Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao preko sedam godina. Sud je ocenio da je postupak, uprkos problemima sa nadležnošću, bio nerazumno dug.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8763/2016
21.03.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođe n pred Upravnim sudom u predmetu U. 10619/16 (ranije predmet Okružnog suda u Beogradu U. 182/09 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S . iz Beograda, preko punomoćnika V . P, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu , 18. novembra 2016. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 10619/16 od 28. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupcima koji su vođeni pred Okružnim sudom u Beogradu predmetu U. 182/09, Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7333/09, Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7634/10, Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 112/15 i Upravnim sudom u predmetu U. 10619/16. Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalb i se, pored ostalog, detaljno iznosi tok osporenog postupka koji je započeo 10. februara 2009. godine, podnošenjem tužbe ranijem Okružnom sudu u Beogradu, radi poništaja rešenja Gradonačelnika grada Beograda, broj 360-4330/08-G od 24. decembra 2008. godine, kojim je odbijen prigovor podnosioca izjavljen protiv predloga rang-liste po konkursu za prodaju 1000 stanova izgrađenih prema Odluci o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu, kao neosnovan.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, kao i da poništi osporeni akt. Podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. februara 2009. godine podneo tužbu ranijem Okružnom sudu u Beogradu radi poništaja rešenj a Gradonačelnika grada Beograda broj 360-4330/08-G od 24. decembra 2008. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor izjavljen protiv predloga rang-liste koji je sačinila komisija za stambena pitanja, po konkursu za prodaju 1000 stanova izgrađenih prema Odluci o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu.

Okružni sud u Beogradu se rešenjem U. 182/09 od 13. februara 2009. godine oglasio stvarno nenadležnim za rešavanje ove pravne stvari i spise predmeta dostavio ranijem Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje. U obrazloženju rešenja je navedeno da, po oceni tog suda, tužbom nije osporen upravni akt, već akt raspolaganja, te je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan opštinski sud.

Osporeni postupak je nastavljen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7333/09, a potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7634 /10, koji je 20. oktobra 2014. godine doneo rešenje kojim se tužba odbacuje kao nedozvoljen a i stavljaju van snage sve radnje preduzete po tužbi. Prvi osnovni sud u Beogradu je ocenio da tužilac, usklađujući tužbu sa pravilima parničnog postupka, nije usmerio tužbu na akt raspolaganja, već je i dalje tražio poništaj upravnog akta koji je donet u drugom stepenu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 112/15 od 2. marta 2016. godine ukinuto je navedeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu i predmet vraćen na dalji postupak istom sudu , koji je 9. maja 2016. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu predlog za rešavanje sukoba nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Upravnog suda. Postupajući po navedenom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Us. 11/16 od 17. juna 2016. godine, kojim je odlučio da je za rešavanje ove pravne stvari nadležan Upravni sud, kome su spisi predmeta dostavljeni na rešavanje dana 21. jula 2016. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 10619/16 od 28. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Gradonačelnika grada Beograda broj 360-4330/08-G od 24. decembra 2008. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude konstatovao da iz stanja spisa i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi : da je podnosilac , u osnovima i merilima za utvrđivanje reda prvenstva po osnovu stambenog statusa bodovan sa 100 bodova (korišćenje stana bez pravnog osnova); da je uz podnetu prijavu priložio ugovor o zakupu zajedničke prostorije zaključen 27. decembra 2007. godine između njega kao zakupca i skupštine stambene zgrade broj 176 iz Novog Beograda, ulice I. br oj 176, kao zakupodavca; da je u članu 1. ugovoreno da je zakupodovac odobrio zaključenje ugovora o zakupu zajedničke prostorije u predmetnoj zgradi, u suterenu, površine 20 m2; da navedeni ugovor nije overen u sudu; da je, postupajući po prigovoru podnosioca p odnetom protiv predložene rang-liste za dodelu predmetnih stanova, tuženi organ našao da je komisija za stambena pitanja podnosiocu pravilno odredila bo dove na ime stambenog statusa. Upravni sud je dalje naveo da je odredbama člana 8. Odluke o uslovima prodaje 2050 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu ("Službeni list grada Beograda", br. 7/05 i 25/05) bilo propisano da se smatra da je lice bez stana ukoliko ono ili član njegovog porodičnog domaćinstva na teritoriji grada Beograda nema stan ili porodičnu stambenu zgradu u svojini ili po osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme koristi državni ili društveni stan, odnosno ako stanuje u prostorijama koje se ne mogu smatrati stanom jer ne pružaju ni minimum uslova za stanovanje, odnosno nema električne, vodovodne i sanitarne instalacije (šupa, daščara, tavanska i podrumska prostorija, magacin i slično (stav 1. tačka 2)) ili ako koristi stan ili zajedničke prostorije u stambenoj zgradi bez pravnog osnova stav 1. tačka 7)); da se ugovorom o zakupu na određeno vreme smatra ugovor zaključen po odredbama Zakona o stanovanju (stav 2.). Upravni sud je, poalzeći od navedenog, ocenio da je t uženi organ za svoju odluku dao dovoljne, jasne i na zakonu zasnovne razloge, koje je u svemu prihvatio i taj sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano da se upravni spor može voditi samo protiv upravnog akta (član 6. stav 1.); da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste akt kojim državni organ i preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnih ovlašćenja rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog lica ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari (član 6. stav 2.); da se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donesen u drugom stepenu (član 7. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2010. godine, propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (član 3. stav 1 .); da je upravni akt, u smislu ovog zakona, pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari (član 4.) .

Odlukom o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu („Službeni list grada Beograda“, br. 7/05, 25/05 i 29/07) bilo je propisano: da na osnovu utvrđenog broja bodova, komisija za stambena pitanja sačinjava predlog rang-liste (član 33. stav 1.); da svaki učesnik u konkursu može gradonačelniku grada Beograda preko komisije uložiti prigovor u roku od 15 dana od dana objavljivanja (član 34. stav 2.); da gradonačelnik grada Beograda odlučuje po prigovorima i donosi konačnu rang-listu (član 34. stav 3.); da na osnovu konačne rang-liste komisija donosi odluku o prodaji stana licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na rang-listi (član 35. stav 1.).

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , smatra posledicom nepravilnog i neefikasnog postupanja sudova koji su odlučivali o njegovoj tužbi podnetoj protiv rešenja gradonačelnika grada Beograda, broj 360-4330/08-G od 24. decembra 2008. godine.

Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 10. februara 2009. godine podnošenjem tužbe ranijem Okružnom sudu u Beogradu, a da je okončan osporenom presudom Upravnog suda U. 10619/16 od 28. septembra 2016. godine. Ukupno trajanje navedenog postupka od sedam godina i sedam meseci, samo za sebe , može ukazivati na to da o predmetno j tužbi nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom upravnom sporu nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, jer je sud koji je primio tužbu podnosioca ustavne žalbe trebalo da ispita da li je pobijanim rešenjem gradonačelnika grada Beograda, broj 360-4330/08-G od 24. decembra 2008. godine nadležni organ rešio o određenom pravu ili obavezi fizičkog lica u upravnoj stvari i da li je taj akt donet u drugom stepenu.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je predmetna tužba podneta protiv rešenja nadležnog organa kojim je odbijen prigovor podnosioca izjavljen protiv predloga rang-liste na konkursu za dodelu stana . Ovaj sud, s tim u vezi, konstatuje da je, prema navedenim odredbama Odluke o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu, bio dozvoljen prigovor protiv predloga rang-liste koji je sačinila komisija za stambena pitanja, ali da je nakon okončanog postupka odlučivanja po prigovorima, gradonačelnik grada Beograda donosio konačnu rang-listu na osnovu koje je komisija donosila odluku o prodaji stana. Iz toga sledi da utvrđivanje predloga rang-liste predstavlja samo fazu u postupku prodaje stanova i da donošenje odluke o predmetnoj tužbi nije bilo od značaja za ostvarivanje prava podnosioca ustavne žalbe u postupku prodaje stanova po navedenoj odluci.

Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da se raniji Okružni sud u Beogradu odmah po prijemu predmetne tužbe oglasio stvarno nenadležnim za rešavanje ove pravne stvari i spise predmeta dostavio ranijem Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Ustavni sud nalazi da se postupanje Prvog osnovn og sud a u Beogradu u predmetu P. 7634/10 ne može smatrati efikasnim, jer je taj sud posle tri i po godine našao da nije nadležan za odlučivanje u predmetnoj pravnoj stvari. Ovaj sud dalje konstatuje da su Viši sud u Beogradu i Upravni sud postupali u rokovima koji se mogu smatrati razumnim.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustav ne žalbe svojim radnjama nije doprineo predu gom trajanju osporenog postupka.

Polazeći od svega izloženog, a posebno imajući u vidu da je osporeni postupak započet podnošenjem tužbe u upravnom sporu, u kome je posle sedam godina i sedam meseci doneta odluka o predmetnoj tužbi, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede označenog prava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istak ao zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se osporava presuda Upravnog suda U. 10619/16 od 28. septembra 2016. godine, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu osporenog akta, ocenio da je Upravni sud izneo jasne i detaljne razloge za svoju odluku, koji su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je odredbom člana 12. stav 2. Odluke o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu bilo propisano da se pod korišćenjem stana bez pravnog osnova, pored ostalog, smatra bespravno stanovanje u tuđem stanu ili zajedničkoj prostoriji stambene zgrade. Ovaj sud stoga ocenjuje da se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je zaključio da podnosilac povredu prava na imovinu obrazlaže istim navodima kao i povredu prava na pravično suđenje, te nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava garantovanog odredbama člana 58. stav 1. Ustava .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv pr esude Upravnog suda U. 10619/16 od 28. septembra 2016. godine, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1 ), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Preli, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti