Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 900 evra zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudina Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Čačk a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P . 3000/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku P. 1130/04 ), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu o d 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Čačk a podneo je Ustavnom sudu, 8. decembra 2014 . godine, preko punomoćnika D. J , advokata iz Čačk a, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 3000/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačk u P . 1130/04), kao i protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1821/14 od 19. avgusta 2014 . godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac u sv ojstvu tužioca vodio parnični postupak radi naknade štete zbog teške telesne povrede, koji je okončan van granica suđenja u razumnom roku, nakon 10 godina od podnošenja tužbe, kao i da mu je povređeno pravo na imovinu, jer mu je, po okončanju postupka, na ime troškova parničnog postupka dosuđeno svega 259.275, 00 dinara.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na s uđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete, pravo na naknadu materijalne štete u iznosu od 190.447,50 dinara , koliko mu je manje priznato na ime troškova parničnog postupka , i troškove zastupanja od strane advokata u iznosu od 90.000 dinara..

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvr šio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 3000/10 (inicijalno predmet O pštinskog suda u Čačku P . 1130/04), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. avgusta 2004 . godine podneo Opštinskom sudu u Č ačku tužbu protiv tuženog R. M. iz Gornje Gorevnice, radi naknade štete zbog teške telesne povrede. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1130/04 .

Tokom sprovedenog sudskog postupka održano je 27 ročišta za glavnu raspravu, dok je 20 ročišta odloženo, i to zbog nedostatka procesnih pretpostavki i neblagovremenog dostavljana nalaza i mišljenja sudskog veštaka i njegovog izjašnjenja, tako da je strankama ostavljan dodatni rok za izjašnjenje. Postupak je bio u prekidu godinu dana, od 8. februara 2005. do 1. marta 2006. godine, do okončanja krivičnog postupka koji je vođen protiv tuženog, nakon čega je punomoćnik tužioca tražio nastavak postupka. Po nastavku postupka, predmetu je dodeljen nov broj P. 893/06. U sprovedenom dokaznom postupku saslušani su tužilac i tuženi u svojstvu parničnih stranaka, predloženi svedoci i obavljeno medicinsko i poljoprivredno veštačenje.

Opštinski sud u Čačku je doneo presudu P. 893/06 od 31. avgusta 2009. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu zbog neostvarivanja prihoda dopunskim radom, zbog umanjenja radne sposobnosti , za pretrpljenje fizičke bolove, za duševne bolove zbog tra jnog umanjenja opšte životne aktivnosti i za pretrpljeni strah, i da mu naknadi parnične troškove, kao što je navedeno u tač. 1-6. izreke.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 455/10 od 23. februara 2010. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Čačku P. 893/06 od 31. avgusta 2009. godine u stavovima 1, 2. i 6. izreke, u delovima kojima je odlučeno o neostvarivanju prihoda dopunskim radom i zbog umanjenja radne sposobnosti, kao i o troškovima postupka, pa je predmet vraćen Osnovnom sudu u Čačku na ponovno suđenje, dok je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odlučeno o pravu na naknadu nematerijalne štete.

U ponovnom prvostepenom postupku, zakazano je 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih pet nije održano, zbog sprečenosti postupajućeg sudije i drugih procesnih nedostataka, a u sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke i obavljeno medicinsko i dopunsko medicinsko veštačenje. Osnovni sud u Čačku je doneo presudu P. 3000/10 od 27. februara 2014. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime naknade štete zbog izgubljene zarade usled smanjenja radne sposobnosti, zbog trajnog umanjenja radne sposobnosti i da mu naknadi parnične troškove.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1821/14 od 19. avgusta 2014. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Čačku P. 3000/10 od 27. februara 2014. godine, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu naknadi materijalnu štetu z bog izgubljene zarade, usled smanje nja radne sposobnosti, i zbog trajnog umanjenja radne sposobnosti, kao što je navedeno u tač. 1-4. izreke, dok je u tački 5. izreke tuženi obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 259.275,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. februara 2014. godine, pa do isplate , u roku od 15 dana od dana prijema presude.

U obrazloženju osporene drugostepene presude, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, navedeno je: da je tužilac delimično uspeo u sporu, pa mu shodno tome uspehu i pripadaju troškovi; da je tužilac potraživao ukupan iznos od 986.930,84 dinara, a istom je dosuđen iznos od 381.443,56 dinara; da iz toga proizilazi da je tužilac uspeo u sporu u 38,65%; da je tužilac imao sledeće troškove: na ime stručnog sastava tužbe 11.250,00 dinara, na ime zastupanja od strane stručnog lica na 27 održanih ročišta za svako po 12.750,00 dinara, na 20 neodržanih ročišta za svako po 7.125,00 dinara, na ime troškova veštačenja ukupno iznos od 49.000,00 dinara, na ime takse za tužbu u iznosu od 2.000,00 dinara, na ime takse za odluku u iznosu od 39.169,00 dinara, što sve ukupno iznosi 588.169,00 dinara; da kada se uzmu troškovi veštačenja koji se moraju priznati u ukupnom iznosu, proizilazi da mu je, s obzirom na to da je uspeo u sporu u delu od 38,65% pravilno dos uđen iznos od 210.275,00 dinara; da se na taj iznos dodaju troškovi veštačenja, što ukupno čini sumu od 259.279,00 dinara, koji troškovi su tužiocu i dosuđeni, na osnovu člana 149. stav. 2. Zakona o parničnom postupku.

Pisani otpravak drugostepene presude je 10. novembra 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je parnični p ostupak započeo 12. avgusta 2004. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1821/14 od 19. avgusta 2014. godine, iz čega proizlazi da je po stupak trajao deset godina .

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka, počev od podnošenja tužbe 12. avgusta 2004. godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretn om predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u p ostupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo tokom sprovedenog postupka, u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje u ovoj pravnoj stvari, te da su u dokaznom postupku sprovedena dva veštačenja, od strane određenih sudskih veštaka medicinske i poljoprivredne str uke.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da postupanje nadležnih sudova nije bilo efikasno, ni delotvorno. Ovakav zaključak Sud je izveo imajući u vidu da je prvostepena presuda doneta nakon pet godina od podnošenja tužbe. Pri tome, Sud je imao u vidu da je do donošenja prve presude postupak bio u prekidu godinu dana, do okončanja krivičnog postupka i da se dužina trajanja prekida postupka ne može staviti na teret parničnom sudu. Prvostepena presuda je ukinuta zbog pogrešne primene materijalnog prava , zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Međutim, prvostepeni sud je sledeću presudu u ponovnom postupku doneo nakon četiri godine od vraćanja predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje, i nakon više od devet i po godina od podnošenja tužbe. Postupak je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1821/14 od 19. avgusta 2014. godine.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u primerenom roku okonča predmetnu parnicu koju je vodio u svojstvu tu žioca, radi naknade štete zbog teške telesne povrede koju mu je naneo tuženi.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osno vnim sudom u Čačku u predmetu P. 3000/10 (inicijalno predmet Opš tinskog suda u Čačku P. 1130/04) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1.izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova i prekid postupka u trajanju od godinu dana koji se ne može staviti na teret parničnom sudu. Ustavni sud smatra da dosuđeni novč ani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete u iznosu od 190.447,50 dinara koliko mu je manje priznato na ime troškova parničnog postupka, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1821/14 od 19. avgusta 2014. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, Ustavni sud nalazi da se podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan visinom dosuđenih parničnih troškova, u suštini, žali na povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno na štetu podnosioca, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je takođe utvrdio da je Apelacioni sud u Kragujevcu dao dovoljne i jasne razloge za odlučivanje o troškovima postupka i naveo koji troškovi i u kojim iznosima su priznati tužiocu , na osnovu člana 149. stav 2. Zakona o parničnom postupku , kojim je bilo propisano da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova.

Stoga ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi prava podnosioca na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda u suštini traži da kao instancioni sud preispita i oceni zakonitost osporenog dela presude kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti