Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje skoro sedam godina i još nije okončan. Sud je utvrdio da je osnovni razlog dugog trajanja postupka neefikasno postupanje prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-878/2009
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Grozdane Nikitović, Gordane Spasojević i Savke Ćirić, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Grozdane Nikitović, Gordane Spasojević i Savke Ćirić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu P1. 210/08 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Grozdana Nikitović i Gordana Spasojević, obe iz Valjeva su 9. juna 2009. godine, a Savka Ćirić, takođe iz Valjeva, 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 210/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-878/2009, Už-917/2009 i Už-979/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-878/2009, Už-917/2009 i Už-979/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-917/2009 i Už-979/2009 pripojeni predmetu Už-878/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno da su podnositeljke kao bivše radnice podnele 2004. godine tužbu protiv tuženog AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza. Delimičnom presudom je pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Dalje je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Istaknuto je da je na opisani način podnositeljkama prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta sada Privrednog suda u Valjevu P. 1551/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 210/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljke ustavne žalbe i još pet tužilja su 25. maja 2004. godine podnele zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva), radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužilje vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale zarade. Opštinski sud je formirao predmet pod brojem P1. 472/04.

Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 14. novembra 2005. godine naložio da se tuženom dostavi tužbu na odgovor. Tuženi je 19. decembra 2005. godine odgovorio na tužbu, a pripremno ročište je održano 16. januara 2006. godine, na kome je rešenjem izdvojen postupak u odnosu na ovde podnositeljke ustavne žalbe i Danicu Kotarac. Na istom ročištu, Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak do okončanja parnice u predmetu tog suda P1. 1393/05 u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovale tužilje, među kojima i ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Tužilje su podneskom od 11. aprila 2007. godine predložile da sud nastavi postupak, jer je pravnosnažno okončana parnica u predmetu P1. 1393/05, da bi Opštinski sud na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 24. maja 2007. godine, doneo rešenje kojim je parnični postupak nastavljen. Na sledećem ročištu za glavnu raspravu održanom 20. juna 2007. godine, Opštinski sud je doneo delimičnu presudu P1. 518/07 kojom su usvojeni tužbeni zahtevi tužilja i poništene odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti uz obavezu tuženog da tužilje vrati na posao.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu (u daljem tekstu: Okružni sud) je 6. marta 2008. godine doneo presudu Gž1. 148/08 kojom je odbijena kao neosnovana žalba tuženog, a delimična presuda Opštinskog suda P1. 518/07 od 20. juna 2007. godine, potvrđena.

Na ročištu održanom 16. parila 2008. godine, Opštinski sud je doneo rešenje da zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po reviziji tuženog izjavljenoj 11. aprila 2008. godine protiv presude Okružnog suda Gž1. 148/08 od 6. marta 2008. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1578/08 od 6. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda Gž1. 148/08 od 6. marta 2008. godine

Prvo ročište za glavnu raspravu pred Opštinskim sudom nakon donošenja revizijske presude je održano 3. februara 2009. godine, a do donošenja rešenja Osnovnog suda u Valjevu P1. 105/10 od 9. aprila 2010. godine, kojim je prekinut postupak usled otvaranja likvidacije nad tuženim, bilo je zakazano još šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana i na kojima su, pored ostalog, saslušane stranke, svedoci, kao i veštak koji je izvršio ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Tužilje su podneskom od 8. decembra 2010. godine predložile da se parnični postupak nastavi, da bi Osnovni sud u Valjevu 10. decembra 2010. godine spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Valjevu kao stvarno i mesno nadležnom na dalji postupak, iako rešenje o oglašavanju nenadležnim Osnovni sud u Valjevu nije doneo.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 122. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine i pet meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu 25. maja 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto duže od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke ničim nisu doprinele dugom vremenskom trajanju sudskog postupka, jer za takvo nešto nisu ni imale interes.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je neefikasno postupanje Opštinskog suda. Naime, tužbu podnetu 25. maja 2004. godine Opštinski sud je tek nakon 17 meseci - 14. novembra 2005. godine dostavio tuženom na odgovor, a prvo pripremno ročište zakazao tek za 16. januar 2006. godine. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda u Valjevu, koji tek nakon godinu dana od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa dostavlja istu tuženom na odgovor, se nikako ne može smatrati efikasnim. Takođe, odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku je propisana hitnost u rešavanju radnih sporova, a posebno prilikom određivanja rokova i ročišta. Međutim, Opštinski sud nije postupao na način propisan navedenim zakonima.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 1551/10 okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljkama ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti