Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete. Žalba na visinu dosuđene nematerijalne štete se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-879/2016
07.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. K . iz sela V . kod Leskovca, S. R . iz V . kod Leskovca i R . Đ . iz sela T . kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žal be M. K, S . R . i R . Đ . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. K, S . R . i R . Đ . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 631/15 od 5. novembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . i drugi p odnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tač. 1. i 3. izreke su, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe, i to podnosi oci M. K . i R. Đ . 29. aprila 2014. godine , a podnositeljka S. R . 10. maja 2014. godine. Ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09). Podnosioci su istakli zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Ustavne žalbe su bile zavedene pod brojem Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavn e žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Nakon pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 128/15 od 21. marta 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavne žalbe radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i naknadi materijalne štete.

Podnosioci ustavne žalbe su 4. februara 2016. godine, preko istog punomoćnika, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 631/15 od 5. novembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-879/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-2506/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i oko lnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad DP „V.“ iz Vučja. Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja i samo su delimično namirili potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , i to predlagaču M . K. u iznosu od 30.000,00 dinara , predlagaču R . Đ . u iznosu od 20.000,00 dinara i predlagaču S. R . u iznosu od 30.000,00 dinara, kao i naknada troškova postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđen ih iznosa iz stava trećeg izreke pa do traženih iznosa od 3.000 evra; u stavu petom izreke je određeno da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupiti Ustavnom sudu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 631/15 od 5. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke , odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanja utvrđena odlukom sud a u korist podnosilaca ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika DP „V .“ iz Vučja, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine, zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavn e žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji im nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca od 4. februara 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 631/15 od 5. novembra 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosilaca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara i 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom Odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 128/15 od 30. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 631/15 od 5. novembra 2015. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovu ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti