Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro pet godina. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku, dok se zahtev za naknadu materijalne štete odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K. iz M, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16851/08, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33812/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K. iz M. je 23. februara 2011. godine preko punomoćnika D. V, advokata iz M, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16851/08, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33812/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predlog za izvršenje podnet 9. decembra 2008. godine i da izvršni postupak još nije okončan, što predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava, te da joj dosudi materijalnu štetu i troškove postupka pred Ustavnom sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33812/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 9. decembra 2008. godine, preko punomoćnika iz reda advokata , Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Lj.A, radi namirenja novčanog potraživanja , i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je dopisom od 17. decembra 2008. godine naložio punomoćniku izvršnog poverioca da u roku od tri dana dostavi nov predlog za izvršenje u kojem će izostaviti punomoćnika izvršnog dužnika, kao i da promeni datum obračuna zatezne kamate na troškove parničnog postupka.

Izvršni poverilac je podneo novi predlog za izvršenje 26. decembra 2008. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je dopisom od 28. januara 2009. godine naložio punomoćniku izvršnog poverioca da u roku od tri dana dostavi adresu izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 5. februara 2009. godine dostavio adresu izvršnog dužnika.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 16851/08 od 12. februara 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 26. februara 2009. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja o izvršenju.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem IPV (I). 306/11 od 3. jula 2012. godine odbio prigovor izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju. Navedeno rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 5. oktobra 2012. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 27. oktobra 2012. godine odredio stručno lice, radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti u visini tržišne cene na dan procene predmetne nepokretnosti.

Izvršni dužnik je dopisom od 22. januara 2013. godine obavestio izvršni sud da se obratio izvršnom poveriocu da dostavi broj računa banke kako bi uplatio novčana sredstva na ime namirenja novčanog potraživanja u izvršnom postupku. Kako izvršni poverilac nije odgovorio na njegov zahtev, to je on pokrenuo vanparnični postupak radi prijema novca u sudski depozit. Izvršni dužnik je kao predlagač uplatio u sudski depozit 1.921.399,49 dinara.

Izvršni poverilac je podneskom od 5. februara 2013. godine potvrdio da je od izvršnog dužnika primio navedeni novčani iznos.

Prvi osnovni sud je dopisom od 31. maja 2013. godine naložio izvršnom poveriocu da potvrdio da li je podneskom od 5. februara 2013. godine povukao predlog za izvršenje u novčanom iznosu od 1.921.399,49 dinara.

Izvršni poverilac je podneskom od 7. avgusta 2013. godine obavestio izvršni sud da je podneskom od 5. februara 2013. godine povukao predlog za izvršenje u navedenom novčanom iznosu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 33812/10 od 25. septembra 2013. godine delimično obustavio postupak izvršenja za navedeni novčani iznos.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5 . stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27 .); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 49. stav 1.).

Hitnost postupka, u članu 6. stav 1, predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, a koji u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe podnela predlog za izvršenje 9. decembra 2008. godine i da izvršenje još uvek nije okončano ni posle četiri godine i 11 meseci.

Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da namiri svoje novčano potraživanje u izvršnom postupku u razumnom roku.

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, Ustavni sud ukazuje da je ona u manjem delu doprinela trajanju postupka time što je podnela predlog za izvršenja bez označavanja adrese izvršnog dužnika, što je imalo za posledicu vraćanje predloga na dopunu, zatim neoznačavanjem broj računa na kome može da se izvrši uplata novčanih sredstava i nedavanjem takvog podatka izvršnom dužniku, zbog čega je on pokrenuo vanparnični postupak radi polaganja dugovanog novčanog iznosa u sudski depozit u korist podnositeljke ustavne žalbe. Međutim, ovde postoji i odgovornost izvršnog suda koji je treba lo da odbaci nedostatni predlog za izvršenje koji je podnet od strane punomoćnika iz reda advokata u ime podnositeljke, u smislu odredbe člana 103. stav 6. ranijeg važećeg Zakona o parničnom postupku, koja se primenjivala shodno odredbi člana 27. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog tome je neefikasno postupanje Četvrtog Opštinskog suda u Beogradu, a zatim i Prvog osnovnog suda u Beogradu , potom nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju. Ustavni sud najpre ukazuje da je o žalbi izvršnog dužnika od 26. februara 2009. godine protiv rešenja o izvršenja odlučeno tek rešenjem od 3. jula 2012. godine, dakle nakon tri godine i pet meseci. Zatim, navedeno rešenje kojim je odlučeno o žalbi (prigovoru) je dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe tek 5. oktobra 2012. godine, dakle nakon tri meseca od dana donošenja navedenog rešenja. Na nedelotvorno postupanje izvršnog suda ukazuje i činjenica da je podnositeljka podneskom od 5. februara 2013. godine potvrdila da je od izvršnog dužnika primila određeni novčani iznos na ime namirenja novčanog potraživanja, da je to izvršni sud konstatovao tek 25. septembra 2013. godine posebnom odlukom (rešenjem o delimičnoj obustavi izvršenja), dakle nakon sedam meseci.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16851/08, a sada se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 33812/10 , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Prvom o snovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe od ovog suda traži da joj nadoknadi materijalnu štetu na ime glavnog duga, parničnih troškova i troškova izvršnog postupka . Imajući u vidu da izvršni postupak radi namirenja njenog novčanog potraživanja još uvek nije okončan , Ustavni sud je utvrdio da nema pretpostavki za razmatranje ovog zahteva, te je stoga odbacio ovaj zahtev , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti