preispituje zaključke prekršajnih organa u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, već da ispita da li je postupak u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Primenjujući navedeni stav na konkretan slučaj, Ustavni sud je stanovišta da navodi podnositeljke ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da su osporena rešenja organa za prekršaje doneta proizvoljnom i nepravilnom primenom merodavnog procesnog i materijalnog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji ukazuju na to da je osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti