Ustavna žalba odbačena: sud nije mogao odlučivati o dodeli stana

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u sporu o dodeli stana. Sud je potvrdio da parnični sud, nakon što poništi nezakonitu odluku o dodeli, ne može sam odlučivati o pravu na stan, već se predmet vraća poslodavcu na ponovni postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-88/2009
28.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jadranke Delić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jadranke Delić izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev.II 244/08 od 1. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jadranka Delić iz Beograda je 22. januara 2009. godine izjavila ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev.II 244/08 od 1. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da pobija osporenu presudu zbog toga što je tim aktom Vrhovni sud Srbije o njenom pravu na stanu odlučio u sporu pune jurisdikcije, iako za to nisu postojali zakonski uslovi. Predložila je da Ustavni sud preinači osporenu presudu, tako što će usvojiti reviziju, ili "bar tako što će revizija biti usvojena u delu u kome je umesto odbijanja odnosnog tužbenog zahteva predložen odbačaj tužbe u delu obuhvaćenom tim zahtevom".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen po tužbi Zorana Stankovića i Jadranke Delić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tuženog "Energoprojekt-hidroinženjering" d.d. iz Beograda, presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 393/97 od 5. oktobra 2001. godine odlučeno sledeće: stavom prvim izreke delimično su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca, pa je poništena odluka Komisije za stambena pitanja tuženog od 24. aprila 1997. godine kojom je Predragu Stanišiću dat na korišćenje stan u ulici Nede Spasojević broj 19/24 u Beogradu, površine 46,63 m2, i poništena odluka Upravnog odbora tuženog od 19. juna 1997. godine u delu u kome su odbijeni prigovori tužilaca protiv navedene prvostepene odluke Komisije za stambena pitanja; stavom drugim izreke odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da ona ima pravo na dodelu predmetnog stana po konkursu od 1. novembra 1996. godine i da ima pravo na 81 bod na konačnoj rang listi po navedenom konkursu, kao i da se naloži tuženom da donese odluku kojom će njoj dati u zakup predmetni stan; stavom trećim izreke odbačena je tužba tužioca u delu kojim je traženo da se poništi konačna rang lista od 1. novembra 1996. godine, objavljena 5. maja 1997. godine.

S obzirom na to da navedenom presudom nije odlučeno o tužbenom zahtevu u celini, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 11. jula 2005. godine doneo dopunsku presudu P1.393/97, kojom je odbio kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ima pravo na stan broj 24, u Ulici Nede Spasojević broj 19, u Beogradu.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.I 708/06 od 11. aprila 2007. godine, i to stavom trećim izreke, potvrđene su presuda i dopunska presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 393/97 od 5. oktobra 2001. godine i 11. jula 2005. godine i žalba tužilje odbijena kao neosnovana.

Postupajući po reviziji tužilje izjavljenoj protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđena dopunska presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, Vrhovni sud Srbije je osporenom presudom Rev. II 244/08 od 1. oktobra 2008. godine reviziju odbio kao neosnovanu. U obrazloženju revizijske presude je, pored ostalog, navedeno da se u ovom predmetu radi o sporu o raspodeli stana i da su sudovi odlučili o zakonitosti odluka o dodeli spornog stana. Dalje je navedeno da je pravo na rešavanje stambene potrebe autonomno pravo iz radnog odnosa i da raspodelu stanova vrši preduzeće, a da sud ne može sam odlučivati o onome na šta se ta odluka odnosi, osim kada su ispunjeni uslovi da spor reši punom jurisdikcijom, ali da to konkretno nije slučaj, zbog čega su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

4. Ustavni sud ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo zajemčeno Ustavom. Stoga se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se navodi o povredi učinjenoj osporenim aktom ili radnjom dovesti u neposrednu i direktnu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenog prava, odnosno slobode.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi poziva, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je pravo na pravično suđenje osporenom revizijskom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno na taj način što je o njenom pravu na stan odlučeno u sporu pune jurisdikcije, iako za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u kome je doneta osporena presuda vođen radi ocene zakonitosti odluka o raspodeli stana za čiju dodelu je konkurisala i podnositeljka ustavne žalbe. Parnični postupak je pravnosnažno okončan usvajanjem tužbenog zahteva podnositeljke, kao tužilje, kojim je tražila da se ponište prvostepena i drugostepena odluka tuženog o dodeljivanju stana koji je bio predmet raspodele trećem licu. Imajući u vidu da su odluke o raspodeli stana poništene, dopunskom presudom je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke da se utvrdi da ona ima pravo na stan. Dopunskom presudom spor nije rešen punom jurisdikcijom, jer parnični sud nije doneo odluku o raspodeli stana, niti je odlučio da u ponovnom postupku raspodele podnositeljka nema pravo na dodelu stana, već samo da joj se pravo na stanu ne može utvrditi u parničnom postupku nakon poništaja odluke o dodeljivanju stana na korišćenje trećem licu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi doveli u sumnju pravičnost osporene presude Vrhovnog suda Srbije u smislu člana 32. stav 1. Ustava. Ovo utoliko pre što su u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom zaštićena prava podnositeljke ustavne žalbe nezadovoljne ishodom konkursa za raspodelu stana na taj način što su kao nezakonite poništene prvostepena i drugostepena odluka o dodeli stana trećem licu i predmet vraćen davaocu stana na korišćenje na ponovni postupak.

Ustavni sud je imao u vidu da je u ustavnoj žalbi pomenuta i povreda prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, Sud je utvrdio da podnositeljka osporava samo presudu Vrhovnog suda Srbije donetu po reviziji i da ustavna žalba ne sadrži ni jedan navod ili razlog koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavna žalba odbačena: sud nije mogao odlučivati o dodeli stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti