Usvajanje ustavnih žalbi zbog povrede prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Povreda je nastala usled neopravdano dugog trajanja stečajnog postupka pred Privrednim sudom u Nišu, čime je onemogućena naplata njihovih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama T. V, M. C.(1), S. B, R. A.(1), D. M.(1), V. M, D. S.(1), R. Ć, D. T, S. K.(1), I. J, O. M, V. N, M. P.(1), V. S.(1), D. Z, D. J.(1), B. J.(1), L. A, I. A, M. D, M. Ž, S. A, Z. Ž, J. I, I. Đ, S. M.(1), D. K.(1), A. M, N. P.(1), C. J, M. Đ.(1), D. Ž, Z. K, D. S.(2), Č. K, D. K.(2), S. S.(1), V. S.(2), R. K, M. M.(1), S. Č, R. T, S. S.(2), N. F, V. P, D. Ć, Lj. I, D. P.(1), V. C, D. Đ, S. Š, A. C, M. Đ.(2), M. C.(2), M. I, M. P.(2), N. S, R. J. svih ih Niša, M. J. iz Trupala, I. D. iz Donjeg Međurova, S. D, R. D. i D. R, svih iz Novog Sela, Velika Plana, S. V, N. P.(2) i D. Ž, svih iz Šarlinca, Doljevac, J. S, M. S.(1) i V. K.(1), svih iz Tešice, Aleksinac, P. R. iz Vrela, Aleksinac, M. P.(3) i L. J, obojice iz Velog Polja, Niš, G. Z. iz Gornje Studene, Niš, S. M.(2) i Ž. T, obojice iz Pukovca, Doljevac, S. T, M. M.(2) i P. J, svih iz Šainovca, Doljevac, M. M.(3) iz Voljčinca, Žitorađa, N. M, B. J.(2) i B. N, svih iz Huma, Niš, S. K.(2) iz Čiflika, Bela Palanka, S. R.(1) iz Donje Studene, Niš, P. P. iz Donje Vrežine, Niš, S. M.(3) iz Brestovca, Leskovac, I. C. iz Kutleša, Leskovac, B. S. iz Aleksandrova, Merošina, S. S.(3) i S. P.(1), obojice iz Baličevca, Merošina, R. A.(2) iz Voljčinca, Žitorađa, D. J.(2) i Ž. Z, oboje iz Gornjeg Drenovca, Žitorađa, D. S.(3) iz Draževca, Aleksinac, V. K.(2) iz Orljana, Doljevac, D. A. iz Aleksinca, A. D. iz Badnjevca, Žitorađa, D. S.(4) iz Držanovca, Žitorađa, S. D. i Z. N, obojice iz Lipovice, Leskovac, Lj. G. iz Vran Dola, Bela Palanka, B. B. iz Draškovca, Leskovac, O. D. iz Babičkog, Leskovac, B. Đ. iz Malošišta, Doljevac, Z. S. i M. S.(2), obojice iz Gradišta, Merošina, S. S.(4) iz Badnjevca, Žitorađa, D. M.(2) iz Beograda, G. J. iz Donjeg Crnatova, Žitorađa, S. R.(2) iz Stare Božurne, Žitorađa, S. S.(5) iz Čekmin-Pečenjevca, Leskovac, D. P.(2) iz Čečine, Doljevac, D. O. i P. S, obojice iz Rusne, Doljevac, S. N. iz Biljega, Merošina i S. R.(3) iz Aleksandrova, Merošina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe T. V, M. C.(1), S. B, R. A.(1), D. M.(1), V. M, D. S.(1), R. Ć, D. T, S. K.(1), I. J, O. M, V. N, M. P.(1), V. S.(1), D. Z, D. J.(1), B. J.(1), L. A, I. A, M. D, M. Ž, S. A, Z. Ž, J. I, I. Đ, S. M.(1), D. K.(1), A. M, N. P.(1), C. J, M. Đ.(1), D. Ž, Z. K, D. S.(2), Č. K, D. K.(2), S. S.(1), V. S.(2), R. K, M. M.(1), S. Č, R. T, S. S.(2), N. F, V. P, D. Ć, Lj. I, D. P.(1), V. C, D. Đ, S. Š, A. C, M. Đ.(2), M. C.(2), M. I, M. P.(2), N. S, R. J, M. J, I. D, S. D, R. D, D. R, S. V, N. P.(2), D. Ž, J. S, M. S.(1), V. K.(1), P. R, M. P.(3), L. J, G. Z, S. M.(2), Ž. T, S. T, M. M.(2), P. J, M. M.(3), N. M, B. J.(2), B. N, S. K.(2), S. R.(1), P. P, S. M.(3), I. C, B. S, S. S.(3), S. P.(1), R. A.(2), D. J.(2), Ž. Z, D. S.(3), V. K.(2), D. A, A. D, D. S.(4), S. D, Z. N, Lj. G, B. B, O. D, B. Đ, Z. S, M. S.(2), S. S.(4), D. M.(2), G. J, S. R.(2), S. S.(5), D. P.(2), D. O, P. S, S. N, S. R.(3) i utvrđuje da su podnosiocima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Nišu St. 14/23, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca iz tačke 1. izreke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Nišu St. 14/23. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca iz tačke 1. izreke na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Nišu St. 14/23, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. V. iz Niša i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke, preko punomoćnika J. Š, advokata iz Niša, podneli su 24. septembra, 2. i 30. oktobra i 12. novembra 2015. godine i 16. juna 2016. godine, Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, usled neizvršenja pravnosnažnih presuda donetih u korist podnosilaca ustavnih žalbi protiv izvršnog dužnika GP „G.“ AD Niš u izvršnim postupcima koje su podnosioci pokrenuli pred Osnovnim sudom u Nišu i stečajnom postupku koji je, u vreme podnošenja ustavnih žalbi, vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13. Podnosioci su istakli i povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu, garantovanih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 Evropske konvencije.

Ustavni sud ukazuje da su prava grantovana označenim odredbama Evropske konvencije i Protokola 1 zajemčena i Ustavom Republike Srbije, te njihovu eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odredbe čl. 32. i 58. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja. Ustavne žalbe su u Ustavnom sudu prvobitno bile zavedene pod brojem Už-5951/2015, a sada je pod brojem Už-8799/2018.

Podnosioci ustavnih žalbi predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da je usled nemogućnosti podnosilaca da naplate svoja potraživanja u izvršnim postupcima i neopravdano dugog trajanja stečajnog postupka pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13 povređeno pravo podnosilaca na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu i da svakom podnosiocu dosudi naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđenih pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Nišu, naknadu nematerijalne štete za svaku godinu kašnjenja u izvršenju presuda i troškove postupka po ustavnoj žalbi u iznosu od po 90.000,00 dinara.

Podnescima od 8. maja 2017. godine i 17. oktobra 2017. godine, punomoćnik podnosilaca ustavnih žalbi je dostavio Ustavnom sudu rešenja Privrednog apelacionog suda, doneta u periodu decembar 2016. godine – mart 2017. godine, kojima su potvrđena prvostepena rešenja o odbijanju prigovora podnosilaca ustavnih žalbi podnetih radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13. U podnescima se navodi da su podnosioci iscrpeli sva pravna sredstva predviđena u pozitivnopravnom sistemu Republike Srbije, te su stekli pravo da Ustavni sud odluči o ustavnim žalbama; iznosi se stav da Privredni apelacioni sud, odbijajući prigovore, nije pravilno primenio kriterijume za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je navedenim shvatanjem Privredni apelacioni sud povredio odredbu člana 21. Ustava kojom je predviđeno da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, a u vezi s čim je dostavljeno rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 1133/16 od 16. avgusta 2016. godine, kojim je utvrđena povreda prava predlagača na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 i ukazano na Odluku Ustavnog suda Už-2097/16 (Už-5016/2013) od 30. juna 2016. godine. Pravosnažna rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja stečajnog postupka formalno nisu osporena.

M. Đ. iz Niša je pored ustavne žalbe koju je podneo preko punomoćnika J. Š, advokata iz Niša, podneo još jednu ustavnu žalbu 6. marta 2018. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, koja je takođe zavedena pod brojem Už-5951/2015, a zatim Už-8799/2018.

Lj. G. iz sela Vran Dol, Bela Palanka, je pored ustavne žalbe koju je podneo preko punomoćnika J. Š, advokata iz Niša, podneo još jednu ustavnu žalbu 9. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika Đ. Đ, advokata iz Niša, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, koja je takođe zavedena pod brojem Už-8799/2018.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dostavljenu dokumentaciju i uzimajući u obzir činjenice koje su već utvrđene u ustavnosudskim postupcima koji se odnose na istog stečajnog dužnika, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 24/13 od 24. septembra 2013. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom GP „G.“ AD Niš, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju, a kasnije Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik je privatizovan na osnovu Ugovora o prodaji društvenog kapitala od 4. juna 2008. godine, ali je ugovor raskinut odlukom Agencije za privatizaciju od 3. jula 2009. godine i kapital stečajnog dužnika prenet Akcijskom fondu.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu od 14. jula 2023. godine obustavljen je postupak nad stečajnim dužnikom i nastavljen nad stečajnom masom u predmetu tog suda St. 14/23. Postupak nad stečajnom masom stečajnog dužnika i dalje je u toku.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im priznata, ali nisu namirena.

Potraživanja podnosilaca utvrđena su presudama koje su postale pravosnažne nakon raskida ugovora o privatizaciji.

Pravosnažnim rešenjima Privrednog apelacionog suda, donetim tokom 2017. godine, odbijeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, podnetih radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13.

4. Odlučujući o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da iz navoda podnosilaca, te činjenice da formalno nisu ni osporili sudske odluke kojima su odbijeni njihovi prigovori podneti radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, sledi da se ustavnim žalbama ističe samo povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje. Takođe, Ustavni sud konstatuje da, saglasno navedenim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o Ustavnom sudu, podnosioci nemaju više mogućnost da zaštitu ovog prava ostvaruju u redovnom postupku, bez obzira na to što predmetni stečajni postupak nije okončan, te je o povredi ovog prava nadležan da odluči Ustavni sud. Time je Ustavni sud nadležan da odluči i o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i o postavljenim zahtevima za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

5. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

6. Polazeći od prethodno navedenih ustavnih odredaba, kao i stavova i prakse Evropskog suda za ljudska prava, a koje u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud, a imajući u vidu da je stečajni postupak u kome podnosioci ustavne žalbe pokušavaju da namire svoja potraživanja iz radnog odnosa pokrenut septembra 2013. godine i da još uvek, dakle nakon 11 godina, nije okončan, te da su potraživanja podnosilaca utvrđena sudskim odlukama koje su postale pravosnažne nakon raskida ugovora o privatizaciji, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Nišu St. 14/23, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući da li je podnosiocima ustavnih žalbi u osporenom stečajnom postupku povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja. Budući da je Sud prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa državnim kapitalom, predstavlja i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Nišu St. 14/23, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika pred navedenim sudom u predmetu St. 14/23. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda za ljudska prava koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 24/13, a sada se vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnika pred navedenim sudom u predmetu St. 14/23, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. Budući da je podnosiocima utvrdio povredu ustavnih prava iz čl. 32. i 58. Ustava i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavne žalbe odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

S obzirom na to da je ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena sveobuhvatna zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda za ljudska prava, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za dosuđivanje troškova za sastav ustavnih žalbi koje su identične sadržine, budući da ti troškovi nisu bili opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46 tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavnih žalbi zbog povrede prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti