Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neopravdano dugog trajanja postupka, uprkos njegovom delimičnom doprinosu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. R . iz Č , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 9397/2010 (ranije pred Opšti nskim sudom u Čačku u predmetu K. 309/06) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz Čačka je 16 . novembra 2012. godine , preko punomoćnika S. C. P, advokata iz Č, podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 9397/10. U ustavnoj žalbi podnosilac ističe i povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je „sudu Republike Srbije trebalo sedam i više godina da utvrdi istinu i donese oslobađajuću presudu“ i ističe da „suđenje u krivičnom predmetu nije bilo u razumnom roku“, te mu je „povređeno i pravo na imovinu“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete, te da mu naknadi troškove postupka pred Sudom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Čačku Su. VIII- 1094/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Čačku, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 25. decembra 200 5. godine donošenjem rešenja istažnog sudije Opštinskog suda u Čačku da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 7. aprila 2006. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu za krivično delo pronevera iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog zakona.

Podnosilac ustavne žalbe je preko branioca protiv navedene optužnice izjavio prigovor koji je odbijen rešenjem Opštinskog suda u Čačku Kv. 153/06 od 13. juna 200 6. godine, čime je optužnica stupila na pravnu snagu.

Glavni pretres je tokom 2006. godine zakazan dva puta i oba puta je održan.

Tokom 2007. godine, glavni pretres je zakazan tri puta. Dva puta nije održan (21. januara i 3. aprila, i to prvi put jer je branilac podnosioca ustavne žalbe pre početka pretresa podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, koji je odbijen, a drugi put jer nisu bile ispunjene procesne pretpostavke). Glavni pretres koji je održan 28. maja 2007. godine je odložen radi sprovođenja ekonosmko-finansijskog veštačenja. Sudski veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 30. jula 2007. godine, a naredni pretres je zakazan (i održan) 17. marta 2008. godine. Tokom 2008. godine glavni pretres je zakazan još tri puta, ali nijednom nije održan (9. juna, 15. septembra i 25. novembra).

Nakon 25. novembra 2008. godine, glavni pretres je zakazan za 22. septembar 2009. godine i održan je, a Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je zbog promene zakona optužnicu izmenilo u optužni predlog. Naredna dva puta (3. novembra i 7. decembra 2009. godine) glavni pretres je održan i završen, ali je ponovo otvoren 10. decembra 2009. godine radi dopune dokaznog postupka.

Do donošenja prvostepene presude, glavni pretres je zakazan još četri puta (tri puta je održan).

Osnovni sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 23. juna 2010. godine doneo presudu K. 8/10 kojom je okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, oglasio krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret i izrekao mu je uslovnu osudu. Navedena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 5506/10 od 23. juna 2010. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku, glavni pretres je zakazan 11 puta, tri puta je održan. Glavni pretres nije održan osam puta, i to: pet puta zbog nedolaska svedoka; dva puta zbog nedolaska okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe; jedanput jer je branilac podnosioca ustavne žalbe tražio odlaganje.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Osnovni sud u Čačku je 10. aprila 2012. godine doneo presudu K. 9397/10 kojom je okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 5. septembra 2012. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2925/11, kojom je odbijena kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku i prvostepena presuda potvrđena .

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 25. decembra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 5. septembra 201 2. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 3376/12 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao skoro sedam godina, tačnije šest godina i devet meseci. Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi izaziva sumnju u pogledu toga da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored vremena trajanja postupka utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu krivična dela koja su stavljena na teret okrivljenom u krivičnom postupku (pronevera i falsifikovanje službene isprave) , nadležni sud je trebalo da raspravi i oceni niz činjeničnih pitanja, što je zahtevalo dodatni napor i vreme suda. Međutim, po oceni Ustavnog suda, složenost činjeničnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, ipak ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od skoro sedam godina. Ovo posebno iz razloga što se krivični postupak vodio protiv jednog lica zbog dva krivična dela, a iz prvostepene presude proizlazi da je u dokaznom postupku, pored uvida u pisanu dokumentaciju, sud ispitao pet svedoka i pribavio jedno ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu, kao okrivljenom u krivičnom postupku bilo u interesu da se postupak što pre okonča kako bi se utvrdilo da li je izvršio krivična del a koj a su mu stavljena na teret . Međutim, i pored navedenog, glavni pretres četiri puta nije održan zbog podnosioca ili njegovog branioca. Tačnije, podnosilac nije dva puta pristupio na glavni pretres, jedanput je njegov branilac tražio odlaganje, a jedanput pretres nije održan jer je podnosilac preko branioca tražio izuzeće postupajućeg sudije, što je sve uticalo na ukupnu dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance, kao i da je glavni pretres pred Opštinskim, a potom Osnovnim sudom u Čačku zakazan 28 puta, što bi moglo ukazivati da su se aktivno bavili predmetom. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je prva prvostepena presuda doneta nakon četiri godine od stupanja optužnice na pravnu snagu, pri čemu Sud posebno ukazuje na uočljive periode neaktivnosti prvostepenog suda od skoro 18 meseci (u periodu od 30. jula 2007. do 17. marta 2008. godine i u periodu od 25. novembra 2008. do 22. septembra 2009. godine), za koje vreme nadležni sud nije zakazao glavni pretres. Stoga Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da se donošenjem odluka u razumnom roku obezbeđuje delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda i jača poverenje građana u sudove. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, nema prihvatljivog opravdanja da krivični postupak koji se vodi protiv jednog lica zbog dva krivična dela traje skoro sedam godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno relativnu složenost predmeta odlučivanja i doprinos podnosioca ustavne žalbe, koji su nesumnjivo uticali na duže trajanje postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Kako u predmetnom krivičnom postupku nije odlučivano o bilo kom imovinskom pravu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da su postavljeni zahtev i za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na naknadu materijalne štete bespredmetni, te ih nije ni razmatrao.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti