Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom i parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka donetih u prekršajnom i parničnom postupku. Deo žalbe koji se odnosi na prekršajni postupak odbačen je kao neblagovremen, a deo koji se odnosi na parnični postupak kao nedopušten.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-876/2011
14.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Cekuš Gabora iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Cekuš Gabora izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli Up. 321/08 od 10. decembra 2008. godine, rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 312/09 od 12. maja 2009. godine, rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli Up. 321/08 od 10. septembra 2009. godine, rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10455/09 od 20. oktobra 2009. godine, rešenja Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola P. 5564/2010 od 30. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 978/10 od 2. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Cekuš Gabor iz Bačke Topole izjavio je 23. februara 2011. godine, preko svog punomoćnika Čaba Mikloša, advokata iz Bačke Topole, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku pravnu zaštitu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je podnosilac ustavne žalbe rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli Up. 321/08 od 10. decembra 2008. godine oglašen odgovornim za prekršaj; da je rešenjem Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 312/09 od 12. maja 2009. godine odbijena žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne, žalbe protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli Up. 321/08 od 10. decembra 2008. godine; da je rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli Up. 321/08 od 10. septembra 2009. godine odbačen predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka vođenog pred tim organom u predmetu broj Up. 321/08; da je Veće za prekršaje u Novom Sadu rešenjem Vp. 10455/09 od 20. oktobra 2009. godine odbilo žalbu podnosioca ustavne žalbe protiv navedenog rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje prekršajnog postupka; da je podnosilac ustavne žalbe "podneo Deklarativnu tužbu radi utvrđenja nezakonitih odluka u prekršajnom postupku, dana 17.09.2010. godine Osnovnom sudu u Subotici - Sudskoj jedinici B. Topoli"; da je ta tužba odbačena osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola zbog apsolutne stvarne nenadležnosti i nepostojanja pravnog interesa; da je osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici odbijena žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv predmetnog rešenja Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud osporene pojedinačne akte poništi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. Na osnovu okolnosti da je podnosilac ustavne žalbe nakon "završenog prekršajnog postupka, upotrebom i redovnog i vanrednog pravnog leka" podneo "Deklarativnu tužbu radi utvrđenja nezakonitih odluka u prekršajnom postupku" 17. septembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da su pre tog dana podnosiocu ustavne žalbe dostavljene osporene odluke Veća za prekršaje u Novom Sadu i osporene odluke Organa za prekršaje u Bačkoj Topoli.

S obzirom da je Ustavni sud utvrdio da je između dana prijema osporenih odluka Organa za prekršaje u Bačkoj Topoli i osporenih odluka Veća za prekršaje u Novom Sadu od strane podnosioca ustavne žalbe i dana izjavljivanja ustavne žalbe proteklo najmanje pet meseci, tj. znatno više od 30 dana, koliko prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu iznosi rok u kome se ustavna žalba može izjaviti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju rešenja navedenih organa, odbacio kao neblagovremenu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, dok se odredbom stava 2. tog člana jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo.

Zakonom o parničnom postupku propisano je: da se u parničnom postupku odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa (član 1.); da sudovi u parničnom postupku sude u granicama svoje stvarne nadležnosti (član 28.); da se tužba radi utvrđenja može podići kada je to posebnim propisom predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da su utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes (član 188. stav 2.); da će sud po prethodnom ispitivanju tužbe rešenjem odbaciti tužbu, ako je za odlučivanje o tužbenom zahtevu apsolutno stvarno nenadležan ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe radi utvrđenja (član 279. stav 1. tač. 1) i 6)).

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su u parničnom postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola u predmetu P. 5564/10 povređeno njegova ustavna prava, već da izražava subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što mu je u tom parničnom postupku odbačena tužba radi utvrđenja "nezakonitih odluka u prekršajnom postupku".

Naime, tužba podnosioca ustavne žalbe odbačena je od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je postupao u granicama svoje nadležnosti, nakon sporovedenog postupka, u kome je podnosiocu bilo obezbeđeno delotvorno pravno sredstvo. Osnovni sud u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli i Viši sud u Subotici su na ustavnopravno prihvatljiv način primenili odredbe člana 279. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je njemu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je podnosilac tokom parničnog postupka vođenog pred Osnovnim sudom u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola u predmetu P. 5564/10 stavljen u nejednak položaj u odnosu na treća lica.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola i osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici povređeno neko od označenih ustavnih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom i parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti