Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja poverilaca u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu jer potraživanja podnosilaca, utvrđena u stečajnom postupku nad preduzećem sa pretežnim društvenim kapitalom, nisu namirena. Dosuđena im je naknada materijalne štete u visini priznatih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8773/2016
09.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz Čuruga i B. K. iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P . i B . K . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P . iz Čuruga i B . K . iz Bečeja izjavili su Ustavnom sudu, 17. decembra 2012. godine, preko punomoćnika S. F, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničn im postupcima koji su pred Opštinskim sudom u Bečeju vođen i u predmet ima P1. 44/08 i P1. 141/08, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10. Podnosioci su istakli i zahtev za „naknadu štete zbog nezakonitog rada organa Republike Srbije“, a u visini iznosa potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima. Ustavna žalba je bila zavedena po brojem Už-9681/2012.

Podnosioci su predložili da se ustavna žalba usvoji, utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima i obaveže Republika Srbija da im nadoknadi štetu prouzrokovanu nezakonitim radom svog organa, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate, od dana podnošenja ustavne žalbe, pa do konačne isplate.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 151/15 od 15. juna 2016. godine, kojim je odlučeno o zahtevima ovde podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, spisi predmeta su vraćeni Ustavnom sud u radi „odlučivanja o zahtevima podnosilaca da se Republika Srbija obaveže da im naknadi prouzrokovanu štetu zbog nezakonitog rada svog organa“. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 8773/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su tokom 2008. godine tužbe Opštinskom sudu u Bečeju radi naplate potraživanja iz radnog odnosa i t i postup ci su prekinut i tokom 2009. godine , jer je nad tuženim „F.“ a. d, Bečej , otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine.

Privredni sud u Novom Sadu je u postupku stečaja u predmetu St. 32/10 (novi broj) , podnosiocima kao stečajnim poveriocima priznao prijavljena potraživanja i svrstao ih u četvrti isplatni red.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda St. 151/15 od 15. juna 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Privredni apelacioni sud je u tom rešenju naveo da je rešenjem St. 32/10 od 3. februara 2010. godine proglašeno bankrotstvo stečajnog dužnika, da se pristupilo prodaji imovine, te da su do tada iz unovčene imovine delimično namireni samo razlučni poverioci. Takođe, u rešenju je konstatovano da je za zahtev predlagača za naknadu štete nadležan Ustavni sud.

4. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome su podnosioci ustavne žalbe zahtevali „naknadu štete“, iako se formalno nisu pozvali na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da su se njihovi zahtevi odnosili na iznose potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 32/10, te stoga smatra da se njihovi zahtevi odnose na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa (videti Odluku Ustavnog suda Už-3990/2015 od 8. decembra 2016. godine).

Polazeći od toga da je stečajni dužnik „F.“ a. d. Bečej preduzeće koje je poslovalo sa pretežnim društvenim kapitalom, prema podacima Agencije za privredne registre, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Navedeno podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Nakon toga, Evropski sud za ljudska prava je 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama, pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im do sada nije isplaćen (videti odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine i Už-8282/2015 od 2. marta 201 7. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, u visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja poverilaca u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti